Ženska dobrotvorna društva u Makedoniji, na Kosovu i Metohiji do 1941. godine

Milka Svet. Vulović vraćala je 1899. 4 pitomice Beogradskog ženskog društva, posle završenog školovanja, njihovim roditeljima na Kosovu. U susretu sa nacionalnim radnicima i srpskim konzulom u Prištini, uverila se o teškom stanju u kome su se nalazili Srbi na Kosovu.

 Na predlog i uz pomoć konzula pri povratku u Beograd osnovala je Odbor gospođa „Kneginja Ljubica”. Društvo „Kneginja Ljubica” je osnovala uz saradnju sa Dafinom Protić, Milevom Konstantinović, Katarinom Spasić, Jelenom Stokić, Darinkom Lešjanin, Savkom Panić i Danicom Solarević. Odbor je pomagao crkve i manastire u Staroj Srbiji i Makedoniji. Rad Društva je do 1912. bio tajan. Stvari su prenosili poverljivi ljudi. Posle Prvog svetskog rata društveni rad proširen je na kulturno-prosvetno i nacionalno polje. Društvo je obrazovalo 35 pomoćnih pododbora širom zemlje. Pododbor u Pančevu hranio je 60 do 80 dece dnevno. Pododbor u Zagrebu održavao je domaćičke tečajeve kojima je rukovodila predsednica Olga Krnjic-Peleš. Pododbor u Obrenovcu, u svom domu za starce i starice, pogao je i siromašnu decu. Pododbor u Bihaću radi prosvećivanja žena na selu, održavao je predavanja po selima. Pododbor u Uroševcu vodio je nadzor nad Domom Milosrđa u Štimlju. Pododbor u Splitu pored zabavišta imao je i svoje obdanište. Pododbor u Kotoru imao je đačku trpezu, i zimi je ishranjivao preko stotinu siromašne dece …. . (1) Društvo Kola Srpskih Sestara u Kotoru sarađivalo je sa pododborom ,,Knjeginja Ljubica” koje je preko zime besplatno izdržavalo Đačku trpezu. Zajedno sa njima dežurale su i radile u prostorijama trpeze. (2)

Društvo „Kneginja Ljubica” podiglo je spomen-crkvu u Štimlju na Kosovu, posvećenu palim vojnicima. Crkva je podignuta 1913. i 1914. Ikonu Majke Angeline izradila je i podarila slikarka Poleksija Todorović. Posle opravke 1923. udaren je kamen temeljac Domu Milosrđa u Štimlju. Društvo je otvorilo sklonište za siromašnu decu. Posle svršene osnovne škole, muška deca slata su preko Privrednika na zanat. Od 1925. društvo je ustupilo prostorije u Domu Milosrđa za osnovnu i domaćičku školu, koja je radila kao kosovska domaćička škola Društva „Kneginja Ljubica” i Zadužbine Nikole Spasića. U Domu su se održavali i poljoprivredni tečajevi za seosku omladinu. Na imanju oko Doma nalazio se vinograd, voćnjak i gradina, koji su davali povrće za ishranu dece. Za obradu imanja dobijali su pomoć od Vardarske banovine i Zadužbine Nikole Spasića. Odbor se obratio ministarstvu poljoprivrede i voda i ministarstvu narodnog zdravlja sa molbom da se selu Štimlju i naseobini Petrovići dovede voda za piće. Voda je sprovedena iz sela Račka. Osim vodovoda Dom je imao sopstveni bunar. Kralj Aleksandar je dao ideju za izgradnju crkve u Štimlju i potpomogao sprovođenje vodovoda u Štimlju i Petrovićima. Drugu spomen-crkvu Društvo je podiglo na Deligradu u znak večitog priznanja i zahvalnosti Srbima i Rusima koji su pali u ratovima od 1876-1918. Izdali su album crkava i manastira 1935. u korist podizanja hrama Sv. Save u Beogradu. Iste godine su izdali knjižicu „Spomen Crkva” na Deligradu. Odbor gospođica iz Beograda prikupio je 60.000 dinara. Plan za gradnju crkve izradio je besplatno arhitekta Momir Korunović, prema planu crkve u Štimlju.

