„Жицом су везивали људе за стабло и бацали у реку“: „Нестале“ језиве фотографије из Јасеновца?

Бранко Савић, фото-репортер тек основаног Танјуга, 4. маја 1945. са партизанима ушао је као први новинар на свету у Јасеновац и своја сећања педантно уписао у новинарску белешку, под насловом „Пут на фронт“, чији садржај објављује лист Недељник.

Међутим, фотографије које је тада направио никада нису угледале светлост дана, склоњене су да се не би виделе све страхоте овог концентрационог логора, да се не би нарушавало крхко „братство и јединство народа и народности“ у новој Југославији.

„Деда Бранко нам је често, с пуно емоција и детаља описивао тај новинарски задатак и страхоте које је видео у Јасеновцу. Причао је да је филмове послао из Загреба за Београд. Тек када се вратио у Београд, у Танјуг, сазнао је да фотографије никада нису објављене.

Говорио је да су у зграду Танјуга одмах пошто су стигли филмови дошли и официри у кожним капутима и преузели филмове, тако да те фотографије нико никада није видео“, прича Теодора Минчић, којој је Бранко Савић рођак.

Жалио је Бранко Савић до краја живота што су фотографије из Јасеновца нестале, што свет није видео страхоте. Што је скривено или уништено сведочанство о незапамћеном злу.

„Сликао сам лешеве који су плутали по Сави. Жицом су усташе везивали људе за стабло и тако двадесетак бацали у реку. Језиво… Сећам се да је у Тањугу тада за фотографије била главна нека Ева или Евица, али није она крива. Тек касније сам чуо да је наређење да слике нестану издао Едвард Kардељ“, причао је Бранко све до смрти, питајући се – у име чега је скривана истина…

Извор: Б92, НЕДЕЉНИК