Ratko Mladić: Dok je rat, vojnik mora braniti svoj rov, jer je iza rova njegova zemlja

Svaki susret sa komandantom Glavnog štaba VRS, generalom Ratkom Mladićem, bilo to na liniji, direktno u borbi, pozadini ili nakon nekog sastanka „na vrhu”, ostaje trajno urezan. General Mladić poseduje neki redak fluid koji pleni ne samo one koji ga poštuju i vole, nego i one koji ga smatraju svojim protivnikom.

Tako je po svim provedenim anketama general Mladić najpopularnija ličnost u Republici Srpskoj, ipak retko daje intervjue.

Mnogi ovo sadašnje stanje ocenjuju kao stanje primirja. Te ocene dolaze uglavnom sa zapada. No, granice RS se napadaju ne samo od strane muslimana i HVO nego i regularne hrvatske vojske. Kakva je, generale, Vaša ocena sadašnjeg trenutka?

– Hrvatska je još od 1992. godine u ratu. Na prostorima bivše BiH je u kontinuitetu prisutna sa svojim snagama u većoj ili manjoj meri. Cilj njihovih dejstava na ovom prostoru je da stvore bolje operativne pozicije prema RSK kako bi u nekom eventualnom konfliktu na kojeg računaju, a kojeg njihovi vojni i politički faktori naglašavaju u poslednje vreme, vojno rešili zacrtane ciljeve. Oni oružanom silom ne mogu, međutim, ništa rešiti, kao što to nisu mogli ni ranije. Napad na RSK bio bi napad na celokupan srpski narod i na to moraju računati. Ofanzivu vojske Hrvatske na grahovsko-kupreškom delu opravdali su pred čitavim svetom potrebom da pomognu hrvatsko-muslimansku koaliciju. Iza toga se krije jedna hrvatska podvala jer će učiniti sve kako bi muslimane iskoristili za svoje ciljeve. Prostor bivše BiH u celini treba posmatrati vrlo složenim jer su na ovaj deo Balkana mnogi došli da operu svoj obraz, novac ili ruke. Prisustvo regularne hrvatske vojske samo dalje komplikuje stvari na terenu. Tuđman i njegovi podanici izgleda nisu izvukli nikakve pouke iz zime ’92. i to im se može gadno osvetiti. Što se muslimansko-hrvatskih snaga tiče, mislim na snage HVO, oni i dalje vode parcijalno dejstvo sa ciljem da stvore bolje pozicije za kasniji međusobni obračun. Hrvati sve čine kako bi izbegli sukob sa muslimanima, međutim, mi raspolažemo sa svim pouzdanim podacima o njihovim sukobima. Među njima postoje mnogi nerešeni problemi koji se ne potežu samo zahvaljujući pritisku pre svega Nemačke i SAD, a onda i prisustvu UNPROFOR-a na ovom području.

Na hercegovačkom ratištu hrvatsko oružje stacionirano je naspram muslimanskog?

– Ne bih ja da analiziram sada neke stvari, ali tek će se dešavati nešto u centralnoj Bosni, ukoliko ne bude mirnog rešenja. Znate, ispreplitani su oni. Mogu Hrvati i muslimani glumiti pred svetom koliko hoće. Pošten je bio general Rouz rekavši da bi nakon tri dana po odlasku UNPROFOR-a sa ovih prostora izbio krvav rat između Hrvata i muslimana. Oni su, dakle zbog njih, a ne zbog nas. Da je UNPROFOR ovde zbog nas onda bi pomagao srpski narod kao i njegove protivnike.

Kako komentarišete ponovo izbegle iz Kupresa?

