Zlikovci koje su mrzele i ustaše (3): Put u pakao Ljube Miloša

U oštroj konkurenciji ustaških zlikovaca, Ljubo Miloš se smatra najizopačenijim. Bio je rođak upravnika Jasenovačkog logora Vjekoslava Luburića. Imao je svega 22 godine kada je počeo rat. Zloglasni Mesar ga je od prvih dana uzeo za desnu ruku, a već u oktobru 1941. postavio je Miloša i za upravnika Jasenovca.

Tako je baš njemu dopalo da do marta 1942. u Jasenovcu pazi na Vlatka Mačeka. A stari član Hrvatske seljačke stranke je kasnije pričao da je jednom prilikom pitao Miloša zar se ne plaši Božje kazne zbog svih tih zločina.

„Ništa mi ne govori! Ja znam da ću gorjeti u paklu za ono što sam učinio i ono što ću učiniti. Ali ću gorjeti u paklu za Hrvatsku“, odgovorio mu je Miloš, navodi hrvatski „Ekspres“.

Dušegupka za decu

Miloš je obožavao da se u logoru pretvara da je lekar i da pokolj logoraša pretvori u čudovišnu „igru“. Nekad ih je ubijao pištoljem, nekad parao nožem. Bio je veoma ponosan na svoj izum „ritualno klanje Židova“. Mnogi su svedočili da su ga hvatali pravi napadi ludila, pa bi, na primer, zajahao konja, galopirao logorom i pucao po logorašima. Zbog toga su ga se klonile čak i mnoge ustaše u logoru.

Diana Budisavljević, Zagrepčanka koja je kao Austrijanka uspela da prevari sistem NDH i iz ustaških logora spase 12.000 dece, čak im sačuva i identitete, svedočila je da su u logoru u Staroj Gradiški kozaračka deca umirala od gladi, bolesti i hladnoće, da su ih ubijali tako što bi im razbili glavu o zid. Jedna od preživelih devojčica svedočila je da su jednom prilikom u logor došli Maks Luburić i Ljubo Miloš s nekolicinom drugih ustaša i da su doneli kantu otrova za gasne komore, ciklona B. Otimali su decu majkama, mlativši ih pritom kundacima, a kad su ih konačno strpali u neku prostoriju, deci su unutra ubacili tu kantu i potrovali ih.

Zbog divljanja i pljačkanja po okolnim selima i Miloš je krajem 1942. uspeo da završi u zatvoru u NDH, kao optuženik za zločine, ali je i njega, kao i Miroslava Filipovića, Luburić uspeo da izvuče na slobodu. Miloš je kasnije bio i upravnik kaznionice u Lepoglavi. U maju 1945. pobegao je pred partizanima preko Austrije uz pomoć dela katoličkog klera ekstremističkih nacionalističkih nazora. Za razliku od velike većine ostalih izbeglih ustaša, Miloš se već 1947. ilegalno vratio u Hrvatsku, naivno verujući da će mobilisati dovoljno „krstaša“ za gerilski ustanak. Nove jugoslovenske vlasti su ga uhvatile vrlo brzo i 20. jula 1947. optužile za ratne zločine.

Koljač u belom mantilu

Ljubu Miloša je jedan svedok na suđenju, Riboli, nazvao pogibeljnim ludakom i naveo da je u zapovedništvu Jasenovca imao sobu, koju je uredio kao „ambulantu“. Navukao je na sebe dugačku belu lekarsku kecelju i poslao ustaškog stražara u jevrejsku baraku s porukom, da svaki Jevrejin, koji je bolestan, može doći na pregled. Kad je žrtva došla, postavio ju je Miloš uza zid te jakim zamahom noža razrezao grlo, prerezao rebra i rasporio stomak. Tu „operaciju“ nazivao „ritualno klanje Židova“, te se njome jako ponosio, rekao je Riboli.

Priznao sve zločine

Dokazati mu zločine bilo je vrlo lak posao, jer je Miloš priznao apsolutno sve za što je bio optužen, još od planova istrebljenja celih nacionalnih i etničkih manjina smišljenih već pri osnivanju ustaškog pokreta.

Tako, na primer, kad su ga pitali za ubistva dece, hladno je odgovorio: „Ona su također likvidirana na isti način kao i odrasli. U razgovoru s fra-Majstorovićem doznao sam da je decu mnogo teže ubijati nego odrasle.“ Osuđen je 20. avgusta 1948. u Zagrebu i istog dana obešen.

Ja advokate mnogo volim

Ljubomir – Ljubo Miloš rođen je 1919. u Bosanskom Šamcu. Završio je franjevačku gimnaziju i počeo da studira filozofiju, a bavio se i novinarstvom. Pred rat je radio kao opštinski pisar u Subotici. Posle aprilskog sloma Jugoslavije 1941. stigao je u Zagreb, gde ga je Luburić uveo u Ustašku nadzornu službu kao svog pomoćnika. Kao upravnik Jasenovca ostao je upamćen kao krvoločan manijak. O njegovom karakteru je upečatljivo svedočenje ostavio preživeli logoraš Milan Flumijanija:
– Tek što smo stigli, nas sedamnaestorica, u Jasenovac u logor, ustaše su nas mlatile kundacima i dovele do Ciglane, gde je Miloš Ljubo imao postrojene već dve grupe, dok smo mi pristupili kao posebna treća grupa.
Maričić je pitao Ljubu Miloša: „U koga da najpre nišanim“, a Miloš je odgovorio: „Gde ih ima više“? i uperili su obe strojne puške na onu četrdesetoricu iz prve dve grupe i sve ih postreljali. Potom je pitao prvog iz naše grupe, zašto je došao ovamo, a kad je ovaj odgovorio, da je kriv zato što se rodio kao Srbin, ubio ga je na mestu. Onda je izdvojio advokata Laufera iz Zagreba te ga upitao šta je on, a kad mu je ovaj odgovorio šta je, pozvao ga je ovako: – Ja advokate mnogo volim, dođi bliže – i odmah ga je ubio…

Autor: M. Đorđević

Sutra – Zlikovci koje su mrzele i ustaše (4): Najmlađi zlotvor Jasenovca

Vezane vijesti:

Zlikovci koje su mrzele i ustaše (1): Paklene igre fra Sotone

Zlikovci koje su mrzele i ustaše (2): Mašina smrti Maksa Mesara

Zlikovci koje su mrzele i ustaše (4): Najmlađi zlotvor Jasenovca