Брутално убиство двојице Срба у Призрену, које су Немаци изрешетали док су покушали да напусте град спасавајући се од терора разуларених УЋК терориста, ни до данас није у потпуности расветљено. Напротив, Запад окривљује мртве Србе. Преносимо најбољи текст и осврт на тај догађај аутора Зорана Влашковића из Косовске Митровице.
Зоран Влашковић: Уместо заштите – ликвидација!
Прва наоружана немачка експедиција из земље после Другог светског рата у Европи била кобна за двојицу Срба.
Чланак садржи потресне чињенице и фотографије. Његово читање се не препоручује малолетним особама и особама слабијег здравља.
У центру Призрена, 13. јуна 1999. године, други дан од уласка КФОР-а на Косово и Метохију, немачки војници су са равно 220 метака убили цивиле Жарка Андријевића и Славка Веселиновића.
ТВ камере забележиле стравичан злочин убиства Срба који су аутом хитали да напусте град да би спасили животе.
Аутор: Зоран Влашковић
Дугогодишњи је новинар листа „Јединство“ који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.
Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.
Рођен је и живи у Косовској Митровици.
Први пут после завршетка Другог светског рата, тачније 54 године од слома сила осовине, Трећег рајха и фашизма, немачки војник излази у једну европску земљу ван Немачке, издаје наредбу о употреби оружја, пуца и убија двојицу Срба – цивила на Косову и Метохији. Догодило се то 13. јуна 1999. године, само два дана од уласка немачког КФОР-а на Косово и Метохију преко граничног прелаза Врбница из правца Кукса у Албанији.
Радио Телевизија Србије је поводом десетогодишњице од почетка бомбардовања Југославије, марта 2009. године, објавила први пут стравичан снимак убиства двојице Срба у центру Призрена који су жутом „ладом“ кренули да напусте град због несигурности од албанских екстремиста.
Трагом тог уживо сниманог стравичног убиства двојице Срба, истражилли смо цео случај и први пут објављујемо имена двојице настрадалих Срба, али тек после десет година од злочина.
Немачко демонстрирање силе другог дана присуства на Косову и Метохији, јасно је показало на чијој су страни, и да малобројни преостали Срби у Призрену неће бити заштићени, као ни они који покушавају да оду из града под притиском албанских терориста.
Тих дана, јуна 1999. године, Срби у Призрену су буквално били под двоструком окупацијом – пристиглих терориста УЧК и немачког КФОР-а који се отворено ставио на њихову страну.
Сниматељ једне стране телевизије – Игор Шаљењевић забележио је камером, тог 13. јуна 1999. године, у јутарњим сатима сигурно најпотресније нечувено безразложно убиство – ликвидацију Жарка Андријевића из Призрена, портира у „Косово – вину“ и Славка Веселиновића Босанца, избеглицу из Босне, радника Електродистрибуције у Призрену. Они су тог јутра жутом „ладом“ хитали да напусте град због апсолутне несигурности од стране Албанаца у Призрену и Метохији.
КАМЕРЕ ЗАБЕЛЕЖИЛЕ СВЕ
При одласку из својих кућа, улицом код поште у центру Призрена, двојица Срба су се приближавала аутом групи војника немачког КФОР-а који су били на пункту на оклопним транспортерима и поред њих.
Ту су били у групама и Албанци из редова УЧК који су и други дан славили долазак КФОР-а у Призрен.
Пристигли немачки КФОР је проценио да су им Жарко Андријевић и Славко Веселиновић опасност у жутој „лади“ која им се приближавала, па су испалили хитац упозорења у ваздух да стану. Избезумљени Срби су се зауставили, што се јасно види на снимку, а онда аутом кренули у рикверц.
У том моменту немачки потпоручник КФОР-а на пункту – Давид Ферк, први пут после Другог светског рата ван Немачке издаје наредбу својим војницима да се на Србе цивиле отвори ватра:
„Отвори ватру на непријатеља“. Након тога немачки војници испаљују равно 220 метака из више аутоматског оружја у Андријевића и Веселиновића, како је то званично на суду у Кобленцу у Немачкој записано.
