RATKO DMITROVIĆ: Šta se krije iza odluke Ustavnog suda Hrvatske o upotrebi ćirilice u toj zemlji i imaju li Srbi razloga da budu zadovoljni

Datum objave: četvrtak, avgust 28, 2014
Objavljeno u Ratko Dmitrović
Veličina slova: A- A+
Ratko Dmitrović
Ratko Dmitrović

Bio je to Milanovićev ples na oštrici noža. I preživeo je. Pre nekoliko meseci, predsedmnik Vlade Hrvatske kazao je javno, pred novinarima, na jednom od brifinga, da referenduma o upotrebi ćirilice u Hrvatskoj neće biti sve dok je on premijer. Ne interesuje me broj prikupljenih potpisa, da ih je duplo više, osnovna ljudska prava moraju se poštovati, kazao je Zoran Milanović. Nedugo nakon toga Sabor je inicijativu iz Vukovara, da se u tom gradu zabrani upotreba ćirilice- osnaženu sa preko šesto hiljada potpisa Hrvata, širom države-uputio Ustavnom sudu na ocenu. Ta ocena objavljena je pre neki dan. Ukratko, zahtev „stožeraša“ iz Vukovara nije prošao na Ustavnom sudu, inicijativa je označena kao neustavna.

Znači li to da je sudstvo u Hrvatskoj pod kontrolom izvršne vlasti, da se osetljivije odluke, a spomenuta pripada takvima, donose u saglasju s poilitičkim vrhom države? Preciznije: da li je Zoran Milanović presudno uticao na Ustavni sud u vezi s ćirilicom? Što bi Srbi rekli: Može da bude, ne mora da znači.Sud je svakako imao u vidu vrlo jasan stav premijera Milanovića ali i širi kontekst ovog slučaja. Naime, bilo je od početka jasno da se radi samo o institucionalnom armiranju mržnje, pokušaju brisanja i poslednjih tragova kulture i postojanja srpskog naroda na tlu današnje Hrvatske. Ustavni sud je imao dodatni motiv da spomenutom odlukom osnaži dignitet Hrvatske kao ozbiljne, pravne države; u slučaju da je odluka bila drugačija, da se išlo na referendum ( u ishod niko ne sumnja) ćirilica bi u Hrvatskoj bila i službeno inkriminisana, pojam nacionalne podele, merna jedinica nečije krivice. Nevažno je u ovom trenutku čime su se rukovodila sudije Ustavnog suda Hrvatske ali ova odluka bez sumnje je u interesu Hrvatske kao države.

 Na drugoj strani, sudeći i po prvim reakcijama, stav da ćirilično pismo ne može na referendumsko ocenjivanje, dodatno je mobilisao veliki, desni deo hrvatskog političkog i društvenog spektra. Iz tih krugova dolaze ocene da je Ustavni sud samo potvrdio ono što se odavno zna a zna se, kažu portparoli ovog vida mišljenja, da je Hrvatska u rukama dece komunističkih zlikovaca, orjunaša, jugonostalgičara.Ovo, razume se, nije tačno ali tako izražena srdžba jasno kazuje koliko je u toj zemlji jak negativan stav prema svemu što je u nacionalnom, verskom i kulturnom smislu različito od apsolutne većine, hrvatstva i katoličanstva.„Stožer za očuvanje hrvatskog Vukovara“, tako se zove organizacija one bratije iz grada na Dunavu i Vuki koja je najpre razbijala i skidala ploče s ćirilicom a potom pokrenula inicijativu za referendumsko izjašnjavanje, tvrdi da stvar nije okončana, odnosno, da će se žaliti sudu u Strasburu. Pošto se ovde radi o prilično komplikovanoj materiji, u kojoj su neki pravni elementi na strani Stožera, ne bi predstavljalo iznenađenje da iz Strazbura dođe nalog za održavanje referenduma.

