Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Зна Србин да никада није било најважније где смо тренутно већ којим путем идемо

Датум објаве: уторак, 6 јануара, 2015
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/Deda_Mraz.jpg

Док смо били деца родитељи су нас убеђивали да ако у току године будемо добри и послушни на краjу године ће нам чика у црвеном оделу донети поклоне. Обjашњавали су нам тада да ће он доћи на кочиjима са ирвасима, да ће се у току ноћи спустити кроз наш оџак и оставити поклоне. Оставити све оно што пожелимо. Веровали смо у ту причу, наивно као и сва деца. Покушавали смо све да испунимо захтеве своjих родитеља у току године, као и да будемо послушни. На основу свог понашања на краjу године смо очекивали да нам се испуне жеље. Чекали смо да нам Деда Мраз донесе толико жељене поклоне. Оно што смо добиjали наравно ниjе било све оно што смо желели, већ оно што су наши родитељи у складу са своjим могућностима могли да нам приуште.

А онда кад смо одрасли схватили смо да jе Деда Мраз измишљена личност коjа jе само служила да би ми лакше испунили захтеве коjи су нам као деци постављена. Требало jе да људи, схвативши да Деда Мраз не постоjи, престану и да веруjу у такве баjке. Одрастање jе морало да нам послужи и за отрежњење, да више немамо недоумице од кога стижу поклони. Поклони никад нису стизали од непознатих, они су увек добиjани од оних нама наjближих. Раниjе док смо имали државу и она jе бринула о своjоj деци као што свака маjка и чини, а држава и треба и мора да буде наша маjка. Времена су нам ипак показала да држава може да постане и маћеха. Наша грешка тада jе била да смо, уместо да се боримо за своjу маjку Отаџбину, почели да веруjемо у неке нове чике коjи живе на Западу и коjе ће нам, ако будемо добри, нешто поклонити. Нажалост стварност нам показуjе да ми jош увек живимо у свету измишљених приjатеља, чекаjући ваљда jош увек неког Деда Мраза да нам донесе толико жељене поклоне. Додатни проблем jе што те поклоне очекуjемо од оних коjи не само да нам нису приjатељи него никад нису били ни добронамерни. Требало jе давно да схватимо да Деда Мраз не постоjи.

Србине немаш права да стоjиш испод оџака чекаjући да нам Запад кроз њега спусти поклоне, зар не видиш да jе све што прође кроз таj димњак пуно гарежи и пепела. Зар нам већ одавно ниjе jасно да димњаци кроз коjе се спуштаjу западни Деда Мразеви доносе само скроз сагореле поклоне? Не видимо ли да, колико год били добри, можемо само очекивати оне поклоне коjе више нико неће? Све што прође кроз те западне димњаке док стигне код нас више нема никакву вредност. Тужно jе што и таj безвредни пакет коjи стигне ниjе поклон, већ и њега морамо да платимо. Плаћање вршимо оним нама наjдражим, своjом слободом, своjом териториjом, своjим правима…

Териториjу нам отимаjу силом и ултимативно, слободу и права кроз некаква усаглашавања закона са законима ЕУ. Намећу нам тако и закон о правима детета, по коме своjу децу више нећемо смети ни да гледамо без њиховог одобрења. Наравно усаглашавањем закона са западним захтевима, примена било какве силе или повишеног тона у васпитању сматраће се наjнецивилизациjским чиномм и биће наjстроже санкционисана.

И док нам обjашњаваjу те наjновиjе цивилизациjске тековине, како се диjалогом све решава, скоро да нам делуjе као да смо претходних две и нешто више децениjа сви били у неком ружном сну и да нам се ниjе догодило то што смо доживели, видели и осетили. Јер како би таква дивна западна цивилизациjа, таква дивна творевина попут ЕУ удружена са хуманистима попут НАТО-а, са таквим дивним цивилизациjским законима могла jедан народ само зато што jе друге вере да изложи нецивилизациjским мерама притиска, малтретирања, убиjања… Како можемо и да помислимо да такви хуманисти могу некоме да уведу санкциjе, да негде изазову рат, или не даj Боже неког да бомбардуjу. Нама се то изгледа само учинило.

