Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Наша је дужност и обавеза да код Шаранове јаме на Велебиту, подигнемо капелу Јадовничким новомученицима.

Необориви докази о геноциду у НДХ

Датум објаве: среда, април 12, 2017
Величина слова: A- A+

У Независној Држави Хрватској /НДХ/ су, осим Срба, страдали Јевреји и Роми. Све је вршено у складу са тадашњим хрватским расним законодавством, које је практично било преписано из нацистичке Њемачке.

Усташе са жртвом
Усташе (архивска слика)

Приредио: Миломир САВИЋ

Историчар Горан Латиновић рекао је да постоје необориви докази да је у Независној Држави Хрватској /НДХ/ извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, али да, нажалост, с обзиром на политику братства и јединства након Другог свјетског рата, никада није до краја истражено шта се то заиста догодило.

„Никада није прецизно утврђено колико је Срба заиста убијено у НДХ, постоје само претпоставке. Ријеч је о неколико стотина хиљада људи и од геноцида који је спроведен у НДХ српски народ се до 1991. године није опоравио, али с обзиром на дешавања од 1991. до 1995. године – српски народ је практично сведен на `остатке остатака` некада бројног становништва на тој територији“, изјавио је Латиновић Срни.

Он је истакао да су у НДХ, осим Срба, страдали Јевреји и Роми, те да је све вршено у складу са тадашњим хрватским расним законодавством, које је практично било преписано из нацистичке Њемачке.

Латиновић је подсјетио да је историјска наука идентификовала два коријена геноцида превасходно над Србима у НДХ, а то су идеологија Римокатоличке цркве и идеологија Хрватске странке права.

„По тој идеологији требало је потпуно уништити српски народ и то по оној девизи коју је отворено заговарао тадашњи хрватски министар Миле Будак – трећину Срба убити, трећину протјерати, а трећину превести на римокатолицизам и претворити у Хрвате“, напоменуо је Латиновић.

Он је нагласио да је геноцид био организован посао државне политике НДХ која је имала пуну подршку нацистичке Њемачке и која се у великој мјери темељила на оној политици коју је Њемачка проводила над Јеврејима.

Према његовим ријечима, савремена Хрватска баштини од социјалистичке Хрватске, односно Југославије, само границе, док све остало, када се данас упореди терминологија и идеологија, мало више подсјећа на НДХ.

„У савременој Хрватској постоји потреба да се умањи број жртава геноцида у НДХ, али треба истаћи чињеницу да људи нису убијани само у логорима, већ је велики број људи страдао на кућном прагу, што се занемарује у неким размишљањима“, каже Латиновић.

Он је закључио да је систем усташких логора Јасеновац највеће стратиште, али да је огроман број људи убијен и у селима, атарима и кућама у којима је живио.

Предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“ Бањалука Душан Басташић у изјави Срни наводи да је од Римских уговора 18. маја 1941. до 26. августа Лика била обухваћена такозваном другом демилитаризованом зоном италијанског окупационог подручја у НДХ и да је у тој зони цивилна власт била у надлежности НДХ.

Он је навео да је италијанска Друга армија реокупирала другу и трећу зону на основу наређења које је добила 15. августа, а ликвидирање се сводило на масовно убијање хиљада затвореника у логорском комплексу Јадовно, што је трајало од 10. до 25. августа, са циљем да их Италијани затекну што мање.

„О овим збивањима свједочи извјештај Заповједништва Прве хрватске оружничке пуковније од 22. августа 1941, упућен Равнатељству за јавни ред и сигурност НДХ, у којем је наведено да су усташе због доласка италијанске војске биле присиљене ликвидирати комплекс логора Јадовно, што је значило и све његове збирне логоре и сабиралишта“, навео је Басташић.

У новонасталој ситуацији, Павелић је наложио усташком допуковнику Максу Лубурићу да у што краћем времену, прије наиласка италијанске војске, ликвидира логор Јадовно на Велебиту, његове помоћне логоре, као и логоре на острву Паг, тако да је Лубурић задатак проводио изузетно ревно, настојећи да што прије побије заробљенике и на тај начин ликвидира логор.

„Све до 18. августа, заробљеници су упућивани у Јадовно и убијани над успутним безданим јамама или пак у самом логору. Посљедњу групу у логору, 1.200 Срба и 300 Јевреја, усташе су побиле између 15. и 20. августа. Средином августа је у Јадовном усмрћено и 3.000 Срба који су тих дана и ноћи допремљени из логора Слана“, истакао је Басташић.