Društvo je pomagalo sirotinju u svim krajevima Jugoslavije, šaljući preko svojih pododbora, osnovnih škola i opština odela, rublje i obuću. Odelo i rublje su same članice prikupljale, prekrajale i šile. Društvo je slalo školama knjige. Prikupljali su priloge za gradnju crkava u Ljubljani, Mariboru, Crkvenici, Visu, Sinju i Samodreži na Kosovu. Prikupljale su priloge za Rusku crkvu u Berlinu i Horgošu. Društvo je nagrađeno 1937. za svoj kulturno-nacionalni rad iz Fonda Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja sa 10.000 dinara. U velikoj dvorani Kolarčevog univerziteta u Beogradu 7 maja 1939. proslavljena je četrdesetogodišnjica od osnivanja društva. (3)

Pododbor društva „Kneginja Ljubica” osnovan u Skoplju 1921, proširio je delatnost na okolinu i osnovao pododbore u Kačaniku 1926. i u Prištini 1928. Pododbori društva „Kneginja Ljubica” imali su 200 članica u Skoplju, 12 u Kačaniku, 60 u Prištini, i 40 u Hanrijevu. U Prištini je pododbor imao svoj dom. (4)

Pododbor društva „Kneginja Ljubica” u Leskovcu u svom izveštaju 1939. naveo je da je za seljanke održao 15 tečajeva, u svojoj zgradi. Njihov cilj bio je održavanje narodne nošnje i vaspitavanje u nacionalnom duhu. Pododbor društva „Kneginja Ljubica” u Šibeniku pomagalo je 14 dece iz osnovne škole. Svako jutro su dobijali šolju toplog mleka sa komadom hleba. Takođe pododbor je pomagao školsku decu u knjigama i školskom priboru. Pomagao je upis svojih štičenika u zanatsku školu, a dva dečaka uputio je u Dom milosrđa u Štimlju. (5)

Ideju za osnivanje društva za pomoć siromašnim majkama „Srpska majka” dao je beogradski lekar ginekolog dr. Jovan Jovanović 1910. Društvo je osnovano 1911. Dugogodišnja predsednica društva Darinka Panić radila je na osnivanju pododbora u većim mestima u Srbiji. Društvo je 1936. imalo svoj dom, vodilo dispanzer za decu i savetovalište za majke, priređivalo je tečajeve za pravilno vaspitanje dece. Proslavilo je svečanom skupštinom 24. aprila 1936. 25-godišnjicu svog dobrotvornog rada. U Skoplju je 1927. osnovan pododbor. Održavao je dispanzer, obdanište i savetovalište za negu odojčadi. Pododbori u Bitolju i Prizrenu osnovani su 1930. (6)

Pododbor društva „Srpska majka” u Aleksincu sazidalo je svoj dom zahvaljujući prilogu od 20.000 dinara, koje je priložila Jelena T. Marinković, učiteljica u penziji. Zemljište za dom ustupila je opštinska uprava. Glavna uprava društva „Srpska majka” iz Beograda, Ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravlja i Jugoslovenska unija za zaštitu dece priložile su po 3.000 dinara. U “Domu Srpske Majke” pored dispanzera bio je smešten i internat za siromašnu decu. (7)

Pododbor Kola Srpskih Sestara osnovan je 1913. u Ohridu. Posvetio je svoju pažnju ishrani srednjoškolske omladine, održavanju narodne nošnje u svom “Kolu devojaka”. Sazidale su dom za stare. Pomagali su učenice ženske zanatske škole. Iste 1913. osnovan je pododbor Kola u Skoplju. Za vreme Prvog svetskog rata dočekale su ranjenike i pomagale u bolnicama. Radili su na zbrinjavanju ratne siročadi i udovica. Pomagale su žene koje su u ratu prenosile municiju i hranu do ratišta. Držale su kuhinju za siromašne učenike osnovnih škola. Osnovale su žensku zanatsku školu. Negovale su narodni vez. Pododbori Kola bili su : u Ohridu, Negotinu na Vardaru, Kumanovu, Krivoj Palanci, Kratovu, Kičevu, Kavadaru, Bosiljgradu, Bitolju, Gnjilanu, Demir-Kapiji, Štipu, Carevom Selu, Uroševcu, Sv. Nikoli, Radovištu, Prištini, Gostivaru … . Pododbori Kola u Peći, Prizrenu i Đakovici imali su ćilimarske radionice.