Давид Ферк, немачки поручник КФОР-а, први немачки официр који је током прве акције немачке војске после Другог светског рата наредио: „Feuer frei!“
У „лади“ Андријевића и Веселиновића, од десетине рафала и 220 метака, неби преживела ни мува.
За воланом ”ладе” Славко Веселиновић Босанац усмрћен је истог тренутка, док се Жарко Андријевић борио још неколико минута за живот поред аута у локви крви која се сливала низ улицу према немачким војницима КФОР-а.
Радник међународне организације „Wоrld Vizion“, који је помагао смртно рањеном Андријевићу, казао је да су задње Жаркове речи биле: „Ја сам Србин, ја морам да умрем“.
Али, још док је био смртно рањен у ауту Жарко последњим атомима снаге, са исколаченим очима, изговара, што се јасно чује на снимку Шаљењевића: „Не снимај ме, водите ме у болницу“. Језиво!
Немачки публициста и стручњак за Балкан – Јирген Елзесер тих дана је био на Косову и Метохији и добро му је познат случај убиства двојице Срба у Призрену.
Он је у књизи „Ратни злочини – бестидне лажи и жртве НАТО-а у Косовском сукобу“ описао атмосферу терора над Србима, али и то да двојица убијених Срба у Призрену нису били никаква опасност за никога, и да су код себе имали оружје само за самоодбрану, јер су знали шта их чека ако их албански терористи и Албанци ухвате живе.
УБИСТВО ЗА НАГРАДУ
Случај убиства Андријевића и Веселиновића је судски процесуиран у немачком граду Кобленцу, одакле је потпоручник Давид Ферк – први Немац који је после Другог светског рата ван своје земље и први пут од тада да немачка војска излази са оружјем из земље – наредио да се отвори ватра на људе цивиле.
Међутим, оптужница за убиство је пала у воду јер су судије дошле до закључка да су немачки војници наводно пуцали у самоодбрани. Одмах после тог судског процеса, немачки министар одбране – Рудолф Шарпинг одликовао је Давида Ферка златним орденом Крста части Бундесвера за „беспрекорно испуњење војничке дужности“.
На суђењу у Кобленцу, Давид Ферк је казао: „Нисам убио зато што сам хтео, већ зато што сам морао – и погодио сам право у мету“.
И на Косову и Метохији ово убиство двојице недужних Срба-цивила је остало ван домашаја закона и правде, јер је КФОР званично изузет од кривичне одговорности за било какве своје поступке, па и убиства цивила.
Питање је да ли су Андријевић и Веселиновић могли да избегну смрт у Призрену кад су се у то време нашли у двоструком непријатељском окружењу?!
(kmnovine.com)
Извор: СРБИН ИНФО
Везане вијести:
Генерал Небојша Павковић: Светски моћници нису желели мир на Космету
Исповест: Ликвидирали ми супруга и свекра, а сада хоће да униште мој живот и живот моје деце!
A, ti Dimitrije, ne filozofiraj mnogo. Ispred njih tenkovi i borbena kola nemaca, na desetine, a oni u civilnim kolima, u civilnim odelima, sa jasnim saznanjem o kapitulaciji, i to u prisustvu preko 1.000 šiptara, a pri tom, nakon pucnja upozorenja nemačkog, krenuli su u rikverc, očigledno uvidevši da su promašili pravi put na rakrsnici (jer su trebali da idu levo prema Brezovici, a oni su otišli pravo) – zar su to opravdanja da su oni bili legitimni cilj za Dojče svain da ih upuca. Kome su oni takvi mogli da naude bilo šta. Ne, svajn je hteo da ubije Srbe jer mu se pružila prilika, a obzirom da je i došao sa ubedjenjem da treba da štiti šiptare od srba. U tome je poenta (filozofe).