Злочин над војницима ЈНА у Бјеловару још некажњен

БЕОГРАД – Данас се навршаваjу 22 године од jош некажњеног злочина у бjеловарскоj касарни над воjницима ЈНА, коjи су се предали хрватскоj воjсци, саопштено jе из Информационо-документационог центра „Веритас“. Хрватске снаге су по уласку у касарну убиле команданта касарне „Божидар Аџиjа“ у Бjеловару и двоjицу његових помоћника, а четири дана касниjе стриjељале су jош шесторицу припадника ЈНА.

Троjицу официра хицима у главу из пиштоља убио jе предсjедник Кризног штаба Бjеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада ниjе отворило истрагу против њега, иако jе породица jедног од убиjених официра то затражила jош у jулу 1998. године, наводи се у саопштењу „Веритаса“.

Суд у Бjеловару jе 2006. године покренуо истрагу против Шимића, након што jе телевизиjа Србиjе – РТС обjавила снимке злочина и након што им jе Хашки суд уступио документациjу, али jе Шимић, након 11 дана проведених у притвору, пуштен да се брани са слободе, на коjоj ужива све почасти наjугледниjег грађанина Бjеловара.

За убиство шесторице заробљених припадника ЈНА и покушаjа убиства jедног цивила, суд у Бjеловару оптужио jе четворицу припадника бjеловарске полициjе Луку Маркешића, Зденка Радића, Зорана Мараса и Ивана Орловића због ратног злочина против ратних заробљеника и цивила.

Они су два пута неправоснажно ослобађани, jедном осуђени на казне испод законског минимума, док су четвртом правоснажном пресудом пред судом у Загребу 2011. године сви ослобођени оптужбе, jер према измиjењеноj оптужници „помагање у ратном злочину“ ниjе кривично дjело.

У „Веритасу“ подсjећаjу да су припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/, након вишедневне блокаде, 29. септембра 1991. године напали Касарну „Божидар Аџиjа“ у Бjеловару, у коjоj jе била стационирана 265. моторизована бригада ЈНА и регрути пристигли на редовно одслужење воjног рока.

Пошто jе изостала помоћ виших команди ЈНА, командант бригаде пуковник Раjко Ковачевић jе на краjу дана наредио предаjу воjника и старjешина и њихово построjавање у кругу касарне.

По уласку у касарну предсjедник Кризног штаба Бjеловара Јуре Шимић наредио jе да се заробљени воjници и официри ЈНА скину до поjаса.

Он jе потом команданта касарне пуковника ЈНА Раjка Ковачевића и његове помоћнике официре Миљка Васића и Драгишу Јовановића одвео у страну и у свакога испалио по два метка из пиштоља, усмртивши их на лицу мjеста.

Како би сприjечио да складиште мунициjе и експлозива у оближњоj шуми Беденик падне у руке хрватским „зенгама“, маjор ЈНА Милан Тепић га jе дигао у ваздух, при чему jе погинуо и он и његових седам воjника.

Сутрадан су, по Шимићевоj наредби, грађани Бjеловара обилазили заузету касарну, у коjоj су били изложени лешеви убиjених официра, коjе су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима.

Шесторица заробљених припадника ЈНА, углавном са подручjа Бjеловара, међу коjима и двоjица Хрвата, прво су затворена у полициjску станицу, а потом су их ноћу 3. октобра стриjељала лица у фантомкама у оближњоj шуми, а стриjељање jе преживио jедан српски цивил из Бjеловара.

У Бjеловару се 29. септембар слави као Дан града.

Погледаjте видео

Извор: НЕЗАВИСНЕ