Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Односили су све што им падне шака

Датум објаве: недеља, новембар 5, 2017
Објављено у Јасеновац
Величина слова: A- A+

Усташе у злочиначком походу

Усташе у злочиначком походу

У првоj бараци, окренутоj према западу, била jе злогласна болница II – Б, „Људоловка”

Пошто би стjерали људе на кланицу и „очистили” село, поjавили би се по кућама усташки „економи” и „складиштари” и тада би започела права пљачка. Упадали би у куће и претраживали шкриње и ормаре тражећи драгоцjености за себе, као „личну” зараду. Стариjим би се женама, коjе су jош остале код куће, грозили да ће им поклати одведену дjецу, ако неће рећи гдjе jе скривен новац. Истом тада вадили су и односили одиjела, хаљине и остало што су у кућама нашли.

Прасад и перад, уколико нису могли похватати, побили би из пушака, накрцали у кола, упрегли волове и, гонећи пред собом и осталу стоку, отjерали би и одвезли све до чега су дошли.

Усташко се покретно складиште пуни сељачком робом, платном, везовима, jастуцима, покривачима, покућством, посуђем, седлима, ормом, скупљеним пољопривредним справама, шиваћим машинама и свим, што допане шака. Сву постељину, покућство, справе, одвозили су у усташко, приjе „Покретно текстилно складиште”, коjе jе било на главноj цести Јасеновца. Храну, жито, месо у усташки табор, а стоку у жицом ограђени простор код логора. Послиjе таквих разбоjничких похода било jе страшно слушати мукање гладне и жедне стоке, коjа jе, као и људи, чекала своj нож у кланици неке фабрике за сухомеснату робу и конзерве за фашистички Вермахт.

У jедном углу логорског простора, између насипа и jезера, окренутом према jугоистоку у правцу Млаке и Кошутарице, лежале су „болнице” Јасеновачког логора смрти. Из тог се угла широко види према Новскоj на Саву и према Просари. Двиjе су бараке од дрвета, jедноставне, без изолациjе, биле подигнуте на том простору. Бараке су биле дигнуте jедан метар над земљом. Греде пода лежале су на дебелим ступовима, окомито забиjеним у земљу. Испод бараке jе био простор у коjем су се гомилали зими сниjег и лед, у jесен и у прољеће вода, а љети jе ту било легло жаба и мишева.

У првоj jе бараци, окренутоj према западу, била злогласна болница II- Б, „Људоловка”, од коjе jе лаком преградом био одвоjен стан за лиjечнике и особље болнице. У другоj се бараци, у jедном преграђеном диjелу, окренутом према истоку, налазила амбуланта.

У амбуланту су се примали „амбулантни” болесници затвореници на преглед и лиjечење. Исто су се тако примале и усташе, коjе су биле запослене у логору, jер им jе било далеко до њихове амбуланте у селу. Том су амбулантом у селу управљали др Грос и др Кон, исто „ослобођени” заточеници са женама. И неки су усташки официри- кољачи: Врличак, Маричић, Фригановић, долазили на преглед у ту амбуланту, особито др Кацу, зубару. Др Кац jе радио само за усташе, jер заточеници нису имали наде спасити ни главу, а камоли jош да спасаваjу вилицу и зубе.

Заточеници су jедино jош вадили од скорбута расклимане зубе. Вадили су их врло лако и сами прстима, а наjвише су им испадали спонтано при jелу. У амбуланти су радили др Кац, др Лаjндорфер, др Лендлер, др Јурица Боцак, др Павлетић, а касниjе др Паjо Новосел, др Пишта Полицер и други. Тамо се водио лиjечнички „протокол”. У почетку га jе водио др Мирко Мирковић из Загреба, а касниjе љекарник из Осиjека мр Херст.

У jедном су углу стаjале „масти”, инструменти, скалпели, пинцете, а „болничари” су се бринули за стерилизациjу, особито хиперрелигиозни и савjесни Буки Саломон и други. Стерилизатор се с инструментима стављао на пећ, гдjе би се кухали. Испод прозора била jе полица с разним штрцаљкама за ухо, посудама за гноj, лиjековима… Неколико jе столица било постављено према тоj полици; на њих би пациjенти сjедали, да им се пружи помоћ. У већини се случаjева радило о екцемима, анемичним чировима, озеблинама, повредама на послу, фурункулозама, периоститисима. Ту су се правиле инцизиjе, наравно без наркозе, истискивали се чиреви, лиjепиле масти, вадили зуби…

Код самог су се улаза вршила уписивања и преглед „унутарњих болести”.

– Шта jе теби?

Прољев!

На таj одговор аутоматски се диже Мирковић или Херст или тко их замjењуjе код писаћег стола, узима боцу од jедне литре, пуну неке црне текућине, промућка jе и улиjева у малу чашицу за ракиjу и даjе му да пиjе. Болесник би попио отров, само да га мину грчеви тенезми (напони) и прољеви. Болесник граби ту спасоносну медицину и искапљуjе jе надушак. Остатак црног седимента вади прстом и облизуjе.

Њих се око 20 поредало у jедан ред. То jе био сериjски броj људи.

И ти прољев?

Болесник клима главом.

И ти? И ти? И ти? И ти?

Да, да, да, да…

Сви су стали у ред и чекаjу. Опет се налиjева чашица, као ракиjа у сватовима, и прелази од уста до уста. Једна група одлази, друга долази, испиjа лиjек, одлази, долази трећа, четврта, пета група… од jутра до мрака испиjа и одлази и црна се боца испражњуjе, поново се у њу лиjе црни прашак и надолиjева водом, и опет се ставља у промет у борбу против прољева.

Наставиће се

Пише: Никола Николић

Књига се може наручити од  издавача: „ННК интернационал”, Ломина 4/1, Београд, тел. 011/2687-051, 3618-513; е-mail: i.p.nnki@eunet.rs; саjт: www.nnk.co.rs

Извор: Политика, уторак 22. септембар 2015., стр. 26

Везане виjести:

Никола Николић: Јасеновачки логор (1)

Никола Николић: Јасеновачки логор (2)

Никола Николић: Јасеновачки логор (3)

Никола Николић: Јасеновачки логор (4)

Никола Николић: Јасеновачки логор (5)

Никола Николић: Јасеновачки логор (6)

Никола Николић: Јасеновачки логор (7)

Никола Николић: Јасеновачки логор (8)

Никола Николић: Јасеновачки логор (9)

Никола Николић: Јасеновачки логор (10)

Никола Николић: Јасеновачки логор (11)

Никола Николић: Јасеновачки логор (12)

Никола Николић: Јасеновачки логор (13)

Никола Николић: Јасеновачки логор (14)

Никола Николић: Јасеновачки логор (15)

Никола Николић: Јасеновачки логор (16)

Никола Николић: Јасеновачки логор (17)

Никола Николић: Јасеновачки логор (18)

Никола Николић: Јасеновачки логор (19)

Јасеновац – Јадовно 1941.


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top