70 година од страдања Срба

Ове 2011. године, навршава се 70 година од масовног страдања нашег Србског народа. Стравичан геноцид почео jе у прољеће 1941. године и траjао jе све до 1945. године.

Ми, вjерници Српске Православне Цркве, дужни смо да за сва времена, чувамо успомену и приносимо молитве Богу, за све наше православне Србе коjи мученички пострадаше.

ИМЕНИК СРБСКИХ ЖРТАВА ПО МЈЕСТИМА И ГУБИЛИШТИМА
НАД КОЈИМА ЈЕ ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА ПОЧИЊЕН У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

    У иновираном списку жртава, дата су углавном имена страдалих током прољећа и љета 1941. године. Усташе су убиjале и касниjе, током наредне три године и њихово немилосрђе jе стизало Србе са овог подручjа и у другим краjевима, па се имена неких од тих жртава налазе на овом списку. Иако, списак ниjе закључен, сад за сад се зна име и презиме 1571 жртве.

Сем имена жртава (уз коjа су дати и основни подаци: име оца, година рођења и смрти), наглашено jе и гдjе jе ко убиjен.

Слиjеди именик жртава по мjестима и губилиштима:

Челебић

330. Црногорац (Пере) Стана 1925-1941. губилиште Челебић
331. Црногорац (Пере) Анђа 1927-1941. губилиште Челебић
332. Црногорац (Пере) Владимир 1928-1941. губилиште Челебић
333. Црногорац (Николе) Јово 1885-1941. губилиште Челебић
334. Црногорац (Јове) Сава 1885-1941. губилиште Челебић
335. Црногорац (Јове) Анђа 19.. -1941. губилиште Челебић
336. Црногорац (Миjе) Душан 1912-1941. губилиште Челебић
337. Црногорац (Миjе) Драго 1920-1941. губилиште Челебић
338. Црногорац (Миjе) Аница 1933-1941. губилиште Челебић
339. Црногорац (Миjе) Мирко 1935-1941. губилиште Челебић
340. Црногорац (Саве) Стеван 1883-1941. губилиште Челебић
341. Црногорац (Ђорђе) Милка 1917-1941. губилиште Челебић
342. Црногорац (Ђорђе) Воjко 1938-1941. губилиште Челебић
343. Црногорац (Ђорђе) Љубо 1937-1941. губилиште Челебић
344. Црногорац (Ђорђе) Милоjко 1940-1941. губилиште Челебић
345. Црногорац (Саве) Илиjа 1885-1941. губилиште Бикуша
346. Црногорац (Илиjе) Боjа 1890-1941. губилиште Челебић
347. Црногорац (Илиjе) Милка 1918-1941. губилиште Бикуша
348. Црногорац (Илиjе) Дана 1932-1941. губилиште Бикуша
349. Црногорац (Илиjе) Роса 1934-1941. губилиште Бикуша
350. Црногорац (Душана) Зорка 1913-1941. губилиште Бикуша
351. Црногорац (Душана) Владо 1935-1941. губилиште Бикуша
352. Црногорац (Душана) Ружа 1937-1941. губилиште Челебић
353. Црногорац (Душана) Драгица 1938-1941. губилиште Челебић
354. Црногорац (Душана) Јованка 1941-1941. губилиште Челебић
355. Црногорац (Боже) Стана 1850-1941. губилиште Челебић
356. Црногорац (Саве) Анђа 1901-1941. губилиште Челебић
357. Црногорац (Саве) Милан 1927-1941. губилиште Челебић
358. Црногорац (Васе) Цура 1915-1941. губилиште Бикуша
359. Црногорац (Васе) Јадранка 1935-1941. губилиште Бикуша
360. Црногорац (Васе) Боjа 1941-1941. губилиште Бикуша
361. Шуњка (Симе) Божо 1890-1941. губилиште Бикуша
362. Шуњка (Боже) Јакица 1890-1941. губилиште Бикуша
363. Шуњка (Боже) Душан 1910-1941. губилиште Бикуша
364. Шуњка (Боже) Даница 1925-1941. губилиште Бикуша
365. Шуњка (Душана) Анђа 1913-1941. губилиште Челебић
366. Шуњка (Илиjе) Илиjа 1880-1941. губилиште Челебић
367. Шуњка (Илиjе) Милица 1890-1941. губилиште Челебић
368. Шуњка (Илиjе) Мара 1919-1941. губилиште Челебић
369. Шуњка (Илиjе) Анђа 1921-1941. губилиште Челебић
370. Шуњка (Илиjе) Јово 1925-1941. губилиште Челебић
371. Шуњка (Илиjе) Дева 1926-1941. губилиште Челебић
372. Шуњка (Илиjе) Божо 1931-1941. губилиште Челебић
373. Шуњка (Илиjе) Јока 1895-1941. губилиште Челебић
374. Шуњка (Илиjе) Зорка 1931-1941. губилиште Челебић
375. Шуњка (Илиjе) Симо 1933-1941. губилиште Челебић
376. Шуњка (Илиjе) Владо 1935-1941. губилиште Челебић
377. Шуњка (Илиjе) Љепосава 1937-1942. губилиште Челебић
378. Шуњка (Илиjе) Васо 1939-1941. губилиште Челебић
379. Шуњка (Марка) Даница 1910-1941. губилиште Челебић
380. Шуњка (Марка) Душан 1933-1941. губилиште Челебић
381. Шуњка (Марка) Мирко 1934-1941. губилиште Челебић
382. Шуњка (Марка) Илиjа 1936-1941. губилиште Челебић
383. Шуњка (Марка) Веса 1939-1941. губилиште Челебић
384. Шуњка (Јове) Јака 1885-1941. губилиште Челебић
385. Шуњка (Јове) Недељко 1912-1941. губилиште Челебић
386. Шуњка (Недељка) Ивана 1916-1941. губилиште Челебић
387. Шуњка (Јове) Милан 1913-1941. губилиште Челебић
388. Шуњка (Милана) Ива 1918-1941. губилиште Челебић
389. Шуњка (Ђорђе) Сава 1909-1941. губилиште Челебић
390. Шуњка (Ђорђе) Владо 1926-1941. губилиште Челебић
391. Шуњка (Ђорђе) Даница 1928-1941. губилиште Челебић
392. Шуњка (Ђорђе) Угљеша 1930-1941. губилиште Челебић
393. Шуњка (Ђорђе) Драго 1933-1941. губилиште Челебић
394. Шуњка (Ђорђе) Томо 1937-1941. губилиште Челебић
395. Шуњка (Васе) Јока 1910-1941. губилиште Челебић
396. Шуњка (Раде) Боjа 1922-1941. губилиште Челебић
Наставиће се …