 Indikativno je da vrh HDZ-a još uvek ćuti povodom ocene Ustavnog suda. Nije mali broj onih koji tvrde da ta politička stranka u celosti stoji iza Stožera za očuvanje hrvatskog Vukovara, pomaže i određuje smernice njegovog delovanja i upotrebljava ga kao lakmus papir za naredna politička pozicioniranja, pa i sada pušta Stožer da ispipa teren, izazove određene reakcije, primi prve udarce.Nedavno izabrani gradonačelnik Vukovara, Ivan Penava, (HDZ) oglasio se mišljenjem da je odluka Ustavnog suda poraz demokratije, dodajući da hrvatski narod u svojoj državi može da donosi kakve god hoće odluke, čak i one koje su u suprotnosti sa zakonom jer , kaže Penava, čovek je stvorio zakone a ne zakoni čoveka. Tipično mišljenje jednog hadezeovca, identično sa stavom na kojem su stvorene HDZ i današnja Hrvatska; dozvoljeno je sve što je u hrvatskom interesu. Početkom devedesetih to se odnosilo i na goli život. Uostalom, pisali smo o tome, u nekoliko slučajeva sudske prakse (Sisak, Gospić, Split) sudije su ubistva Srba kvalifkovale kao čin motivisan hrvatskim interesima koji, kao takav, ne podleže kazni. Sutkinja u Sisku, Snježana Mrkoci, oslobodila je svojevremeno četvoricu branjitelja svake odgovornosti za ubistvo porodice Petra Mileusnića, iz Novske, izražavajući neugodu što uopšte mora da sudi hrvatskim braniteljima „u vrijeme kad se pale svijeće za Vukovar“.

Slučaj upotrebe ćirilice u Hrvatskoj i odluka Ustavnog suda s tim u vezi nije okončan. Pri tom ne mislim na obraćanje Stožera sudu u Strazburu, već na posledice koje realno mogu da se očekuju u samoj Hrvatskoj. Ćirilica nakon ovoga neće imati dodatna zelena svetla, naprotiv, postaće još omraženija među Hrvatima. Govoreći na ovu temu Milorad Pupovac je kazao da se na prostoru današnje države Hrvatske ne pamti takav odnos prema nekom pismu, uključujući odnos prema gotici. Ovo je potpuna demonizacija jednog pisma, naglasio je.

Pupovac je potpuno u pravu, čak i u kontekstu koji u priču uvodi Nezavisnu državu Hrvatsku, u kojoj je ćirilica bila zakonom zabranjena. Naime, poznato je da hrvatski narod za vreme vladavine Ante Pavelića nije imao takav odnos prema ćirilici kakav ima danas. Upotreba ćirilice u današnjoj hrvatskoj državi predstavlja rizik, ne od režima, kao što je bilo u vreme NDH, već od običnih ljudi, građana, što je i fenomen i povod za ozbiljnu analizu.Ovde, nema sumnje, valja podsetiti kako je napad na ćirilicu u Vukovaru krenuo od postavke da je pod tim pismom, oznakama, JNA, skupa s pobunjenim Srbima, napadala i razarala Vukovar. Da bi se to potisnulo u dublje slojeve svesti Hrvata kao naroda- govorili su na početku inicijatori borbe protiv ćirilice, kasniji članovi Stožera-neophodno je da prođe bar pedesetak godina bez vizuelnog i svakog drugog prisustva ćirilice u Vukovaru.

Ćirilica sa vojnom operacijom u Vukovaru nema apsolutno nikakve veze. Napisao sam to već nekoliko puta ali u ovakvim slučajevima ponavljati se mora; Jugoslovenska narodna armija imala je latinicu kao službeno pismo a ekavicu kao jezičku varijantu. Nikada ni jedno vozilo JNA, tenk, kamion, borna kola, kampanjola…nije na sebi imala jedno jedino ćirilično slovo. Elem, sve je ovde savršeno jasno, od samog početka; radi se o udaru na Srbe, pokušaju da se na prostoru današnje Hrvatske izbrišu i zadnji tragovi tog naroda.

