У име Оца и Сина и Светога Духа!
Драга браћо и сестре, данас служимо свету Литургиjу у овоj светоj цркви коjу су наши преци посветили празнику Покрова Пресвете Богородице.
Прослављаjући оваj празник сjећамо се догађаjа када jе 911. године била служба у Богородичиноj цркви у Цариграду: Међу мноштвом народа, стаjао jе свети Андреj Јуродиви са своjим учеником. У току службе он jе видио, изнад народа, Пресвету Богородицу окружену апостолима и светитељима, са омофором на рукама; као да том одjећом покрива сав народ у цркви. Указао jе руком свом ученику на ово виђење и упитао га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?“ А ученик jе одговорио: „видим, оче, и ужасавам се!“
Црква jе одредила да прослављаjући Пресвету Богородицу и оваj празник, сjећамо се догађаjа коjи треба да нас подсjети да jе Пресвета Богородица наша покровитељица и заштитница пред Богом; како у оно време у Цариграду тако и данас овдjе над нама.
Боjа Радета – Бачена од стране усташа у jаму Равни Долац и преживjела
Сваки пут кад служим свету Литургиjу у овоj цркви, jа замишљам Пресвету Богородицу како jе раширила руке изнад нас и закрилила нас своjим плаштом. Али, поред апостола и светитеља замишљам jе окружену мученицима ове парохиjе, коjи страдаше у jами Равни Долац и у осталим jамама и стратиштима.
Ливањске великомученице
Зато се ми данас сjећамо поред празника Покрова и свих наших новомученика. Сjећамо их се са тугом али са вером. Са вером да они данас служе литургиjу са нама; да се молећи за њих и они моле за нас пред Господом, да истраjемо до краjа; до краjа нашег века, до краjа овог свjета; до Другог и славног доласка Христовог.
Господ Исус Христо боравећи овде на земљи, припремио нас jе преко своjих светих апостола и ученика на невоље у овом свету. Рекао jе: „У свиjету ћете имати жалост“; али jе додао: „Не боj те се, jа сам побиjедио свиjет“. (Јн.16,33). Зато драга браћо и сестре треба да веруjемо Господу, да су ове његове речи истините. Само онаj ко jе имао чврсту веру могао jе да и своj живот положи за Господа. А такви су били и наши мученици коjи страдаше у Другом светском рату на овим просторима. Захваљуjући Буди Симоновићу, ми имамо сведочанство, гдjе се говори да су наши мученици док су бацани у jаме, пjевали духовне пjесме и прослављали Бога. То су могли само они коjи су имали чврсту вjеру у васкрслог Господа, коjи су вjеровали да jе смрт само прелазак из овог живота у живот вечни.
На жалост, данас jе веома мало таквих. Данас имамо више оних коjи се стиде своjе вере, и коjи продаjу вjеру за вечеру.
На нама jе, драга браћо и сестре да се молимо и за њих. И да им своjим примjером и животом укажемо на пут коjи води ка Господу. Ми треба да користећи се сваким добром, утичемо на њих, а да не дозволимо да они утичу на нас.
Црква Покрова Пресвете Богородице у Доњим Руjанима
Нека Господ буде на помоћи, да истраjемо. Нека Господ нашу тугу и невољу окрене на духовну и литургиjску радост. Не само горе на небу, него овдjе и данас. Јер Царство Божиjе jе и овдjе на светоj Литургиjи и у нама.
Знаjући да се Царство Божиjе, смирењем, трпљењем и муком задобиjа и да га само упорни осваjаjу, хвала Ти, Господе Боже наш, на свему што jе било и што ће бити. И слава ти Господе Боже наш, и сада и све вjекове.
Амин.
протоjереj-ставрофор Жељко Ђурица
Везане виjести:
СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРБИМА БАЧЕНИМ У ЈАМУ РАВНИ ДОЛАЦ
Геноцид над Србима у НДХ (1941.-1945.)