– Kupres bi trebao biti velika pouka našem narodu. Najbolji odgovor dale su one izbegle žene koje po treći put beže pred nožem. Treba reći da smo mi 1993. godine, kada je hrvatskom narodu bilo u centralnoj Bosni najteže, preko Kupresa prebacili i prihvatili preko 6.000 njihovih, što civila što vojnika. Skrenuo bih ovom prilikom pažnju na činjenicu da su mnogi pojedinci iz naših redova smatrali da je rat sa Hrvatima završen. Neki su davali prognoze u to vreme, da će se rat završiti za 5-10 dana. Ja sam i tada govorio, a i sada tvrdim, da završetak rata najmanje zavisi od strana u sukobu. To zavisi od onih koji su rat pokrenuli. U pitanju su njihovi, a ne naši interesi. Kupres je to najbolje pokazao. Hrvati su svesni da nemaju dovoljno snaga. Ovi iz Herceg-Bosne kada bi sve svoje trupe sakupili ne bi mogli organizovati valjanu liniju odbrane od Drine do Raduše. Oni se sada euforično ponašaju i šepure po Kupresu, a ja im kažem i poručujem – bili su oni na Kupresu i 1992. godine. Neka se mnogo tamo ne reklamiraju. Iskoristili su avijaciju NATO pakta i njene efekte, ali neka se sete kakve smo im poraze naneli ranije. Neka se ne uzdaju u one iz Varaždina i Koprivnice, jer su na Livnu bežali kao zečevi. Biće i ubuduće bežanije ukoliko se mi odlučimo na radikalnije poteze, a mi ćemo preduzeti ukoliko se ne nađe političko rešenje. Hrvatska isto tako misli da može nešto vojnički uraditi na ovim prostorima. Oni znaju koliko su tanki i poznato im je da ja to znam perfektno. Znaju to svi moji oficiri i neka se ne zavaravaju. Mi, međutim moramo izvući pouku iz Kupresa, jer su se neki naši pojedinci utrkivali da se slikaju i posećuju Livno i Čelebiće. Neki su nas čak ubeđivali kako na Palama treba šetati njihove političare pa čak i oficire…

Ja moram reći da nisu postojali vojnički razlozi da se napusti Kupres niti bilo koje mesto. Druge su neke igre i mutne stvari u pitanju. Sada se mnogo šta želi imputirati Vojsci. VRS to nije zaslužila, niti je to zaslužio njen narod. Mi čestito i pošteno branimo svaku stopu svoje zemlje. Imamo i od koga. Nismo mi napadnuti samo od Hrvata i muslimana. Mnogo su širi interesi na ovim prostorima, i mnogo su opasnije druge snage koje su nas napale. Televizija veoma malo govori u svojim prilozima o plaćenicima, o mafiji koja se šalje da ratuje za račun muslimana i Hrvata i tako se čine matične zemlje, pre svega zemlje zapadne Evrope. Na početku su zarad muslimana ratovali Šiptari i javljali se preko radio uređaja misleći da mi ne znamo njihov jezik. Kupres je dakle velika pouka jer su se pojedinci utrkivali na raznim nivoima da pokažu kako je između nas i Hrvata gotovo. Mnoge stvari još nisu gotove.

Kakav razvoj događaja predviđate ove zime?

– Ja sam od onih koji ne voli da predviđa, pogotovo ne ovako javno. Mnogi su se na bivšem jugoslovenskom nebu pojavili kao prognozeri u raznim sferama. Potpuno sam svestan situacije i činjenice da se naš narod mora zaštititi po svaku cenu. Mnogi naši ljudi su za odbranu našeg naroda žrtvovali sve. Mnogi su žrtvovali i porodice za spas srpskog naroda i njegov opstanak na ovim prostorima. Nema nikakvog razloga da i dalje ne budemo na braniku.

(Štit – List istočnobosanskog korpusa VRS, broj 19, Bijeljina, februar-mart 1995.)

Izvor: Srbi u BiH

Vezane vijesti:

Feljton: Devedesete – izvod iz ratnog dnevnika (31): Suze …

Ratko Mladić: Majke, ja nemam ništa da vam dam osim mojih …

U rodnoj kući Ratka Mladića: Komšije muslimane spasao od rata