Премјештање остатака убијених Срба није могло бити дјело појединца, већ система у ФБиХ, што значи да данас бошњачки политичари знају гдје се налазе српска тијела и на тај начин чине још један злочин – прикривање, рекао је директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске Милорад Којић.
„У прилог тој тврдњи говори и да су 1997. године нуђене информације о несталим лицима на Озрену, а заузврат тражене информације о несталим Бошњацима из јула 1995. године. Комисија Владе Републике Српске дала је 35 локација несталих Бошњака у Подрињу, односно Сребреници, а федерална власт никада није дала информације које су обећали, што значи да су знали гдје су“, рекао је Којић на данашњој конференцији за новинаре Завичајног удружења Возућана поводом обиљежавања 21 године од злочина над Србима током пада Возуће 10. септембра 1995. године.
Он је истакао да злочини који су чињени на озренско-возућком ратишту спадају у најбруталније злочине над Србима који су чињени на цијелом простору БиХ и указао да нико до сада није кажњен, иако су против 40 лица понуђени докази.
Којић је навео да је у септембарском егзодусу Срба са Озрена убијено 460 од 1.991 Срба, колико их је страдало од 1991. до 1995. године.
Он је рекао да се од њих 412 водило као нестало, а данас се још трага за 129 такозваних „сакривених лица“, односно њихових остатака које су Бошњаци премјестили из примарних гробница.
„Све информације којима располажемо иду у прилог томе да су Бошњаци сакривали нестала лица, односно тијела из примарних гробница пребацивали у секундарну. На локацијама масовних гробница приликом ископавања проналажени су скелетни остаци – дијелови руку, главе, одјеће, што јасно указује на премјештање тијела“, рекао је Којић.
Један од ратних команданата 4. Озренске бригаде Зоран Благојевић каже да се преко Возуће повлачило српско становништво протјерано из Зенице, а раздвајала је два корпуса такозване Армије БиХ.
Зато је, навео је Благојевић, главни штаб такозване Армије БиХ донио 1995. године одлуку да протјера преостало српско становништво са тог простора.
„У тој офанзиви 10. септембра 1995. године, само двије лаке пјешадијске бригаде од 3.500 бораца Републике Српске, који су бранили своје домове, напало је 23.000 припадника такозване Армије БиХ у чијем саставу је био и одред ‘Ел муџахедин’ под командом Абу Хамзе, Али Хамада и Абу Малог“, рекао је Благојевић.
На тај дан протјерано је становништво више од 30 српских села са простора Возуће, 1.920 продица са 7.680 чланова, 459 припадника Војске Републике Српске је погинуло, а као нестало водило се њих 412, од којих је идентификовано 283. Несталим се води још 129 припадника Војске Српске.
„Из ових разлога обиљежавамо 10. септембар и желимо да укажемо на то шта се десило живим заробљеним припадницима Војске Републике Српске у мјесту Кестен, гдје је заробљено њих 50, којима се изгубио сваки траг када их је 328. брдска бригада 3. корпуса предала одреду ‘Ел муџахедин'“, рекао је Благојевић.
Тадашњи ратни заробљеник Нинко Ђурић подсјетио је да је суђење команданту 3. корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину у току, те да је ово прилика да се упути апел правосуђу БиХ да се од Махмуљина сазна гдје је сакривено више од 100 српских бораца и цивила, измјештених из 12 гробница на Озрену и Возући.
На дан 10. септембра и у данима који су слиједили прогнано је и побијено комплетно српско становништво на том подручју.
Тим поводом Завичајно удружење Завидовићана сваког 10. септембра организује Марш „Стазама егзодуса“, симболичну колону незаборава од цркве у Тумарама на Озрену до цркве Светог Великомученика Григорија у Стог-Возући.
Централни скуп се одржава у порти храма, гдје је 1997. године из масовне гробнице ексхумирано 19 обезглављених тијела српских војника и цивила.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Којић: Институт за нестала лица БиХ у функцији бошњачког …
Којић: Постоје сазнања о притисцима на свједоке у случају „Орић“
Којић: Потребна ревизија посмртних остатака у Сребреници и …