Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Посмртни остаци jедне од првих жртава ратних злочина муџахедина у БиХ, дjевоjчице Мирjане Драгичевић – коjа jе приjе 20 година прво силована, а потом убиjена – сахрањени су данас на гробљу на Сокоцу код Сараjева.
Из МУП-а Републике Српске указуjу да, упркос доказима, ниjедан ратни злочин муџахедина jош ниjе процесуиран у Тужилаштву БиХ, а да власти БиХ углавном депортуjу муџахедине у афро-азиjске земље, иако су поjедини осумњичени за злочине.
Мирjана, коjа jе кад jе убиjена у селу Доња Биоча децембра 1992. имала девет година, била jе сахрањена у оближњем Илиjашу, али су на захтjев њене маjке – коjа jе главни свjедок злочина – посмртни остаци данас пребачени на Соколац.
Маjка, Рада Драгичевић, испричала jе истражиоцима да су jоj у кућу, у коjоj jе живjела са маjком, тетком и двоjе малољетне дjеце, тог jутра – 28. децембра 1992 – упала троjица муџахедина.
Кћерку су одмах одвоjили у сусjедну просториjу, гдjе су jе брутално силовали, а потом убили хицима из ватреног оружjа. Раду су тешко ранили, хицима у стомак, а њен малолетни син преживио jе сакривен испод кревета.
Према подацима из полициjске приjаве, коjу jе Центар jавне безбедности Источно Сараjево поднио тужилаштву 2005. године, припадници 2. батаљона Седме муслиманске бригаде у зору су упали у село Доња Биоча у коjем су убили троjе цивила, међу коjима и деветогодишњу Мирjану. Убиjени су и Никола Мићић и Ленка Скоко, а рањене Милоjка Драшкић и Рада Драгичевић.
Оваj злочин никад ниjе процесуиран.
Инспектор Управе криминалистичке полициjе МУП-а РС Симо Тушевљак потврдио jе да jе ЦЈБ Источно Сараjево Тужилаштву БиХ приjе седам година поднио извjештаj против 11 лица, коjа се терете за кривично дjело ратног злочина у селу Доња Биоча, општина Илиjаш. Осморица осумњичених терете се по командноj одговорности, док се преостала троjица сумњиче као непосредни извршиоци кривичног дjела ратног злочина.
„Риjеч jе о jедном од првих злочина муџахедина у БиХ. Ти злочини дешавали су се и око Коњица, у средњоj Босни, у Возућоj и свугдjе тамо гдjе су муџахедини дjеловали, али никада ниjедан ниjе процесуиран“, каже Тушевљак за Пресс РС.
Он упозорава на чињеницу да jе Тужилаштво БиХ „остаjало њемо“ чак и кад су из БиХ депортовани или су у фази депортациjе лица из афро-азиjских земаља коjа се сумњиче за ратне злочине.
„Та лица су депортована или су у фази депортациjе упркос упозорењима МУП-а РС, коjе jе у више наврата писмено обавjестило поступаjућег тужиоца да jе риjеч о лицима коjа се сумњиче за кривично дjело ратног злочина“, указао jе Тушевљак.
О страдању породице Драгичевић, 2005. године снимљен jе и документарни филм „Мирjана“.
„Ужасно jе то што Тужилаштво БиХ jош увиjек ништа ниjе предузело у овом, као и у броjним другим случаjевима ратних злочина над Србима у Сараjеву и околини. Риjеч jе о чистоj опструкциjи Тужилаштва БиХ, посебно кад jе риjеч о случаjевима у коjима постоjе преживjели свjедоци, а могу се утврдити имена налогодаваца и извршилаца злочина“, рекла jе Мирjана Симанић, предсjедница Регионалне координациjе Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сараjевско-романиjске региjе.
