Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. и покажимо да нисмо заборавили!

Закон не рехабилитује Недића

Датум објаве: петак, март 17, 2017
Величина слова: A- A+

Наведене критике Закона о Старом сајмишту сматрам неутемељеним

Фото З. Јовановић
Фото З. Јовановић

Нацрт закона о Старом сајмишту представљен је крајем јануара на седници Комисије за Старо сајмиште, а наредних месец дана будући закон био је изложен салвама критика дела домаће јавности. Под тим подразумевам пре свега чланке Јована Бајфорда и Срђана Милошевића, те изјаве Соње Бисерко, Жарка Кораћа, Чедомира Јовановића, Олге Манојловић Пинтар и Хариса Дајча.

Критика Нацрта базирана је, углавном, на

следећим тврдњама:

1) Нацрт закона је покушај рехабилитације генерала Милана Недића;

2) овај текст покушај је ревизије историје Другог светског рата на простору Краљевине Југославије;

3) њиме се тежи апсолутизацији српских жртава логора на Старом сајмишту и маргинализацији жртава јеврејске и ромске заједнице;

4) Старо сајмиште је запуштено место страдања и хитно се мора нешто предузети како би се сачувало од даљег пропадања.

Као неко ко је присуствовао његовом представљању, наведене критике сматрам – неутемељеним. Прво што одмах привлачи пажњу јесте чињеница да ниједан закон, а поготово не нацрт закона, не може неког да рехабилитује. Једино суд има ту моћ. Али ако бисмо хипотетички рекли да Нацрт закона о Старом сајмишту поседује таква овлашћења, остаје нам да видимо да ли заиста има намеру да рехабилитује Милана Недића.

Према тексту Нацрта, назив закона би требало да гласи „Закон о Установи спомен жртве“. Дакле, већ из самог назива видимо да се закон односи на успостављање институције. Задаци такве установе би били архивска и музеолошка, научноистраживачка, наставно-образовна, информативна и издавачка, молитвена и меморијална делатност. Заправо, у целом тексту Нацрта нигде се не спомиње генерал Недић, а нарочито не његова рехабилитација. Разлог за то је врло прост. Циљ будућег закона је да законски утемељи и уреди функционисање једне институције као и да пружи одређене смернице и оквире за будући статут Установе.

Па добро, можда нема рехабилитације али има дисторзије историје Холокауста покушајем апсолутизације српских жртава. Члан 3. Нацрта закона носи назив „Посебни музеји Установе спомен жртве“. Чланом је предвиђено ће се у Установу инкорпорирати Музеј жртава геноцида, те да ће бити формирани музеји Холокауста и Порајмоса, који ће уживати одговарајућу аутономију. Штавише, на седници Комисије затражено је од представника јеврејске (Рубен Фукс) и ромске заједнице (Драгољуб Ацковић) да дају своје предлоге о обиму и начину остваривања аутономије који би били унети у финалну верзију предлога закона.

Али како можемо бити сигурни да се неће покушати са дисторзијом и/или ревизијом историје?

Барем што се тиче Комисије, могућност за тако нешто је сведена на најмању могућу меру. Присуство чланова јеврејске и ромске заједнице, еминентних историчара (проф. др Мира Радојевић и др Милан Кољанин), као и представника Српске православне цркве, што би, по скромном мишљењу аутора овог текста, требало да јамчи научну и моралну утемељеност рада Комисије.

Додатно, како би се осигурала пуна непристрасност у тумачењу историјских чињеница, али и транспарентност у раду саме Комисије, председник Комисије, епископ пакрачко-славонски Јован, уз сагласност свих чланова Комисије, упутио је позив Међународној алијанси за сећање на Холокауст (ИХРА) да пошаљу једног од својих стручњака који би, као стални члан Комисије, надгледао исту и помагао у раду. Овај позив је прихваћен, те је 22. заседању Комисије присуствовао и делегирани Бруно Бојер. Такође, на прошлогодишњем новембарском заседању ИХРА, у Јашију, Србија је похваљена због својих напора у вези са очувањем угрожених места страдања током Другог светског рата, где се првенствено мислило на Старо сајмиште.

Као што сам написао у чланку „Логори и суд историје“, не знам на чему су критике утемељене, али на информисаности и знању сигурно нису. Ако неко, заинтересован за ова и слична питања, жели да присуствује седницама Комисије за Старо сајмиште, довољно је да пише и/или пита било кога од чланова Комисије (на пример Харис Дајч је члан) када је следећа седница. Сигурно му неће бити ускраћена могућност да сведочи њеном раду, у шта је аутор овог текста могао више пута да се лично увери.

Аутор: Стефан Радојковић, историчар

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Никола Милованчев: За Сајмиште крив Павелић, а не Недић …

Суд одбио сведочење Јевреја у поступку Недићеве …

Харис Дајч за NEWSWEEK: Старо Сајмиште у троуглу заборава …

Спорни закон о Старом сајмишту

Критике на нацрт закона о меморијалном комплексу жртвама Холокауста


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top