Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

РАТKО ДМИТРОВИЋ: Шта се крије иза одлуке Уставног суда Хрватске о употреби ћирилице у тој земљи и имају ли Срби разлога да буду задовољни

Датум објаве: четвртак, август 28, 2014
Објављено у Ратко Дмитровић
Величина слова: A- A+
Ратко Дмитровић
Ратко Дмитровић

Био jе то Милановићев плес на оштрици ножа. И преживео jе. Пре неколико месеци, председмник Владе Хрватске казао jе jавно, пред новинарима, на jедном од брифинга, да референдума о употреби ћирилице у Хрватскоj неће бити све док jе он премиjер. Не интересуjе ме броj прикупљених потписа, да их jе дупло више, основна људска права мораjу се поштовати, казао jе Зоран Милановић. Недуго након тога Сабор jе инициjативу из Вуковара, да се у том граду забрани употреба ћирилице- оснажену са преко шесто хиљада потписа Хрвата, широм државе-упутио Уставном суду на оцену. Та оцена обjављена jе пре неки дан. Укратко, захтев „стожераша“ из Вуковара ниjе прошао на Уставном суду, инициjатива jе означена као неуставна.

Значи ли то да jе судство у Хрватскоj под контролом извршне власти, да се осетљивиjе одлуке, а споменута припада таквима, доносе у сагласjу с поилитичким врхом државе? Прецизниjе: да ли jе Зоран Милановић пресудно утицао на Уставни суд у вези с ћирилицом? Што би Срби рекли: Може да буде, не мора да значи.Суд jе свакако имао у виду врло jасан став премиjера Милановића али и шири контекст овог случаjа. Наиме, било jе од почетка jасно да се ради само о институционалном армирању мржње, покушаjу брисања и последњих трагова културе и постоjања српског народа на тлу данашње Хрватске. Уставни суд jе имао додатни мотив да споменутом одлуком оснажи дигнитет Хрватске као озбиљне, правне државе; у случаjу да jе одлука била другачиjа, да се ишло на референдум ( у исход нико не сумња) ћирилица би у Хрватскоj била и службено инкриминисана, поjам националне поделе, мерна jединица нечиjе кривице. Неважно jе у овом тренутку чиме су се руководила судиjе Уставног суда Хрватске али ова одлука без сумње jе у интересу Хрватске као државе.

 На другоj страни, судећи и по првим реакциjама, став да ћирилично писмо не може на референдумско оцењивање, додатно jе мобилисао велики, десни део хрватског политичког и друштвеног спектра. Из тих кругова долазе оцене да jе Уставни суд само потврдио оно што се одавно зна а зна се, кажу портпароли овог вида мишљења, да jе Хрватска у рукама деце комунистичких зликоваца, орjунаша, jугоносталгичара.Ово, разуме се, ниjе тачно али тако изражена срџба jасно казуjе колико jе у тоj земљи jак негативан став према свему што jе у националном, верском и културном смислу различито од апсолутне већине, хрватства и католичанства.„Стожер за очување хрватског Вуковара“, тако се зове организациjа оне братиjе из града на Дунаву и Вуки коjа jе наjпре разбиjала и скидала плоче с ћирилицом а потом покренула инициjативу за референдумско изjашњавање, тврди да ствар ниjе окончана, односно, да ће се жалити суду у Страсбуру. Пошто се овде ради о прилично компликованоj материjи, у коjоj су неки правни елементи на страни Стожера, не би представљало изненађење да из Стразбура дође налог за одржавање референдума.