СПИСАК СРБСКИХ ЖРТАВА У ЛИВНУ И ОКОЛИНИ
НАД КОЈИМА ЈЕ ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА ПОЧИЊЕН У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

У љето 1991. године, педесет година након крвавог љета 1941. године, jош ниjе био утврђен списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручjу Ливна и Ливањског поља. Ти подаци нису у потпуности сређени ни до данас и како време пролази, све jе мање наде и изгледа да ће таj тужни и застрашуjући именик икада бити комплетиран, jер jе из дана у дан све мање свjедока и савременика.
У ливањском краjу jе, некада живjело подjеднако Срба и Хрвата. Половином 19. виjека било их jе отприлике по 10.000. Броj Срба се временом смањивао тако да их jе , на попису из 1931. године од укупно 22.772 становника у Ливну и селима око Ливањског поља било свега 5.693 , односно око 25 одсто. На попису из 1991. године таj проценат jе пао на око 10 одсто, односно од укупно 39.526 становника ливањске општине било jе 3.782 Срба.
Списак жртава коjи слиjеди, унеколико jе допуњен и поправљен у односу на онаj из 1991. године. Списак зато ни сада нема претензиjа да буде коначан већ и даље остаjе отворен, остаjе покушаj да се од заборава отргне и сачува макар оно што заборав и време нису већ сасвим замели. Тако и даље остаjе позив и апел свима коjи на било коjи начин могу помоћи да се спискови употпуне и и утврди пуна истина.
Марљиви и аналитични Мићо Радета, коjи се бавио прикупљањем података и комплетирањем спискова жртава, несумљиво jе наjзаслужниjи човjек што су ови подаци у последњи час истргнути из чељусти заборава. Он jе, уз остало, направио и малу статистику жртава по братствима, животноj доби и мjестима страдања.
Усташе су, тако, побиле наjвише Пажина (161 жртва), Ерцега (126), Лалића (116), Вуjановића (97), Бошковића (74), Радета (63), Ждера (60), Црногораца (58), Цвиjетића (56), Козомора (55), Киса (54), Шуњки (40), Радића (38), Стоjанаца (37), Милутина (35), Раца (32), Арнаута (30), Ратаља (30), Бачковића (26), Росића (23), Јагодића (23), Лаганина (18), Митровића (17), Радоjа (13), Тошића (13), Буловића (12), Марића (12), Стоjића (12), Загораца (11) и Вулета (11 жртава); (Споменусмо само оне коjи су у покољима изгубили више од 10 чланова).
Посебно су потресни подаци о старосноj структури жртава међу коjима jе било и тек рођене, само неколико сати старе дjеце и стогодишњих стараца. По анализи Миће Радете, од око 1.600 жртава усташког геноцида, било jе 673-оjе испод осамнаест година, а од тога чак 248-оро дjеце до шест година!

