Црна униформа у Јасеновцу

Какве везе имају ЈНА и музеј посвећен фабрици смрти над којом су се згражавали и Немци.

Најчешћи посетиоци Спомен-подручја „Јасеновац” нису Срби већ Словенци. Житељи дежеле долазе током целе године али највише их је током летњих месеци када са камперима обилазе земље бивше Југославије. Последње три године организовано долазе и Французи и Немци који Балканом путују на моторима. Од недавно споменик и музеј посвећене концентрационом логору посећују и Кинези. Њих из Београда доводи једна туристичка агенција.

– Увек има посетилаца, ауто-пут је близу. Док је у месту Јасеновац била постављена плоча погинулим припадницима ХОС-а, са натписом „За дом спремни”, број посета је опао.

Људи су се вероватно бојали провокација али плоча је измештена код Новске, поред минираног споменика погинулим партизанима 21. Српске дивизије. Сада је све по старом –  каже за „Политику” један од запослених у Спомен-подручју „Јасеновац”.

Замолио је да му име, како је рекао, не наводимо из породичних разлога. На обећање да ће му жеља бити услишена, добронамерно је додао: „Не идите до споменика хосовцима. Ваш аутомобил има српске таблице, помислиће неко да је провокација. Полиција надзире па је могуће да вас легитимишу. Беспотребно ћете изгубити време.”

Велика пољана, са три стране оивичена насипима, а на средини се налази  бетонски споменик у виду цвета, уредно је покошена. Језером пливају лабудови, а насипом поред Саве пролазе пецароши.

На паркингу пред зградом управе и поставке Спомен-подручја „Јасеновац”, у једно касно недељно поподне била су паркирана три аутомобила регистарских ознака из Србије – Београд, Смедерево и Ниш.

Посетиоце на прилазу згради са музејском поставком дочекују подаци о јасеновачком цвету, изградњи споменика и његовом аутору Богдану Богдановићу.

У мноштву, чини се, споредних  и непотребних информација наводи се рецимо да је Богдановић био противник национализма у Србији и да су због тога у улазу његове зграде исписиване претње и позиви на линч. Од историјских чињеница забележен је пробој логораша у априлу 1945. године као и то да су усташе приликом повлачења минирале и уништиле све објекте логора „Циглана”, где је подигнут споменик.

А онда, за посетиоце из Србије и Републике Српске која је ту, преко Саве, стиже изненађење. Наводи се да је Југословенска народна армија напала Словенију и Хрватску. То су искористиле српске паравојне јединице које су окупирале спомен-подручје и место Јасеновац а слобода је стигла у склопу војно-редарствене операције „Бљесак”.

Какве то везе има са фабриком смрти и злочинима над којима су се згражавали чак и Немци, посетиоцима није јасно али управа комплекса очигледно сматра да је то важно.

У згради са музејском поставком  представљени су посуде за јело логораша, нож и виљушка. Ту су цигле и цреп који су направљени у Јасеновцу. На црепу је урезано – Живановић Анђелко, од Ђакова, 1943.

На видео-екранима понављају се снимљене исповести преживелих логораша. Ниска таваница, пригушено светло и зидови од дасака обојени у црно изазивају тескобу. Посетилац жели што пре да напусти просторију у којој недостају кључне ствари. Маљеви, ножеви, србосјеци.

Нема чак ни једне једине фотографије која би сведочила по чему се Јасеновац разликовао од Аушвица, Дахауа, Бихенвалда. Нема жртава, нема злочинаца, гомила лешева на обали Саве. Као да то није  био концентрациони логор.

Запослени у музеју то добро знају. Ако ништа друго, могу да прочитају записе из књиге утисака. Једна Искра је записала да садашња поставка као да има за циљ да умањи злочине усташа. „Нема фотографија, филмова егзекуција на најсвирепији начин.” На истој страни, неко поручује да „појединци у нашој земљи желе да промене повијест”.

– На основу истраживања после рата дошло се до броја од 700.000 жртава у Јасеновцу. Наш истраживачки центар документовао је писане податке од око  82.000 настрадалих.

Овде ради један историчар из Београда који каже да су ваши стигли до броја који је за хиљаду мањи од нашег, овдашњег. Списак је и даље отворен и свако ко жели може да добије и попуни формулар са подацима некога ко је настрадао овде. Ако постоје писани подаци или неки документ и то име ће бити додато списку жртава – каже чувар обучен у црне војне панталоне и црну мајицу.

На примедбу да није примерено да чувар на месту усташког концентрационог логора носи црну униформу, као припадници ХОС-а, клима главом у знак одобравања. Слегнувши раменима додао је – суботом носимо беле кошуље.

Аутор: Марко Лакић

Извор: Политика

Везане вијести:

Мој пут кроз Јасеновац

Славко Васић из Адашеваца, преживели заточеник Јасеновца

Књига: „Злочини у логору Јасеновац“