Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Мачков камен: Најкрвавија битка Великог рата и заборављена капела саграђена од костију српских војника

Датум објаве: недеља, јун 18, 2017
Величина слова: A- A+

Мачковог камен на планини Јагодњи поприште је најкрвавије и најтрагичније битке Великог рата.

На платоу Мачков камен у септембру 1914. се у двомесечној бици на Дрини сломила друга аустроугарска офанзива. У борбама на Мачковом камену од 16. до 21. септембра је око 1.150 српских војника дневно избацивано из строја. Аустроугари су трпели двоструко веће губитке у безуспешним покушајима да сломе одбрану.
Никада ни пре ни касније у Великом рату није погинуло толико људи за тако кратко време. У борбама од 16. до 22. септембра српска војска је имала 11.490 војника и официра избачених из строја – мртвих, рањених и несталих. Погинуло је више од 118 официра, од тога 17 команданата батаљона и пет команданата пукова. Аустроугарски губици били су још страшнији. Процењују се на више од 30.000 избачених из строја.

Спомен-костурница на Мачковом камену завршена је 1931. године, а Спомен-црква Вазнесења Господњег у Крупњу подигнута 1932г. На оба локалитета налазе се мошти бораца, а у крипти цркве изложене су фотографије са бојног поља и венци. У крипти је и споменик мајору Светиславу Марковићу који је повео војнике у самоубилачки јуриш на аустријску војску.

На планинској коси неколико километара од Мачковог камена, крај пута за Крупањ, налази се још једно заборављено гробље српских јунака. То леже рањеници који су извлачени из битке да би се транспортовали у Крупањ, у стару цркву, где је било главно превијалиште. Аустроугарски извиђачи су уочили запреге које су извлачиле непокретне рањенике и дали координате артиљерији. Први плотун је разнео 73 рањеника. О томе је сведочанство оставио болничар Милићевић, који је чудом преживео. Он је прешао Албанију, вратио се преко Солунског фронта и мртвим друговима подигао велики камени крст изнад хумке. Од сакупљених костију хиљада мученика с Мачковог камена на хумци је саграђена капелица.
Ово што сада следи потресна је прича о два рођена брата која су заједно страдала на Мачковом камену 8. и 9. септембра:

Драгош је био резервни потпоручник ИВ прекобројног пука. У овај пук он је дошао као редов још у почетку прве мобилизације. Завршивши школе у Чешкој а потом добивши диплому школованог економа са Лајпцишког универзитета 1912. године, ступио је у ђачку чету а кад беше објављен српско-турски рат он је као редов распоређен у 4. батаљон ИВ прекобројног пука. Са овим пуком је освојио Једрен, а касније учествовао и у свим борбама српско-бугарског рата због чега је добио официрски чин. Као резервни потпоручник, учествовао је у биткама у Шапцу, Срему, Дрини и Мачковом камену где је и погинуо 8. септембра 1914. “ …и већ је све готово.

Нова малена хумка свеже земље још је само показивала где почивају јуначке кости младог јунака. А украј те свеже хумке стајао је немо и укочено у крстић, гледао брат онога, кога она за вечна времена скрива.

Наједаред се брзо саже, извади писанку и на крстићу својом руком записа:

„Шта ће мени живот, кад сам милог и овако дичног брата изгубио„.

Сузе му у један мах усахнуше, а у очима на место њих севнуше знаци силне жудње за осветом. И жеља му се убрзо испунила. Сутрадан у огорченој борби је његова чета ушла дубље у непријатељске редове. Погинуо је и други брат Драгиша Поповић који је баш те године свршио Правни факултет на нашем Универзитету.

Њихов ојађени отац и не слутећи овако тешку трагедију својих синова беше сутрадан стигао да обиђе своја мила чеда али авај, уместо њих показаше му само две свеже хумке црне земље које једино још са простим малим војничким крстићима показиваху где леже два погинула брата, два славна јунака нашега пука: Драгош и Драгиша

(„Српска застава“ – белешке једног рез. официра 15. 10. 1920.)
Новости, Приче из Великог рата, Магацин портал

(Српска историја)

Извор: ВИДОВДАН

Везане вијести:

На Текеришу, 100 година касније | Јадовно 1941.

Заробљени бугарски официр о Гвозденом пуку

Са Пацифика на Дрину




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top