Junak bez biste, spomenika, naziva ulice… a jedan je od najzaslužnijih za oslobođenje Srbije od turskog ropstva

Kad je 1912. godine Srbija proglasila mobilizaciju za konačno oslobođenje od turskog ropstva svih njenih istorijskih zemalja, Avram Dragojlović sa svojim saradnicima u Okružnoj komandi uspeo je da za samo četiri dana formira u Prokuplju čak četiri puka sa oko 20.000 vojnika, da ih sve opremi i pošalje na front. To, kažu istoričari, nije zabeleženo do tada ni u jednoj vojsci u Evropi.

A potom se Avram stavio na čelo jednog od bataljona Moravske divizije sa kojim je oslobodio Kosovo i Metohiju i bio teško ranjen u borbama za Prištinu. Bolnicu je, međutim, sam napustio, sustigao svoj bataljon i poveo u juriš za oslobađanje Bitolja.

Odlikovan je Zlatnom medaljom za hrabrost, najvišim tadašnjim vojnim priznanjem. Pokazao se zatim kao vešt vojskovođa i u poznatoj bici na Bregalnici, kada je među prvim oficirima odlikovan tek uvedenom Karađorđevom zvezdom.

Uskoro je unapređen i u čin potpukovnika, a kad je izbio Prvi svetski rat njemu je poverena komanda Drugim prekobrojnim pukom Kombinovane divizije. To je bio puk sastavljen od njegovih hrabrih Topličana, koji je odneo odlučujuću pobedu na Ceru. Onda je 1915. godine preuzeo komandu u jednom puku Užičke vojske i vodio teške borbe oko Višegrada štiteći odstupnicu srpske vojske ka Albaniji.

U Solunu je Avram Dragojlović pomoćnik komandanta mesta sa zadatkom da sarađuje i koordinira rad sa komandama savezničkih jedinica. I za taj dobro obaljen važan zadatak odlikovan drugom Karađorđevom zvezdom trećeg reda, koju je imao mali broj oficira. On je, inače, bio jedan od najviše odlikovanih srpskih ratnika: gotovo da nije bilo našeg ili stranog odlikovanja koje nije dodeljeno njemu. Imao je zaista izuzetnu vojničku karijeru: počeo je kao dobrovoljac u ratu sa Bugarima 1885. godine, a završio sa činom pukovnika, iako nije imao vojnu akademiju. Između dva svetska rata, kao penzioner, on se nastanio u Prokuplju, gde je izgradio za to doba izuzetno lepu kuću i posvetio se školovanju dece.

Avram Dragojlović je imao tri ćerke i sina. Ćerke Radmila, Jelisaveta i Nadežda bile su prosvetni radnici, a sin Dragojlo, kad je izbio Drugi svetski rat, bio je učenik sedmog razreda (danas je to treći) gimnazije. Pod optužbom da je pripadao komunistima uhapšen je i odveden u zarobljeništvo. Nikada se nije saznalo gde je okončao svoj mladi život. Išle su, kako se priča, delegacije građana, rođaci i prijatelji da mole ondašnju vlast i četničke komandante da se Dragojlo, kao još mlad dečak, oslobodi zatvora i progona. Nije pomoglo.

Od tuge za gubitkom jedinca sina, Avram Dragojlović je preminuo 1944. godine i sahranjen na gradskom groblju u Prokuplju. Dok su bile žive, o grobu svog oca starale su se ćerke. Međutim, danas više niko ne pominje Avrama, a ni njegovog sina Dragojla. Ćerke Radmila i Jelisaveta nisu imale dece. Nadežda, udata Špadijer, imala je ćerku Anicu i sina Dragojla. Bila su to izuzetno napredna deca, ali su mladi pomrli kao teški distrofičari. U selu Pločniku, gde su se Dragojlovići doselili oko 1880. godine, takođe više nema Avramovih rođaka po muškoj liniji.

I Avram i njegov sin Dragojlo danas su gotovo potpuno zaboravljeni. Oni u Prokuplju nemaju ni biste, ni spomenike, ni nazive ulica… Samo u knjizi „Toplički vitezovi”, koju je nedavno štampao mr Radoje Kostić, nešto više može da se sazna o ovom izuzetno hrabrom čoveku i veoma uspešnom vojskovođi.

Kuća Avrama Dragojlovića u Prokuplju sada je u vlasništvu čoveka koji ju je kupio. Ni na njoj nema obeležja ni ikakvog pomena imena jednog od najvećih junaka, ne samo njegove Toplice, nego i cele zemlje.

Autor: Dragan Borisavljević / Politika

Izvor: Vaseljenska TV

Vezane vijesti:

Na Čakoru ne zaboravljaju srpskog vojnika

Odbio ultimatum okupatora i umesto bele zastave istakao tri srpske

Od hajduka do Gvozdenog puka