Pododbor udruženja “Kneginja Zorka” osnovan je 1929. u Skoplju. Delovali su pododbori u Kumanovu, Velesu, Bitolju, Krivoj Palanci, Štipu, … . U Strumici je društvo podiglo dom u kome je bila smeštena kuhinja i internat za đake. U Prištini je pododbor vodio radionicu persijskih ćilima. (8)

U svom radu dobrotvorna ženska društva sarađivala su sa ostalim nacionalnim, humanitarnim društvima i higijenskim zavodima. Rad higijenskih ustanova u Vardarskoj banovini započeo je kao akcija protiv malarije. Kasnije je rad proširen na suzbijanje svih zaraznih bolesti. Potom se prešlo na zdravstvenu zaštitu odojčadi, male i školske dece, suzbijanje tuberkuloze i veneričnih bolesti, nadzor nad hranom i vodom za piće, zdravstvenim prosvećivanjem i asanacije terena. Ovu organizaciju je trebalo iz osnove stvarati, jer do tada nije ništa rađeno. Podizane su ustanove u svim krajevima zaostale pokrajine. Do 1937. podignuto je 54 ustanove, od Sjenice do Đevđelije, u gradovima i u teško pristupačnim selima. Vrhunac napora bio je Higijenski zavod u Skoplju. (9)

Sokolska župa Cetinje priredila je logorovanje sokolskih jedinica na Lovćenu 1935. Na slavlju su učestvovale i kulturne ustanove, cetinjsko pevačko društvo „Njegoš“ kao i društvo „Knjeginje Zorke“, … (10) Predsednica društva „Knjeginja Ljubica” Naka Spasić sarađivala je sa društvima kao što su bili Crveni krst, Savez sokola, … . U svojoj kući u Beogradu primala je delegacije članica društava „Knjeginja Ljubica” iz unutrašnjosti. Sokolska župa Beograd priredila je marta 1938. u Beogradu Bal slovenskih naroda. Pod pokroviteljstvom Vlade Ilića, predsednika Gradskog poglavarstva, bal je održan u prostorijama Sokolskog društva Matica. U Počasnom odboru bile su … Naka Spasić, predsednica društva „Knjeginje Ljubice”;… Milica Jovanović, predsednica društva „Knjeginja Zorka”; Leposava Petković, predsednica Jugoslovenskog ženskog saveza. (11)

Dobrotvorna ženska društva učestvovala su u sokolskim proslavama Dana Ujedinjenja u Beogradu. Sokolska župa Beograd odlučila je da se 1. decembra 1938. na svečan način obeleži dvadesetgodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Za ovu proslavu prihvaćena je sugestija Saveza sokola da u njoj uzmu učešća prestolničke ratničke, nacionalne, kulturne organizacije i savezna uprava i to u sokolskoj povorci i na svečanoj župskoj sednici gde bi predstavnici ovih organizacija dali svoje izjave i solidarisali se sa sokolskim pogledima. Hiljade starih ratnika, rezervnih oficira, dobrovoljaca, članova Narodne odbrane, Jadranske straže, Kola srpskih sestara, Jugoslovenskog i Srpskog kulturnog kluba, Saveza emigrantskih udruženja Istra-Trst-Gorica, članovi Društva slovenska misao, Narodna svest i masa studenata beogradskog Univerziteta. Svi su bili sa svojim zastavama a studenti sa transparentima i natpisima. U Saveznom domu, današnjem Protokolu na Terazijama, održan je deo svečanosti a nastavljen u Sokolskom domu u Tiršovoj ulici. Tu su predstavnici udruženja iz Beograda govorili o značaju 1. decembra. (12) Predlog o organizovanju proslave 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. dali su sokoli iz župa Skoplje i Cetinje, ta proslava ostala bi samo sokolska, da nije, u poslednji čas, Udruženje Kosovaca u Beogradu stvorilo plan o proslavi na široj osnovi, i time omogućili i širim slojevima naroda da učestvuju. Stizali su predstavnici i članovi četnika, dobrovoljaca, Narodne odbrane, Kola Srpskih Sestara, … . (13)