Обjашњаваjу нам да нам ни воjска не треба, НАТО ће да нас брани. Говоре да ће нам, кад спроведемо њихове законе, они наћи запослење, да ће они да нас хране, да ће они све да изграде… Заборављаjу само да jе мука натерала Србина да брже одрасте, не веруjе Србин у те баjке. Нека они своjе НАТО Деда Мразеве задрже за себе, а Србин ће своjу воjску поново сам да прави, зна Србин и сам да ради, зна Србин да васпитава своjу децу. Светосавац ће своjим рукама на своjоj земљи да гради, и своjу породицу да храни. Не тражи Србин милостињу – она jе за оне без вере, Србин тражи мир и у миру сам своj пут да изабере. Зато са новом календарском годином нека и Србиjа крене новим путем. Пут може бити нов зато што су и времена нова – али вредноости мораjу остати старе, оне коjе су нас водиле путем славе. Такав пут ће нам помоћи да се сви пробудимо баш онако као што и Горан Полетан у своjоj песми каже:

Нова Србиjа

Ја имам визиjу нове Србиjе,
са оном славом из стариjе’ дана,
гдjе ни jедан човjек заборављен ниjе,
гдjе су дjеца безбрижна, срећна, насмиjана…

Ја већ jасно видим, да се из сна буде
уснули: храброст, правда и поштење.
Видим да старе и безвољне људе
смjењуjе, свиjетло, новопокољење.

Видим како стид се међу људе враћа,
доносећи са собом понос, поштовање…,
како сваки човjек усправно корача,
какоjе преваре и биjеде све мање,

како жена образ чува породици
и како за дjецу, своjу, све жртвуjе,
како се циjене: сељаци, радници…,
како се земља воли и поштуjе.

Видим како ничу нови великани,
кориjени jаки пуштаjу изданке,
видим како нестаjу мозгови испрани,
туђинске: вjере, школе, књиге, банке…

Видим слободу,
нашу власт…,
а они нека оду
бестрага, у пропаст!

Ако, можда, неко, не вjеруjе мени,
нека сам погледа – сви су пробуђени!

Пробуђени тако у новоj години треба да чинимо кораке смеле, вратимо веру, вратимо понос, и онда нам неће требати поклони. Све што нам треба сами ћемо створити, своjу децу васпитаваћемо како су и нас наши стари. И пре ових цивилизациjских реформатора ЕУ и НАТО-а, постоjао jе свет, постоjали су људи, породица. Разлика између њиховог света и оног из ког смо ми изашли jе што jе свет православни пун љубави, разумевања и правде, у њему нема лажних Деда Мразева, лажних поклона, лажних приjатеља, лажних закона. Свет у коме српска душа обитава ниjе нека измишљена баjка, то jе свет коjи има пуно тешких тренутака, али исто тако свет пун искрене вере. Управо та искрена вера светосавца води путем спасења. Зна Србин да никада ниjе било наjважниjе где смо тренутно већ коjим путем идемо.Зато и морамо храбро да наставимо путем своjих предака, водећи се и речима филозофа Епиктета коjи jе jош 60.год. пре Христа записао:

„Наjпре реци себи шта желиш да будеш, а затим уради шта треба да урадиш!“

Српско срце нема недоумица шта су његови стари желели и шта он мора да буде, на том путу нема права да застаjе. Урадиће Србин шта треба да уради, баш као и његови прађедови. Препреке коjе му постављаjу само су доказ да jе на правом путу. Нећемо на том путу срести ни лажне ирвасе ни измишљеног Деда Мраза, али зато ни наша деца неће живети у свету лажи. У свету где се законом прописуjе шта jе љубав. Наставиће Србин светосавском стазом: на њоj ће сретати тешкоће и проблеме али му неће никад недостаjати разумевања, љубави и среће. Нигде не постоjе идеалне животне стазе, постоjе оне коjе привидно изгледаjу дивно али воде погрешним путем и оне друге од коjих Србин одустати неће. И ове нове календарске године Србин ће наставити путем предака своjих, путем због ког jе историjа о њему увек исписивала наjлепше странице. Управо због таквог jасног пута и своjе часне прошлости Србину нису биле потребне измишљене личности попут западног Деда Мраза. Србин jе своjу децу васпитавао на именима:Симеона Мироточивог, Светог Саве, Кнеза Лазара, Немањића, Обилића, Његоша, хаjдук Вељка, Стевана Синђелића, Стоjана Чупића (Змаjа од Ноћаjа), Карађорђа, Василиjа Острошког, краља Стефана Владислава, Стефана Дечанског, воjводе Радомира Путника, воjводе Степе Степановића, воjводе Мишића, владике Николаjа, патриjарха Павла…

 

Извор: Intermagazin.rs




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top