ПОПИС МЈЕСТА (ЛОКАЛИТЕТА) ОКО ЛИВАЊСКОГ ПОЉА НА КОЈИМА ЈЕ ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА НАД СРБСКИМ НАРОДОМ ПОЧИЊЕН У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Седамнаест губилишта око Ливањског поља, има. Предњачи ПРОЛОГ. Ледина на шеснаестом километру пута Ливно – Сплит испод истоименог села гдjе jе, по досадашњим сазнањима, уморено 466 Срба из Ливна и околних села, углавном мушкараца од 18 до 60 година, и 50 доведених из Далмациjе. Сви они су били затрпани у темеље припремљене уочи рата за жичну жељезницу, два рова по готово седамдесет метара дугачка, четири широка и три метра дубока. … Са овог губилишта, успио jе да побjегне само Илиjа – Иле Радета, али jе он готово до краjа живота ћутао и сем наjповjерљивиjим, ниjе смио да прича о ономе шта jе видио и преживио у Прологу – Удба му jе заприjетила да ћути и не ремети међунационалне односе! Тако jе ова мамутска гробница четрдесет година зарастала у траву и на њу jе подсjећао само скромни безимени споменик на коjем су се, како су се примицале ратне буре деведесетих година прошлог виjека и изнова васкрсавало усташтво, на разне начине иживљавали не само потомци усташких кољача него и многи од оних коjи су 1941. године и током Другог свиjетског рата до рамена окрвавили руке и због тога никоме никада нису положили рачуне.

Нису како доликуjе сахрањени ни побиjени у школи у селу ЧЕЛЕБИЋ, по броjу жртава другом усташком стратишту, гдjе jе уморено 370-еро, углавном неjачи. И ово губилиште jе, како jе већ описано, своjевремено обиљежено до бесмисла скромном спомен плочом подигнутом над хумком на
оближњем Барjаку гдjе су жртве затрпане у некадашњем маjдану шљунка. Од тог спомен обиљежjа сада jе остала само руина од камене ограде.

По броjу жртава слиjеди jама КАМЕШНИЦА. Камешница се налази на истоименоj планини, двадесетак километара jужно од Ливна. Дубока jе четрдесет метара, а у њу jе, колико jе до сада утврђено, на Огњену Мариjу 1941. године, што из ливањског села, што из сусjедног Присоjа са подручjа општине Дувно, убачено око 270 стараца, жена и дjеце (непобитно jе доказано да jе од 256 житеља Голињева 46 зрелих мушкараца побиjено у Прологу, а свих 210 осталих сjутрадан jе бачено у jаму Камешницу). Ова jама jе као и многе друге, била забетонирана 1962. године, а на малоj мраморноj плочи, испод неизбjежне петокраке, натпис jе. … Јама jе отворена у прољеће 1991. године и у њоj jе Миро Куртовић, познати спелеолог и новинар, родом из
Требиња, четрдесет година након покоља, први пут запалио свиjећу и означио почетак велике акциjе вађења посмртних остатака.

Јама РАВНИ ДОЛАЦ
на Динари, два сата хода сjеверозападно од села Доњи Руjани, по казивању, приjе свега четрнаестеро преживjелих из овог пакла, прогутала jе 204 живота од укупно 218, поглавито жена, дjевоjака и дjеце из овог и сусjедног села Горњи Руjани, коjе су усташе, њихове комшиjе, ту убацили такође на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године. … Кости из ове jаме су извађене тек почетком jуна 1991. године и сахрањене у крипту у Ливну.

Јужно од Горњих Руjана, у масиву Динаре, налази се и jама РАЗВАЛА, у коjоj jе тог пакленог дана смрт нашло 80-оро неjачи, углавном из овог села. И њихови посмртни остаци су извађени тек четрдесет година касниjе, у прољеће 1991. године.