Jubilej Sokolskog društva u Prištini proslavljen je 22. oktobra 1939. Na taj dan 1912. Priština je oslobođena od Turaka. U oči proslave priređena je svečana sokolska bakljada, sa vojnom muzikom na čelu. U povorci su sem sokola učestvovala i ostala nacionalna udruženja. (14)

Pre Drugog svetskog rata u kraljevini Jugoslaviji na Kosovu i Metohiji radila su brojna ženska dobrotvorna društva. Društvo „Knjeginja Ljubica”je osnovano pre balkanskih ratova da bi pomagalo crkve i manastire u Staroj Srbiji i Makedoniji. Posle oslobođenja nastavilo je svoj rad. Društva su međusobno sarađivala i sa higijenskim zavodima. „Knjeginja Ljubica”, Kolo Srpskih Sestara, „Knjeginja Zorka” i „Srpska majka” radila su i zajedno sa sokolskim i ostalim nacionalnim društvima. Između ostalog radile su na očuvanju narodne ženske nošnje. Ženska dobrotvorna društva na Kosovu i Metohiji delovala su do rata 1941.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Četrdesetogodišnjica rada društva „Kneginja Ljubica”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Maj, 1939. br. 5, str. 38, 39, 40;

2. Kolo srpskih sestara-Kotor, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar Kalendar za 1940“, Beograd, 1939, str. 41, 42, 43, 44;

3. „Četrdesetogodišnjica rada društva „Kneginja Ljubica”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Maj, 1939. br. 5, str. 38, 39, 40;

4. Emilija Jovanović, „Ženska udruženja u Južnoj Srbiji”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 april 1938, br. 4, str. 33, 34;

5. „Izveštaj o radu pododbora društva „Kneginja Ljubica” Leskovac”, str. 7; „Izveštaj o radu pododbora društva „Kneginja Ljubica” Šibenik”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, Januar, 1939, br. 1, str.8;

6. „25-godišnjica društva „Srpska majka”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 22 maja 1936, br. 22, str. 6; Emilija Jovanović, „Ženska udruženja u Južnoj Srbiji”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 april 1938, br. 4, str. 33;

7. Leposava T. Žugić, „Uspešan rad pododbora društva „Srpska majka” u Aleksincu”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Mart, 1938, br. 3, str. 21;

8. Emilija Jovanović, „Ženska udruženja u Južnoj Srbiji”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 april 1938, br. 4, str. 33, 34;

9. Dr. M. Rankov, direktor Higijenskog zavoda (Novi Sad), „Rad higijenskih ustanova na zdravstvenom podizanju naroda u Južnoj Srbiji”, „Južna Srbija”, Beograd 1937, str. 137, 138, 139, 140;

10. K. G., „Sokolsko slavlje na Lovćenu“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 3;

11. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 77, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4;

12. „1. decembar 1938. g u Beogradu”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1939, br. 1, str. 3-10;

13. „Svečanosti na Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 juna 1939. br. 26, str. 1,2;

14. „Jubilej Sokola u Prištini”, „Bratstvo”, Osijek, 15. decembra 1939, br. 12, str. 232-233; „Sokolske svečanosti u Prištini”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 oktobar 1939, br. 43, str. 5; N. Virijević, „Sokolstvo na Kosovu i u Prištini”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 novembar 1939, br. 44, str. 3;

Vezane vijesti:

Nedeljković: Dubrovnik u Banovini Hrvatskoj – Jadovno 1941.

RAD SOKOLA NA KOSOVU I METOHIJI – Jadovno 1941.

NAPADI NA SOKOLE U SELU BETINI KOD … – Jadovno 1941.

Žalost u Dubrovniku posle atentata na kralja … – Jadovno 1941.