Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

КОМИСИЈА ЗА „СТАРО САЈМИШТЕ“: Обележити сва места страдања

Датум објаве: уторак, новембар 27, 2018
Величина слова: A- A+

Закон којим ће бити регулисан статус меморијала на Сајмишту, у Београду, где је током Другог светског рата постојао један од највећих логора на југоистоку Европе, ускоро ће бити завршен.

У Белановића рупи покопано најмање 3.600 жртава Фото И. Маринковић

ЗАКОН којим ће бити регулисан статус меморијала на Сајмишту, у Београду, где је током Другог светског рата постојао један од највећих логора на југоистоку Европе, ускоро ће бити завршен. Да ли ће се у оквиру њега наћи и необележене масовне гробнице у Београду, где је сахрањено између 11.000 и 14.000 Срба и више од 6.000 Јевреја, још се не зна.

– Све масовне гробнице требало би достојно обележити – каже епископ Јован Ћулибрк, председник Комисије задужене за меморијални комплекс на Сајмишту. – Видећемо да ли ће те гробнице ући у састав овог или ће бити засебан меморијал.

Предлог да новим законом буде обухваћено и необележено стратиште на Јеврејском гробљу, на Гардошу, са 6.500 жртава, као и гробница са 3.600 (податак Државне комисије за испитивање злочина окупатора) – 8.000 (податак СУБНОР) убијених људи у Белановића рупи, на Бежанији, дао је члан Комисије, историчар Милан Кољанин.

И на једном и на другом месту почивају остаци логораша са Сајмишта, махом српских цивила, похапшених по козарачким селима и збеговима после офанзиве на овој планини.

Кољанин сматра да би у његов састав требало да уђу и „Топовске шупе“, као први логор за Јевреје у Србији, на београдској Аутокоманди, где је живот изгубило око 5.000 Јевреја и Рома, као и логор организације „Тот“, на потезу између Музеја савремене уметности и Тржног центра „Ушће“, где су држани радно способни мушкарци, доведени из Јасеновца, спремани као радна снага за Норвешку и Грчку. Велики број њих изгинуо је у савезничком бомбардовању 1944. године.

– Срамота је што највеће масовне гробнице нису достојно обележене, а и оне које јесу прилично су запуштене – каже Веран Матић, члан Комисије за Сајмиште. – Важно је да се држава законом обавеже да ће направити мрежу стратишта, почевши од локација на којима су људи били заточени, па до места где су убијени.

Ову јединствену целину требало би заштитити, а мапа страдања у Србији требало би да уђе у састав европске мапе страдања. У супротном, људи неће моћи да повежу стратише на Јабуци, код Панчева, које је обележено, са логором „Топовске шупе“, који је необележен, а одакле су људи вођени у Јабуку на стрељање.

Старо сајмиште прво је било логор за Јевреје – „Јуденлагер Семлин“, а по окончању Холокауста постало је Прихватни логор. Максималну пребукираност достигао је 1942, после Козарачке офанзиве, када су се ту нашли заробљени цивили из НДХ, и током 1943, када су масовно довођени ухапшени партизани и четници, после операције „Шварц“.

Логораши су били крвнички премлаћивани, умирали су и од исцрпљености. Сви са симптомима заразних болести стрељани су одмах, а 2.900 најслабијих враћено је у Јасеновац да умре. Премлаћивања су вршена у злогласном Мађарском павиљону, „павиљону смрти“.

МЕЂУ ЛОГОРАШИМА И ЖЕНЕ

ИАКО су већину затвореника чинили мушкарци, кроз Прихватни логор је прошло и 1.500 жена. Њихова смртност била је много мања, и оне су одвођене на принудни рад. У време док је био „Јуденлагер“, живот у њему је изгубило највише жена, деце и старих.

Аутор:В. Црњански – Спасојевић

Извор: Вечерње вијести

Везане вијести:

Два стратишта усред Београда са 14.000 жртава сакрио немар

Весић: Старо сајмиште биће центар за проучавање Холокауста …

Драган Поповић: Старо сајмиште је симбол свеопштег страдања …


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top