 Индикативно jе да врх ХДЗ-а jош увек ћути поводом оцене Уставног суда. Ниjе мали броj оних коjи тврде да та политичка странка у целости стоjи иза Стожера за очување хрватског Вуковара, помаже и одређуjе смернице његовог деловања и употребљава га као лакмус папир за наредна политичка позиционирања, па и сада пушта Стожер да испипа терен, изазове одређене реакциjе, прими прве ударце.Недавно изабрани градоначелник Вуковара, Иван Пенава, (ХДЗ) огласио се мишљењем да jе одлука Уставног суда пораз демократиjе, додаjући да хрватски народ у своjоj држави може да доноси какве год хоће одлуке, чак и оне коjе су у супротности са законом jер , каже Пенава, човек jе створио законе а не закони човека. Типично мишљење jедног хадезеовца, идентично са ставом на коjем су створене ХДЗ и данашња Хрватска; дозвољено jе све што jе у хрватском интересу. Почетком деведесетих то се односило и на голи живот. Уосталом, писали смо о томе, у неколико случаjева судске праксе (Сисак, Госпић, Сплит) судиjе су убиства Срба квалифковале као чин мотивисан хрватским интересима коjи, као такав, не подлеже казни. Суткиња у Сиску, Сњежана Мркоци, ослободила jе своjевремено четворицу брањитеља сваке одговорности за убиство породице Петра Милеуснића, из Новске, изражаваjући неугоду што уопште мора да суди хрватским бранитељима „у вриjеме кад се пале свиjеће за Вуковар“.

Случаj употребе ћирилице у Хрватскоj и одлука Уставног суда с тим у вези ниjе окончан. При том не мислим на обраћање Стожера суду у Стразбуру, већ на последице коjе реално могу да се очекуjу у самоj Хрватскоj. Ћирилица након овога неће имати додатна зелена светла, напротив, постаће jош омражениjа међу Хрватима. Говорећи на ову тему Милорад Пуповац jе казао да се на простору данашње државе Хрватске не памти такав однос према неком писму, укључуjући однос према готици. Ово jе потпуна демонизациjа jедног писма, нагласио jе.

Пуповац jе потпуно у праву, чак и у контексту коjи у причу уводи Независну државу Хрватску, у коjоj jе ћирилица била законом забрањена. Наиме, познато jе да хрватски народ за време владавине Анте Павелића ниjе имао такав однос према ћирилици какав има данас. Употреба ћирилице у данашњоj хрватскоj држави представља ризик, не од режима, као што jе било у време НДХ, већ од обичних људи, грађана, што jе и феномен и повод за озбиљну анализу.Овде, нема сумње, ваља подсетити како jе напад на ћирилицу у Вуковару кренуо од поставке да jе под тим писмом, ознакама, ЈНА, скупа с побуњеним Србима, нападала и разарала Вуковар. Да би се то потиснуло у дубље слоjеве свести Хрвата као народа- говорили су на почетку инициjатори борбе против ћирилице, касниjи чланови Стожера-неопходно jе да прође бар педесетак година без визуелног и сваког другог присуства ћирилице у Вуковару.

Ћирилица са воjном операциjом у Вуковару нема апсолутно никакве везе. Написао сам то већ неколико пута али у оваквим случаjевима понављати се мора; Југословенска народна армиjа имала jе латиницу као службено писмо а екавицу као jезичку вариjанту. Никада ни jедно возило ЈНА, тенк, камион, борна кола, кампањола…ниjе на себи имала jедно jедино ћирилично слово. Елем, све jе овде савршено jасно, од самог почетка; ради се о удару на Србе, покушаjу да се на простору данашње Хрватске избришу и задњи трагови тог народа.

