Злочине усташа крију од Немаца

На немачком говорном подручју недавно је објављена тек трећа књига која говори о свим страхотама једног од најужаснијих концентрационих логора на тлу Европе током Другог светског рата, а у коме главнокомандујући нису били Немци, већ хрватске усташе. Др Петер Прискил, историчар и теоретичар књижевности, уједно је и дугогодишњи независни издавач који је и изван Немачке познат по својим антиглобалистичким ставовима, али и по покушајима да се Европа упозна са неким од истина из ближе или даље прошлости Балкана које западни медији свесно или не прећуткују.

Отуда је за хвалу чињеница да је недавно објавио књигу „Мирис људског меса“, једног од ретких преживелих мучилиште Јасеновца, Цакидака Браце Данона. Запрепашћује податак да је ово тек трећа књига на немачком која се бави овим концлогором. То је и био повод за разговор са овим угледним немачким интелектуалцем.

Како сте дошли до материјала Браце Данона?
– Лекар др Н. Павић из Швајцарске, који веома цени наш издавачки опус и нарочито оно што смо објавили о Југославији и о НАТО агресији против Србије, скренуо нам је пажњу на књигу. Он нам је љубазно позајмио енглески примерак који смо превели на немачки. У Београду смо се затим срели са удовицом аутора, госпођом Олгом Данон, како бисмо се договорили око издавачких права.

Који су разлози пресудили да објавите ово сведочење?
– Сведочанство Браце Данона о његовој борби за живот у Јасеновцу је јединствено из више разлога. С једне стране оно пластично осликава безбројне ужасе и злочине који су тамо починиле клерикално-фашистичке усташе. Данон је из три разлога био на њиховом нишану: због свог српског порекла, као рођени Јеврејин и као убеђени комуниста. Осим тога, он је један од малобројних логораша којима је пошло за руком да побегну из пакла фашистичког варваризма. И на крају, он се разликује по томе што се с оружјем у руци борио против својих мучитеља и немачких окупатора, што је јединствен документ данас потиснуте историје.

Колико су Немцима позната страдања Срба током Другог светског рата, посебно у Јасеновцу?
– Како може да буде позната чињеница о 700.000 убијених у Јасеновцу када „Зидојче Цајтунг“, монополистичка новина са међународном дистрибуцијом, одбије да објави плаћени оглас за дело Владимира Дедијера о Јасеновцу са образложењем да би у књизи објављене чињенице могле да буду „судски гоњене“?! То се десило 1988. године. Немци се свесно држе у незнању од провладиних медија. Тако и не знају да је и немачка учествовала у агресији НАТО-а на Југославију. У супротном, уверен сам да им јавност то не би дозволила. Међутим, књига Владимира Дедијера у издању Александра Дорина сада већ бележи шесто издање, упркос свим цензурама и претњама. Глас истине и разума је тих, али се чује.

Срби су суочени и с истином око тога ко је одговоран за ратове у бившој Југославији? Ко је ту, из Ваше перспективе, победник, ко губитник, а ко главни кривац?

– Главна одговорност је на НАТО којим управља САД, при чему је Немачка прва запалила фитиљ исхитреним дипломатским признавањем Словеније и Хрватске, што је довело до уништења Југославије и грађанског рата. Ако амерички милијардер Џорџ Сорош, који повлачи конце контрареволуционарних преврата широм света, од Југославије до Украјине, у центру Београда поседује огромну зграду из које хара његова пропагандна компанија „Друштво за деконтаминацију“, онда је на питање о победнику лако одговорити. Губитник је српски народ и с њим правда, државни суверенитет, једном речју – међународно право.

Да ли је примерено поређење између Срба у ратовима деведесетих и нациста током Другог светског рата?
– То је злобна конструкција лажљивих медија, која непрестаним понављањем не постаје истина. Перфидност се састоји у замени жртава и криваца. НАТО је по угледу на Хитлера напао Југославију и налепио жртвама етикету фашизма. Ова перверзија функционише јер данас више не постоји аутентичан поглед на фашизам, већ само митови и извртања. То је главни разлог зашто смо објавили књигу Браце Данона. Ко је данас оклеветан као „фашиста“, тај би под Хитлером или Павелићем био у концентрационим логорима. Ради се о циљаној конфузији лево-десно.

Књига „Мирис људског меса“, одличан поклон свима са немачког говорног подручја који желе да сазнају праву истину о догађајима на Балкану током Другог светског рата, може се набавити преко Књижаре „Вести“.

Друга „истина“ о Балкану

– Др Петер Прискил дугогодишњи је независни издавач.
– Последњих година је познат по издањима књига које нуде сасвим другачију истину од оне која се може прочитати на Западу.
– Издавач је књиге „Нашим небом кружи страни Бог“ швајцарског истраживача Александра Дорина у којој су објављена тајна документа о ратовима у бившој Југославији.
– Објавио је и књигу Александра Дорина „Сребреница – како је заиста било“.
– У књизи „Мирис људског меса“ преноси се сведочење једног од ретких преживелих Јевреја из концентрационог логора Јасеновац.

Лоши услови за Србе

Да ли ће Срби икада моћи да кажу истину и на који начин то могу да ураде?

– Наравно да могу, додуше под веома лошим условима, као поражени и изоловани, али они то морају и сами да желе. За 30 година нашег издавачког просвећивања, посебно везано за Југославију, упознали смо дивне људе, али веома често смо наилазили и на безнадежност, пасивност, конформизам и захтеве. Као реалисти, морамо да кажемо: све би могло и боље да буде, поготово код Срба који живе у Немачкој. Ко жели да се истина прошири, брзо ће доћи до тога како то мора да се уради.

Аутор: Ђ. Баровић

Извор: Вести онлине