Више од 6.000 српских воjничких гробаља налази се у 50 држава широм света. Само у Македониjи, има их неколико десетина. Нажалост, ни у години у коjоj се обележава стотину година од Великог рата, готово ништа ниjе урађено на њиховом уређењу.
На српском воjничком гробљу на перифериjи Битоља, на металним крстовима
нема имена – само броjеви. Изнад се налази костурница у коjоj су
посмртни остаци 4.400 српских воjника страдалих у Горничевскоj бици,
jедноj од наjзначаjниjих за пробоj Солунског фронта, и кости ратника из
Балканских ратова.
О гробљу брину jедино представници Српско-македонског друштва. На
простору од Битоља до Каjмакчалана има око 75 пуковских гробаља српских
незнаних jунака.
Председник Српско-македонског друштва Драгиша Страхињић процењуjе да би релативно брзо могла да се сазнаjу њихова имена.
“То зависи од архиве. Ако су сложни и ако отворе документа, то jе за
месец дана”, каже Страхињић и поручуjе Београду да се одужи Солунцима.
Тридесетак километара од Битоља, у селу Бачу налази се рушевина куће у
коjоj jе била Врховна команда српске воjске и у коjоj jе jедно време
боравио краљ Александар.
На пола пута од Битоља према Каjмакчалану има jош jедно српско воjничко
гробље, у Скочивиру. Још jедан заборављени траг српске воjске у Првом
светском рату о коме брине само српско-македонско приjатељство.
Пут до врха Каjмакчалана, лошиjи него пре Другог светског рата. Ни Мемориjални комплекс ниjе у добром стању.
“Зашто српска деца не дођу? Нека се организуjе екскурзиjа, па да виде та
гробља”, каже Страхињић и истиче да на Каjмакчалану виђа и Американце.
У трагању за необележеним и запуштеним хумкама, Друштву
Српско-македонског приjатељства помажу Удружење ратних добровољаца
1912-1918. и Планинарско друштво Копаоник.
Сви они се надаjу да ће, jедног дана, на ред доћи и ексхумациjа, како би Солунци почивали на jедном месту.
Извор: БигПортал