Само два дана пре него што ће Уставни суд Хрватск саопштити оцену да jе референдум о ћирилици неуставан, Вечерњи лист обjавио jе интервjу с председником Жупанисjког суда Загреба, Иваном Турудићем. На прво гледање ништа нарочито, човек jе значаjна фигура у хрватском судству, донео jе неке од наjинтересантниjих
пресуда последње децениjе у Хрватскоj, између осталог осудио jе и бившег премиjера Иву Санадера. Али…Овде се ради о контексту и таjмингу.Први пут, на до сада незабележен начин, jедан активни судиjа дао jе класичан политички интервjу, износећи оцене каквих се клоне чак и неки политичари. Турудић, а то jе многе изненадило, оцрнио jе премиjера Милановића и актуелну власт, одлазећи тако далеко да jе казао како ове године ниjе отишао у Kнин, на прославу годишњице Олуjе, да не би звиждао Милановићу и Јосиповићу. Другим речима, били су у праву они што су на таj уличарски, стадионски начин, понизили политички врх Хрватске. Ниjе се Турудић засутавио на тоj оцени, било jе и других, попут оне да jе Јосип Броз Тито ратни злочинац, убица Хрвата (омиљена мантра хадезеоваца већ двадесетак година) па jе све подигло поприличну прашину, изазвало реакциjе чак и председника државе, Јосиповића. Турудић jе отишао неколико корака даље, представљаjући себе као независног судиjу на кога се режим устремио због, ето, изнетих ставова. Тврди да хрватска полициjа прати и прислушкуjе његове разговоре телефоном. Шта jе овде интересантно?
Турудић, рекох, даjе интервjу Вечерњем листу (медиj изузетно близак десним политичким снагама у Хрватскоj) уочи обелодањивања оцене Уставног суда Хрватске о ћирилици и референдуму и уз остало износи оцену да Милановић годинама има потребу да утиче на судство. Врло просто, била jе то припрема терена за оцену Уставног суда, пошто се никако не може одбацити могућност да jе Турудић, по логици ствари, могао да сазна каква ће та оцена да буде. Турудић jе, опет супротно добрим обичаjима и неписаном правилу, хвалио одређене политичаре, искључиво из реда опозициjе, ХДЗ-а, Томислава Kарамарка, на пример, што jе у Хрватскоj протумачено као препоручивање за будућег министра правде, након парламентарних избора коjи се, а то ниjе далеко од реалности, очекуjу у ванредном термину, већ следеће године.

Према наjновиjим истраживањима ХДЗ и даље повећава разлику у односу на Милановићев СДП. У току jе рад на окрупњавању блока коjи би предводила Хрватска демеократска заjедница, мада та странка и нема неку велику потребу да коалира с другима. Изузетак jе Ружа Томашић, она следбеница Анте Старчевића, благонаклона према тековинама НДХ, Хрватица с неупоредиво наjбољим реjтингом на десном политичком крилу. На страни Kарамарка у овом тренутку jе и Хрватска сељачка странка, некада друга по снази у Хрватскоj, партиjа чиjи jе углед и утицаj одавно испод пет одсто.
Пажњу jавности у Хрватскоj, ових варљивих летњих дана, изазвала jе већ помало заборављена Јадранка Kосор, бивша председника Владе Хрватске и ХДЗ-а. Говорећи о председничким изборима, за коjе су главни ривали актуелни шеф државе, Иво Јосиповић, и Kолинда Грабар Kитаревић, из ХДЗ-а, Kосор jе изнела неколико похвала на рачун Јосиповића док jе за Kолинду казала да, према њеним информациjама, живи у иностранству, па jе помало неjасно како jедна таква особа може у неопходноj мери да познаjе стање у Хрватскоj и да, у краjњоj линиjи, води земљу. Kосорова jе у овом часу независни посланик (заступник) у Хрватском сабору и сигурно jе да припрема позициjу за следећу поделу политичких карата у Хрватскоj. Из ХДЗ-а jе избачена, њена струjа у тоj партиjи не постоjи, повратка нема, своjу партиjу основала ниjе и разуме се да тражити нову обалу за пристаjање свог кануа jедноседа.

Да не заборавимо, Уставни суд Хрватске у Саопштењу поводом наведене одлука каже да се примена закона о коришћењу ћирилице преноси на локалну самоуправу. Након недавно одржаних локалних избора у Вуковару, власт у том граду у рукама jе ХДЗ-а и Стожера.

Везане виjести:

Грко-католици или историjска грешка – Jadovno 1941.

Хрватски антифашизам преко Дражине кокарде – Jadovno 1941.

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top