Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Ужас је почео пред зору

Датум објаве: среда, јануар 10, 2018
Величина слова: A- A+

У Србобрану је формиран Други оружани одред, јединица за реализацију рације у Новом Саду. Њени делови су већ учествовали у акцијама у Шајкашкој и руке су им већ биле крваве до лаката

 Сваку улицу и сваку кућу је прочешљало 240 патрола

Сваку улицу и сваку кућу је прочешљало 240 патрола

НЕПОСРЕДНО по завршетку саветовања у Србобрану 19. јануара 1942. године, пуковник Јожеф Граши, командант 13. хонведске бригаде са седиштем у Сомбору, отпутовао је у Нови Сад. Генерал Ференц Фекетехалми-Цајднер, којем су мађарски политички врх и Генералштаб поверили чишћење Јужне Бачке, управо је њему поверио команду над Другим оружаним одредом чији је задатак био чишћење града од новосадских Срба и Јевреја и који ће се претворити у масовни покољ.

Други оружани одред је био јединица формирана искључиво за рацију у Новом Саду. У њега су ушли делови 16. батаљона пограничних ловаца смештени у касарни у данашњој новосадској улици Војводе Бојовића, 1. и 2. батаљон 20. пешадијског пука из Кишкунхалаша и 5. батаљон 5. пионирског пука из Сегедина. Били су ту и бициклистички батаљон из касарне која се и данас налази у новосадској Футошкој улици, речна стража, новосадско ваздухопловно одељење, као и жандармерија 5. сегединског округа и питомци Жандармеријске школе у Сексарду. Најзад, придодат је и специјални Јуришни одред из Сегедина.

НЕКЕ од ових јединица су, претходно, учествовале у рацији у Шајкашкој и руке су им већ биле крваве до лаката, неке су стигле из својих седишта. Све су, потпуно спремне, у Новом Саду биле у уторак, 20. јануара. У ноћи између 20. и 21. јануара опколиле су цео град, а све телефонске и друге везе са Новим Садом су прекинуте. У функцији је остала само специјална телеграфска линија која је град повезивала са Будимпештом.

„Будимпешта, Генералштаб, начелнику Сомбатхељију. Покрети завршени. Круг I затворен. Фекетехалми“, био је садржај телеграма који је том линијом послат 20. јануара касно увече.

„Нови Сад, штабу спец. групе Фекетехалмија. Почните одмах са операцијом чишћења. Сомбатхељи“, гласио је одговор који је убрзо стигао.

ФЕКЕТЕХАЛМИ је, иначе, из Србобрана у Нови Сад стигао 20. јануара по подне и свој штаб сместио у раније реквирираној раскошној вили јеврејске породице Дајч. Грашијев штаб био је у предратном Спомен-дому краља Александра I Ујединитеља, подигнутом 1936, који су Мађари 1941. преименовали у Дом „Левенте“. Ту се данас налази новосадско Позориште младих.

„Немам намеру да спроводим прописану рацију. Желим да град темељно прочистим“, била је реченица коју је Граши подређеним командантима изговорио 20. јануара, на последњем вечерњем састанку у свом штабу.

Технички план чишћења који су израдили жандармеријски потпуковник Лајош Гал и виши полицијски саветник Јожеф Талијан био је врло прецизан: у оквиру Круга I о којем у телеграму Сомбатхељију говори Фекетехалми-Цајднер и којим је Нови Сад био готово херметички затворен, Хонведи ће правити чврсте „прстенове“ око појединих квартова, да би укупно 240 раније формираних истражних патрола потом прочешљало буквално сваку улицу и сваку кућу.

У СВАКОЈ од патрола били су по један жандарм и полицајац и два или три војника. Биле су подељене у три групе: истражне, које су вршиле претресе кућа и легитимисање грађана, патроле за прикупљање лица која су, том приликом, означена као сумњива и, најзад, патроле за спровођење тих лица до Дома „Левенте“. У њему је, наиме, поред Грашијевог штаба, даноноћно радио и Одбор за легитимисање од чије одлуке је директно зависио живот приведених.

„Хоћу изричито чишћење, то је категоричан став и виших власти“, предочио је командантима патролних група, на задњем договору, потпуковник Лајош Гал 20. јануара увече.

Док је дошла до дела непосредних извршилаца, ова наредба је, међутим, у много случајева добила много конкретнији и суровији садржај.

„Ми смо имали налог, да побијемо све Јевреје. Од Срба требало је поубијати све који нису знали перфектно мађарски и нису раније били аустријски или хонведски официри“, рекао је у изјави истражним органима, пренетој у књизи Звонимира Голубовића „Рација у Јужној Бачкој 1942.“ питомац Жандармеријске школе из Сексарда Јанош Кањереш који је, по сопственом признању, током рације убио 20 људи.

ФОРМАЦИЈЕ Другог оружаног одреда су 21. јануара биле на ногама већ око пет часова. Јутро је било изузетно хладно, температура је била чак 25 степени испод нуле и дах се ледио од мраза, град је био прекривен дебелим снежним покривачем, а зора се тешко пробијала кроз тмурне облаке.

Током ноћи, цео Нови Сад био је облепљен „Објавом“ о почетку рације. У њој је писало да у град нико не може да уђе, нити из њега може да изађе, све радње су морале да остану затворене, комплетан саобраћај је забрањен, а пешаци и то појединачно и једино средином улица, могли су да се крећу само од осам до 18 часова. Забрањено је и слушање радија, цркве и богомоље су затворене, наложено је и да све капије, и дању и ноћу, морају да буду закључане, а сви прозори затворени и завесе спуштене.

Истовремено, посебном наредбом, такође излепљеном по целом граду, свима који без дозволе имају оружје, муницију или експлозив или у свом дому држе или скривају стране особе, наложено је да то одмах пријаве или ће бити изведени пред Преки суд и осуђени на смрт.

У САБЛАСНОЈ тишини, патроле су, са периферије ка центру, кренуле у претрес. Ипак, тог првог дана непосредни извршиоци као да нису довољно добро схватили Сомбатхељијеву, Фекетехалмијеву, Грашијеву и Галову идеју о начину на који Нови Сад ваља очистити. На саслушању 11. октобра 1946. то је потврдио капетан Мартон Зелди, који је у рацији командовао питомцима Жандармеријске школе у Сексарду.

„Првог дана пре подне у једној улици патроле за скупљање држале су на окупу 200-300 људи. Ја сам се налазио у близини. Наишао је један аутомобил из којег ми је Граши упутио питање: ‘Каква је то група тамо?’. Одговорио сам да су то људи који нису могли да се легитимишу. На ову изјаву Граши се раздерао на мене речима: ‘Ви уопште не знате шта треба овде радити, овде се не ради о легитимисању већ о одмазди и чишћењу!“, испричао је Зелди 1946. пред помоћником јавног тужиоца Војводине Карољом Ђетваијем.

Зелди је Грашијево незадовољство одмах пренео свом директно надређеном старешини Лајошу Галу, а овај истог часа наредио да се нађе место погодно за стрељање. Избор је пао на градску плажу Штранд. Исте вечери, на њој је погубљено првих 15 мушкараца, жена и деце. Кроз раније направљене отворе на леденој кори реке, њихова тела гурнута су у Дунав.

Новосадски покољ који ће однети 1.246 невиних живота је почео.

ОДБОР ЗА ЛЕГИТИМИСАЊЕ

О ОДБОРУ за легитимисање који је у Дом „Левенте“ одлучивао о животу или смрти приведених, били су индустријалци Ђула Крамер и Елемер Корањи, римокатолички опат Фрања Сврака, реформаторски пастор Лајош Хорват, адвокати Ференц Шутлеш, Карољ Вагнер, Тибор Лех, Људевит Кекс и Алберт Нађ, градски саветник Шандор Томан и новинар Шандор Раднаи Радичевић, иначе помађарени Србин. Било је ту и неколико Мађара из нижих социјалних слојева, али и др Рихард Дернер, краљевски јавни бележник, припадник Гестапоа и немачки опуномоћеник за Јужну Бачку.

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (1)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (2)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (3)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (4)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (5)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (6)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (8)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (9)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (10)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (11)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (12)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (13)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (14)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (15)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (16)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (17)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (18)

 


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top