Samo dva dana pre nego što će Ustavni sud Hrvatsk saopštiti ocenu da je referendum o ćirilici neustavan, Večernji list objavio je intervju s predsednikom Županisjkog suda Zagreba, Ivanom Turudićem. Na prvo gledanje ništa naročito, čovek je značajna figura u hrvatskom sudstvu, doneo je neke od najinteresantnijih
presuda poslednje decenije u Hrvatskoj, između ostalog osudio je i bivšeg premijera Ivu Sanadera. Ali…Ovde se radi o kontekstu i tajmingu.Prvi put, na do sada nezabeležen način, jedan aktivni sudija dao je klasičan politički intervju, iznoseći ocene kakvih se klone čak i neki političari. Turudić, a to je mnoge iznenadilo, ocrnio je premijera Milanovića i aktuelnu vlast, odlazeći tako daleko da je kazao kako ove godine nije otišao u Knin, na proslavu godišnjice Oluje, da ne bi zviždao Milanoviću i Josipoviću. Drugim rečima, bili su u pravu oni što su na taj uličarski, stadionski način, ponizili politički vrh Hrvatske. Nije se Turudić zasutavio na toj oceni, bilo je i drugih, poput one da je Josip Broz Tito ratni zločinac, ubica Hrvata (omiljena mantra hadezeovaca već dvadesetak godina) pa je sve podiglo popriličnu prašinu, izazvalo reakcije čak i predsednika države, Josipovića. Turudić je otišao nekoliko koraka dalje, predstavljajući sebe kao nezavisnog sudiju na koga se režim ustremio zbog, eto, iznetih stavova. Tvrdi da hrvatska policija prati i prisluškuje njegove razgovore telefonom. Šta je ovde interesantno?
Turudić, rekoh, daje intervju Večernjem listu (medij izuzetno blizak desnim političkim snagama u Hrvatskoj) uoči obelodanjivanja ocene Ustavnog suda Hrvatske o ćirilici i referendumu i uz ostalo iznosi ocenu da Milanović godinama ima potrebu da utiče na sudstvo. Vrlo prosto, bila je to priprema terena za ocenu Ustavnog suda, pošto se nikako ne može odbaciti mogućnost da je Turudić, po logici stvari, mogao da sazna kakva će ta ocena da bude. Turudić je, opet suprotno dobrim običajima i nepisanom pravilu, hvalio određene političare, isključivo iz reda opozicije, HDZ-a, Tomislava Karamarka, na primer, što je u Hrvatskoj protumačeno kao preporučivanje za budućeg ministra pravde, nakon parlamentarnih izbora koji se, a to nije daleko od realnosti, očekuju u vanrednom terminu, već sledeće godine.

Prema najnovijim istraživanjima HDZ i dalje povećava razliku u odnosu na Milanovićev SDP. U toku je rad na okrupnjavanju bloka koji bi predvodila Hrvatska demeokratska zajednica, mada ta stranka i nema neku veliku potrebu da koalira s drugima. Izuzetak je Ruža Tomašić, ona sledbenica Ante Starčevića, blagonaklona prema tekovinama NDH, Hrvatica s neuporedivo najboljim rejtingom na desnom političkom krilu. Na strani Karamarka u ovom trenutku je i Hrvatska seljačka stranka, nekada druga po snazi u Hrvatskoj, partija čiji je ugled i uticaj odavno ispod pet odsto.
Pažnju javnosti u Hrvatskoj, ovih varljivih letnjih dana, izazvala je već pomalo zaboravljena Jadranka Kosor, bivša predsednika Vlade Hrvatske i HDZ-a. Govoreći o predsedničkim izborima, za koje su glavni rivali aktuelni šef države, Ivo Josipović, i Kolinda Grabar Kitarević, iz HDZ-a, Kosor je iznela nekoliko pohvala na račun Josipovića dok je za Kolindu kazala da, prema njenim informacijama, živi u inostranstvu, pa je pomalo nejasno kako jedna takva osoba može u neophodnoj meri da poznaje stanje u Hrvatskoj i da, u krajnjoj liniji, vodi zemlju. Kosorova je u ovom času nezavisni poslanik (zastupnik) u Hrvatskom saboru i sigurno je da priprema poziciju za sledeću podelu političkih karata u Hrvatskoj. Iz HDZ-a je izbačena, njena struja u toj partiji ne postoji, povratka nema, svoju partiju osnovala nije i razume se da tražiti novu obalu za pristajanje svog kanua jednoseda.

Da ne zaboravimo, Ustavni sud Hrvatske u Saopštenju povodom navedene odluka kaže da se primena zakona o korišćenju ćirilice prenosi na lokalnu samoupravu. Nakon nedavno održanih lokalnih izbora u Vukovaru, vlast u tom gradu u rukama je HDZ-a i Stožera.

Vezane vijesti:

Grko-katolici ili istorijska greška – Jadovno 1941.

Hrvatski antifašizam preko Dražine kokarde – Jadovno 1941.

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top