Зуроф: Фрустриран сам због Старог сајмишта

Фрустриран сам, јер не видим напредак у оснивању меморијалног комплекса на простору некадашњег логора Старо сајмиште, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал“ из Јерусалима и челник Међународног саветодавног одбора за Сајмиште.

„Ја нисам српска Влада и не могу бити одговоран за проблеме. Морам да кажем да сам врло фрустриран. Именован сам за председника Међународног саветодавног одбора у лето 2015. године. Прошле су више од три године, а ја не видим никакав значајнији напредак. Претпостављао сам да ће до сада овај пројекат увелико напредовати, али то се, као што знамо, није десило“, каже Зуроф, након што је до јавности дошла информација да ни четврта верзија нацрта закона који би требало да буде база за оснивање установе која би чувала сећање на јеврејске, српске и ромске жртве, није усаглашена.

Планирано је да у овај меморијални комплекс у Београду, на месту на којем је током Другог светског рата убијено више од 6.000 Јевреја, око 10.000 антифашиста и око 600 Рома, буду укључена четири музеја: Музеј Холокауста, Музеј геноцида над српским народом, Музеј Порајмоса (геноцида над ромским народом) и Музеј Старог сајмишта.

Чланови Комисије за Старо сајмиште, коју је 2014. године основала Скупштина Београда, наводе да је проблем у томе што њихове предлоге није узела у обзир радна група за израду закона, коју је формирало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Највише примедби имали су представници Савеза јеврејских општина, који су заједно са представницима ромске заједнице, историчарима и историчарима уметности чланови Комисије, на чијем је челу епископ Јован Ћулибрк.

„Оно што је нама битно јесте да имамо одређену самосталност у вези са кадровским питањима и програмским садржајем у будућем Музеју Холокауста“, каже Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина и члан Комисије.

Он додаје да је за Савез јеврејских општина изузетно битно да акт о Старом сајмишту буде изгласан као специјални закон.

„Због тога што је Старо сајмиште и локације које су с њим повезане били нешто посебно и као такав мора да има посебно место, јер он, према нашем виђењу, не може да буде у рангу неких осталих институција које постоје у систему. Ово је ван система“, објашњава Сабадош.

Да би за Старо сајмиште требало да важи леx специалис слаже се и Веран Матић, директор Фонда Б92 и члан Комисије за Сајмиште, који је јула ове године у ауторском тексту затражио да се за обележавање некадашњег нацистичког логора уведу иста правила као за пројекат „Београд на води“, на другој обали Саве:

„Десетине хектара је рашчишћено за годину дана и сви објекти на том простору кроз леx специалис папиролошки су сређени и предати инвеститору за само годину дана. А када је у питању случај Старог сајмишта, који је власнички много једноставнији подухват, нема решености која би резултирала тиме да се у кратком периоду омогући изградња Меморијала Старо Сајмиште, под надзором светских ауторитета, како би се избегла било каква мрља која би могла бити нанета рехабилитацијама квислинга, ратних злочинаца, сарадника окупатора, итд…“, написао је, између осталог, Матић.

Своје сугестије у својству члана Комисије изнео је и историчар Милан Кољанин, који је предложио да се у састав будућег меморијала уврсте још два топонима са подручја Београда.

„Логор Топовске шупе, који је у ствари био претходница логора на Сајмишту, би требало да буде на одређен начин обухваћен тим законом и наравно мерама заштите, меморијализацијом и тако даље. Други локалитет је само Ушће. Ту сад не постоје никакви трагови онога што је било за време рата, али ту је такође био логор који је послужио као место где је део заточеника са Сајмишта одвојен да би био упућен у друге логоре“, објашњава Кољанин.

Извор:  Радио Слободна Европа

Везане вијести:

Спорни име и статус Сајмишта

Веран Матић представник за регионалну сарадњу Комисије за Старо сајмиште

Драган Поповић: Старо сајмиште је симбол свеопштег страдања