По броjу жртава слиjеди шума Копривница, на путу Купрес – Бугоjно у коjоj jе на два стратишта побиjено укупно 60 Срба, углавном из Ливна. Наjприjе
jе 15. jула 1945. године на стратишту званом КОЖВАРИЦА, побиjено 11 угледних Срба – Ливњака, познатих трговаца, а потом су данима своj стравични „пут у Србиjу“ у Копривници, на мjесту МАЛА или КУПРЕШКА ВРАТА, завршавале и њихове породице – укупно 49-еро чељади. Посмртни остаци ових 60 жртава и данас почиваjу на тим стратиштима jер jе ратна олуjа 1992. године осуjетила наум њихових потомака да их сахране како доликуjе.

И на стратишту ТРЊАЦИ, подно села Лиштани побиjено jе 49-оро, наjвише жена и дjеце из овог села. Њихови посмртни остаци су
своjевремено извађени и сахрањени на лиштанском гробљу, али без икаквог видљивог обиљежjа.

У jами БИКУШИ, сjеверно од Челебића, смрт jе нашло 46, претежно зрелих мушкараца и углавном из овог села. Над jамом, из коjе нису повађене све кости, подигнут jе безимени спомен-обелиск, а она jе карактеристична по томе што jе у њоj, више него и на jедном другом губилишту преживjело и спасило се наjвише убачених.

Јама ТУШНИЦА или ЈЕЛОВАЧА, налази се на истоименоj планини, двадесетак километара jугоисточно од Ливна. У то гротло, дубоко дванаест метара, са веома широким отвором и глатким зидовима, усташе су убациле 50-оро србске неjачи из Потока и Смрчана. 14-оро од њих jе преживjело и осам дана касниjе спашено из jаме. Јама ниjе била забетонирана нити на било коjи начин обиљежена, а кости страдалих су из ње извађене такође 1991.
године.

Јама САМОГРАД, западно од села Чапразлиjе, била jе гробница 28-оро Срба из овог села. Њихови посмртни остаци су извађени и сахрањени у заjедничкоj гробници на двадесетогодишњицу овог усташког злочина 30. jула 1961. године.

И jама ПРОПУНТА, налази се у реjону Руjана, тачниjе у непосредноj близини Доњих Руjана, али су jе усташе заобишле у први мах и гро српске неjачи повели и уморили у много удаљениjоj jами Равни Долац. Касниjе су обjашњавали да су тако поступили jер нису жељели да им се дjеца плаше „србских лешина“. Свеjедно, и та jама jе постала гробница за, колико jе до сада утврђено, 3-оjе Срба, накнадно ухваћених, оних коjи су некако успjели да побjегну са других губилишта.

Горњоруjанске усташе, међутим, нису много хаjали да ли ће им се дjеца плашити, већ су и у jаму ПРОВАЛИЈУ, у пољу поред села убацили 13-оро своjих комшиjа.

Јама СУХАЧА, остаће да се памти као прво, већ у jуну 1941. године отворено усташко губилиште, а jама изнад села ЛУСНИЋ, по трагичноj судбини 4
лиjепе дjевоjке из Челебића и по томе што никоме сем изгледа Владу Шуњки, ниjе успjело да jе нађе, а камоли да се спусти у њу и извади посмртне остатке страдалих у њоj.

Од губилишта на коjима су страдали и Ливњаци посебно jе крвава БОРОВА ГЛАВА, петнаестак километара удаљена од Ливна на путу према Купресу гдjе jе убиjено 4-оро Срба из сусjедних ливањских села и чак 185 Срба из купрешког села Вуковско.

На териториjи Бугоjанске општине jе и губилиште ЗАНЕСОВИЋИ, гдjе су, изгледа, побиjена 3 понаjвиђениjа ливањска Србина – др Душан Митровић, Раjко Маргетић, адвокат и др Крсто Зубић, судиjа, прве жртве из града Ливна.

Ваља,
иначе нагласити да за комплетирање спискова жртава и отимање злочина од заборава, готово ни од какве користи нису били споменици своjевремено
подигнути над поjединим jамама и губилиштима jер су на њима жртве наjчешће претваране у броjке, а гдjегдjе чак ниjе отворено ни написано, да се зна и памти док jе свиjета и виjека, ни ко jе поморио толики немоћни и безгрешни народ.

Но, и такви какви су били, представаљали су ипак неку опомену и какав-такав биљег и брану забораву. Сада више нема ни њих. …[1]