Жртве концентрационог логора још чекају правду

Бивши командант Првог корпуса такозване Армије БиХ Вахид Каравелић оптужио је чланове ратног Предсједништва и Владе такозване Републике БиХ да су искључиви кривци за постојање овог злогласног логора.

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

Концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је прије 21 годину, 27. јануара 1996. године.

Предсједник Борачке организације Републике Српске генерал Миломир Савчић рекао је за Срну да је логор „Силос“ симбол страдања српског народа у протеклом рату, поготово ако се има у виду датум настанка логора, чињеницу ко су били затвореници, као и до када је логор постојао.

Он истиче да постоји огроман број доказа да је за Србе у тој општини који нису завршили у логору наредбама био одређиван кућни притвор, те насилно и нелегално одузимање покретне и непокретне имовине.

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић наглашава у изјави за Срну да је „Силос“ био један од најозлоглашенијих логора за Србе, јер су у том објекту страдали невина дјеца, жене и старци српске националности.

„За дешавања у `Силосу` нико није одговарао, сем можда трећеразредних војника који су проглашавани `ретардираним лицима`, док су наредбодавци и извршиоци још увијек на слободи“, наглашава Дукић.

Бивши српски логораш из „Силоса“ Ђорђо Шувајло, актуелни секретар Асоцијације српских логораша грађанског рата од 1992. до 1996. године са сједиштем у Сиднеју, тврди да су за злочине у тарчинском „Силосу“ директно одговорни „тадашњи предсједник муслиманске општине Хаџићи Мустафа Ђелиловић и командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић и њихови сарадници“.

Предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац већ дуже вријеме упозорава да су Суд и Тужилаштво БиХ не само наметнути од високог представника, већ и институције које и даље наносе штету БиХ, посебно српском народу, а један од примјера је и недопустиво споро процесуирање ратних злочина над Србима у „Силосу“.

Предсједник Заједничке комисије за људска права Парламентарне скупштине БиХ Борислав Бојић у ранијој изјави за Срну подсјећа да је својевремено парламент БиХ формирао Комисију, чији је задатак био да се истраже ратни злочини у Сарајеву.

Међутим, та комисија се никад није састала нити било шта предузела да се у јавности објелодане резултати и стварна истина о догађањима током рата у Сарајеву.

„Силос“, као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.

У том логору, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста.

Најмлађи међу њима био је 14-годишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац, који је имао више од 85 година и умро у „Силосу“ на температури увијек нижој за десет степени у односу на спољну.

Тортура нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће.

Српски затвореници који су преживјели стравичне тортуре свједочили су да су тадашњи званичници у Влади такозване Републике БиХ долазили у „Силос“ и да су били упознати о дешавањима у логору. Бивши затвореник „Силоса“ Радојка Пандуревић у ранијем свједочењу за Срну испричала је да је и Алија Изетбеговић два пута био у близини „Силоса“.

Славко Јовичић Славуј, бивши затвореник логора смрти и бивши посланик у парламенту БиХ, из „Силоса“ је изашао 27. јануара 1996. године.

Он је свједочио да је „Силос“ био лабораторија за испитивање људске издржљивости, гдје су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, убијали глађу и тровали разним лијековима.

Главни претрес у овом предмету пред Судом БиХ почео је 19. априла 2012. године.

За злочине почињене у логору „Силос“, касарни „Крупа“ и Основној школи „9. мај“, Тужилаштво БиХ терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера.

Оптужница поменута лица терети за кривична дјела ратни злочин против цивилног становништва и ратни злочин против ратних заробљеника, прецизније – они су оптужени за незаконито затварање, нечовјечно поступање, физичку и душевну патњу, те одвођење затвореника на принудни рад.

Према оптужници, Ђелиловић је био предсједник Кризног штаба, касније ратног Предсједништва општине Хаџићи, Хујић је био управник и замјеник управника логора „Силос“, а исте функције обављао је и Халид Човић. Калембер је био стражар у „Силосу“.

Мешановић је, према оптужници, био један од замјеника управника у „Силосу“ и управник логора у магацину у касарни „Крупа“. Остали оптужени били су припадници војних, цивилних и полицијских структура.

Бивши командант Првог корпуса такозване Армије БиХ Вахид Каравелић оптужио је током овог процеса чланове ратног Предсједништва и Владе такозване Републике БиХ да су искључиви кривци за постојање овог злогласног логора.

Каравелић је пред Судом БиХ, између осталог, тврдио да је најуже бошњачко ратно руководство, које су у то вријеме, осим Алије Изетбеговића, чинили актуелни министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија, Харис Силајџић, Ејуп Ганић и Нијаз Дураковић, имали контролу над дешавањима у „Силосу“.

Ово је једино суђење за „Силос“, а главни претрес почео је 19. априла 2012. године.

Апелационо вијеће Суда БиХ, одлучујући према жалбама бранилаца оптужених, у предмету Мустафа Ђелиловић и други, донијело је 1. новембра 2012. године рјешење којим се оптуженим Мустафи Ђелиловићу, Фадилу Човићу, Мирсаду Шабићу, Незиру Казићу, Бећиру Хујићу, Халиду Човићу, Шерифу Мешановићу и Нермину Калемберу укида притвор и одређују адекватне мјере забране.

Тужилаштво БиХ обавијестило је прије неколико година Министарство унутрашњих послова Републике Српске о доношењу наредбе о неспровођењу истраге против 455 лица за ратне злочине почињене у логору „Силос“ Тарчин, Основној школи „9. мај“, „Крупа“, „Игман“, „Храсница“, у којима су страдала лица српске националности у периоду од маја 1992. до 27. јануара 1996. године.

Извор: СРНА

Везане вијести:

У логору „Силос” испитивана је људска издржљивост | Јадовно …

Српски заточеник логора „Силос”: Молио сам да ме убију …

„Силос“ је био концентрациони логор за Србе | Јадовно 1941.