Басташић је додао да су усташе у времену од 12. до 20. августа у два наврата са острва Слана превезли 800 мушкараца, жена и дјеце, те три пута по 150, и све их побили над јамама логора Ступачиново, док су преостали логораши, њих 250, сљедећег дана, 21. августа, у пратњи италијанских војника превезени у Госпић гдје су привремено били спашени.

Људи који су враћени у казнионицу 18. августа једва да су се у њој и задржали. Наредног дана су између три и шест сати повезани и одвезени на жељезничку станицу Госпић, гдје су их усташе држали у сабиралишту све до ноћи, а затим их укрцали у 13 теретних вагона, на које су ставили катанце. У извјештају 1. хрватске оружничке пуковније од 22. августа, упућеног Равнатељству за јавни ред и сигурност НДХ, о догађајима везаним за концентрациони логор Госпић пише: „Дана 19. овог мјесеца од 3 до 6 сати на 36 теретних самовоза одвежени су четници из сабирног логора из Госпића на овдашњу жељезничку постају, гдје су утоварени у вагоне и одвежени у правцу Загреба.

Прва композиција упућена из Госпића стигла је у Јастребарско 20. августа ујутро.

Из Јастребарског је 20. августа увече 900 Срба упућено жељезничком композицијом у новоосновани усташки логор Јасеновац. На жељезничку станицу Јасеновац су стигли у седам сати изјутра. Овдје су их личке усташе које су их допратили предали усташама из састава 17. усташке сатније.

Тек након сата претраживања и препипавања, истоварили су их из вагона, сврстали их два по два, повезали жицом и повели према логору, удаљеном од жељезничке станице око пет километара. „Морали смо ићи трчећим кораком. Тучени су били они који нису могли издржати темпо хода. Дошли смо у логор који је био смјештен у баракама на пољу крај једне шуме, близу потока Лоње. Одмах смо морали сјести на мокру земљу, два по два, и ту је поновно настало претресање и одузимање ако је нетко још нешто имао. Око два сата послије подне затворили су нас у бараке.“ Ових 900 Срба, углавном сељака, били су први заточеници у логору Јасеновац.

Само три сата послије првог, из Госпића је кренуо други транспорт, углавном са Јеврејима, и преко Јастребарског и Загреба такође стигао у Јасеновац. По доласку ове групе од око 400 заточеника, усташе су из довршених барака истјерали Србе и у њих затворили Јевреје, који су по њиховом налогу преузели и унутрашњу организацију логора са својим логорником.

Директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић у изјави Срни подсјетила је да је концентрациони логор Јасеновац основан августа 1941. године с циљем истребљења Срба, Јевреја и Рома у НДХ.

„Овај логор смрти трајао је укупно 1.337 дана и однио 700.000 жртава. Његово највеће стратиште је Доња Градина са укупно 105 масовних гробница распоређених на девет гробних поља. Масовне гробнице у Доњој Градини, њихов облик и распоред су доказ да су ликвидације вршене плански и систематски, а самим тим и етничко чишћење НДХ“, закључила је Тулековићева.

Предсједник Удружења логораша Другог свјетског рата Бањалуке Добрила Кукољ у изјави Срни свједочи да је три мјесеца била затворена у концентрационом логору Јасеновац у којем је преживјела страшну голготу и видјела мучења и убиства Срба, српске дјеце, жена и стараца.

Кукољева каже да се сјећа првих прогона Срба са Козаре од усташа црнокошуљаша и њиховог одвођења у сабирни логор Церовљани, Уштицу код Млаке, а затим одвођења у концентрациони логор Јасеновац и Доња Градина гдје се мучки убијени њен отац, брат, стричеви, дјед, те остале комшије.

Она је рекла да није могла да броји дане и ноћи у Јасеновцу, али да су „чупали траву коју су затим јели и пили воду када је падала киша како би преживјели“.

Кукољева је додала да је из логора Јасеновац избављена захваљујући посјети Црвеног крста, који ју је додијелио једној хрватској породици у Славонији која се презивала Петрушић.

Владе Србије и Републике Српске организоваће у петак, 19. августа, у Спомен-подручју „Доња Градина“ централну манифестацију поводом обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац.

Програмом и протоколом манифестације до 19.00 часова планирано је окупљање посјетилаца, потомака жртава и поштовалаца јасеновачких страдалника код „Tополе ужаса“ у Спомен-подручју „Доња Градина“.

Извор: СРНА

 

Везане вијести:

Владимир Димитријевић о Јасеновцу (видео)

Списак побијене деце у логору Јасеновац

Усташка фабрика смрти

У Градини је на најзвјерскији начин страдало од 350.000 до 400.000 људи , жена и дјеце – жртава Јасеновачког логора


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top