fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Зејтинлик ће бити сређен до септембра

Обиљежавање стотину година од пробоја Солунског фронта, које се традиционално одржава посљедњег викенда у септембру, српско војничко гробље у Зејтинлику дочекаће у новом руху, пишу београдске „Вечерње новости“.
Лист наводи да је Генерални конзулат Србије у Солуну управо објавио јавни позив за извођача радова на санацији овог војног меморијала, гдје почива око 7.000 погинулих припадника српске војске из Првог свјетског рата. Најбољи понуђач ће посао морати да заврши до 10. септембра. 

Фото: Танјуг
Фото: Танјуг

У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наводе да је пројекат санације Зејтинлика израдио Републички завод за заштиту споменика културе из Београда, а заинтересовани извођачи радова своје понуде могу да доставе до 19. јула.

Санација ће, између осталог, обухватити зидарске радове унутар крипте – малтерисање и попуњавање пукотина и оштећења, израду плочника око костурнице и хидроизолације на дијелу меморијалног комплекса, застакљивање прозора, сликарско-конзерваторске радове, уређење санитарног објекта, набавку и постављање 16 камених клупа.

За овај подухват Влада Србије је у јануару опредијелила око 27 милиона динара /око 230.000 евра/.

Истовремено, Амбасада Србије у Бугарској је објавила позив за подношење понуда за санацију и реконструкцију Српског војног гробља Орландовце у Софији из 1918. године.

Тамо почива 456 погинулих српских ратника из оба балканска рата, као и умрли или побијени у заробљеништву између 1915. и 1918. године.

За обнову овог меморијала површине 1.200 метара квадратних који чине споменик и костурница, ресорно министарство је издвојило 45.764 евра, а планирано је да радови трају 60 радних дана.

У ресорном министарству наводе да је ово почивалиште формирано 1918. године, када је и пробијен Солунски фронт 15. септембра.

„С обзиром на то да гробље није имало чувара, већ 1923. године било је у потпуности запуштено. Секретар југословенског посланства у Софији је овако описао стање: `Бугарска сиротиња је зими одвлачила крстаче са гробова, капија је била срушена, жице покидане, а преко гробова су направљене стазе за пролазнике, те је било врло жалосно погледати у каквом се стању налазе гробови оних који су као заробљеници и интернирани помрли`“, наводе из Министарства.

Велике заслуге за формирање меморијала приписују се пјеснику и академику Милану Ракићу, који је био посланик Србије у Софији од 1221. до 1927. године

У том периоду су прикупљени подаци о покопаним ратницима и подигнути споменик, дјело београдског архитекте Душана Миросављевића, и костурница, а идуће, 1928. године, на Видовдан, војничко гробље је свечано отворено.

Извор: СРНА

Везане вијести

Деда Ђорђе и са девет деценија чува Зејтинлик

Зејтинлик: Легенде о јунаштву српских ратника настављају да живе

Зејтинлик: Последња веза са уснулим пуковима

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: