Zurof: Frustriran sam zbog Starog sajmišta

Frustriran sam, jer ne vidim napredak u osnivanju memorijalnog kompleksa na prostoru nekadašnjeg logora Staro sajmište, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental“ iz Jerusalima i čelnik Međunarodnog savetodavnog odbora za Sajmište.

„Ja nisam srpska Vlada i ne mogu biti odgovoran za probleme. Moram da kažem da sam vrlo frustriran. Imenovan sam za predsednika Međunarodnog savetodavnog odbora u leto 2015. godine. Prošle su više od tri godine, a ja ne vidim nikakav značajniji napredak. Pretpostavljao sam da će do sada ovaj projekat uveliko napredovati, ali to se, kao što znamo, nije desilo“, kaže Zurof, nakon što je do javnosti došla informacija da ni četvrta verzija nacrta zakona koji bi trebalo da bude baza za osnivanje ustanove koja bi čuvala sećanje na jevrejske, srpske i romske žrtve, nije usaglašena.

Planirano je da u ovaj memorijalni kompleks u Beogradu, na mestu na kojem je tokom Drugog svetskog rata ubijeno više od 6.000 Jevreja, oko 10.000 antifašista i oko 600 Roma, budu uključena četiri muzeja: Muzej Holokausta, Muzej genocida nad srpskim narodom, Muzej Porajmosa (genocida nad romskim narodom) i Muzej Starog sajmišta.

Članovi Komisije za Staro sajmište, koju je 2014. godine osnovala Skupština Beograda, navode da je problem u tome što njihove predloge nije uzela u obzir radna grupa za izradu zakona, koju je formiralo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Najviše primedbi imali su predstavnici Saveza jevrejskih opština, koji su zajedno sa predstavnicima romske zajednice, istoričarima i istoričarima umetnosti članovi Komisije, na čijem je čelu episkop Jovan Ćulibrk.

„Ono što je nama bitno jeste da imamo određenu samostalnost u vezi sa kadrovskim pitanjima i programskim sadržajem u budućem Muzeju Holokausta“, kaže Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština i član Komisije.

On dodaje da je za Savez jevrejskih opština izuzetno bitno da akt o Starom sajmištu bude izglasan kao specijalni zakon.

„Zbog toga što je Staro sajmište i lokacije koje su s njim povezane bili nešto posebno i kao takav mora da ima posebno mesto, jer on, prema našem viđenju, ne može da bude u rangu nekih ostalih institucija koje postoje u sistemu. Ovo je van sistema“, objašnjava Sabadoš.

Da bi za Staro sajmište trebalo da važi lex specialis slaže se i Veran Matić, direktor Fonda B92 i član Komisije za Sajmište, koji je jula ove godine u autorskom tekstu zatražio da se za obeležavanje nekadašnjeg nacističkog logora uvedu ista pravila kao za projekat „Beograd na vodi“, na drugoj obali Save:

„Desetine hektara je raščišćeno za godinu dana i svi objekti na tom prostoru kroz lex specialis papirološki su sređeni i predati investitoru za samo godinu dana. A kada je u pitanju slučaj Starog sajmišta, koji je vlasnički mnogo jednostavniji poduhvat, nema rešenosti koja bi rezultirala time da se u kratkom periodu omogući izgradnja Memorijala Staro Sajmište, pod nadzorom svetskih autoriteta, kako bi se izbegla bilo kakva mrlja koja bi mogla biti naneta rehabilitacijama kvislinga, ratnih zločinaca, saradnika okupatora, itd…“, napisao je, između ostalog, Matić.

Svoje sugestije u svojstvu člana Komisije izneo je i istoričar Milan Koljanin, koji je predložio da se u sastav budućeg memorijala uvrste još dva toponima sa područja Beograda.

„Logor Topovske šupe, koji je u stvari bio prethodnica logora na Sajmištu, bi trebalo da bude na određen način obuhvaćen tim zakonom i naravno merama zaštite, memorijalizacijom i tako dalje. Drugi lokalitet je samo Ušće. Tu sad ne postoje nikakvi tragovi onoga što je bilo za vreme rata, ali tu je takođe bio logor koji je poslužio kao mesto gde je deo zatočenika sa Sajmišta odvojen da bi bio upućen u druge logore“, objašnjava Koljanin.

Izvor:  Radio Slobodna Evropa

Vezane vijesti:

Sporni ime i status Sajmišta

Veran Matić predstavnik za regionalnu saradnju Komisije za Staro sajmište

Dragan Popović: Staro sajmište je simbol sveopšteg stradanja