Završen prvi igrani film o Jasenovcu!

“Ljudski um po prirodi beži od bolnih stvari, a NDH genocid je ekstremno bolan. Taj genocid je toliko strašan da ga ljudski um prosto odbija i to vidimo često u vidu negiranja. Ne negiraju samo Hrvati taj genocid, već i mnogi Srbi“ – kaže Milan Zarić, čija firma “Anticenzura“, producira ovaj film.

Upravo je završen prvi igrani film o genocidu u NDH i posebno u Jasenovcu, pod naslovom „Prva trećina – oproštaj kao kazna“. Producent filma je “Anticenzura“ Milana Zarića. Scenario i režiju potpisuje Svetlana Petrov, producent je Bojan Babin, a glavne uloge tumače Predrag Kotur, Nenad Heraković i Vladan Jakovljević.

Film opisuje istiniti događaj: ustaša Žile Friganović za opkladu je u rekordnom roku, od nekoliko sati, zaklao hiljadu Srba, od kojih je poslednji bio Vukašin Mandrapa. Posle Vukašina, ovaj ustaša više nije mogao da ubija. Pogodili su ga Vukašinova neverovatna smirenost i njegove poslednje reči: „Samo ti, dijete, radi svoj posao“,

Srpska pravoslavna crkva je 1998. godine kanonizovala Vukašina Mandrapu. Od tada se svakog 29. maja obeležava Dan Svetog novomučenika Vukašina Jasenovačkog. Inače, on nije bio starac, kako se tu i tamo može pročitati, već čovek srednjeg doba. U selu Klepci, kod Čapljine, Hercegovina, ustaše su mu poubijale celu porodicu, a njega odvele u zatvor u Sarajevu, pa u koncentracioni logor Jasenovac. U selu Klepci bilo je još Srba do 1992. godine. Tada su ga Hrvati potpuno uništili, a porušena je i srpska crkva građena početkom 16. veka.

Milan Zarić je rođen u Jagodini, ondašnjem Svetozarevu, 1974. godine. Posle školovanja odselio se kod roditelja u Švajcarsku, gde i sada živi. Vlasnik je firme koja se bavi transportom, ali i projekta “Anticenzura“. Zanima ga mnogo toga, ukučujući i produkciju filmova.

– Za Vas sam najpre čuo kao za vlasnika sajta anticenzura.kom. Zašto anticenzura? Da li su Vaši radovi nekada bili cenzurisani, ili je reč o buntu protiv cenzure uopšte?

Mišljenja sam da živimo u svetu gde su mnoge korisne stvari censurisane, ali samo korisne. Sa druge strane smo bombardovani svakakvim perverzijama skrivenim pod velom slobode mišljenja i ljudskih prava. Kao što ste i rekli, ima i malo bunta u svemu i želje da dam neki svoj doprinos. Ne podnosim ućutkivanje i jednoumlje. Mislim da svako ima pravo da se izjasni i da ne sme zbog toga da bude diskriminisan. Eto, to je ukratko zašto baš Anticenzura.

– Zašto sajt trenutno nije dostupan?

Sajt je trenutno u rekonstrukciji. Ali, imam problema i sa cenzurom od strane Fejsbuka. Meni nije dozvoljeno da govorim svoj maternji srpski jezik i da kažem recimo reč ”peder”, do skoro sam bio blokiran zbog toga. Sajt je takođe bio više puta nedostupan. Ne mogu tačno da kažem i na koji način. Verovatno su u pitanju hakeri.

– Teorija filma kaže da uspeh filma 80 posto zavisi od filmske priče. Na žalost, naša istorija je takva da imamo mnogo priča za filmove, ali, s druge strane, gotovo da nemamo filmove inspirisane istinitim događajima. O Drugom svetskom ratu – ni jedan. Kakav je Vaš pogled na ovaj problem?

Mislim da je u pitanju to, što je za film potreban novac, a oni koji ga daju ne žele da finansiraju korisne stvari, već samo one, kao što sam i napomenuo, koje su ili na neki način perverzne, ili skroz beskorisne. Pored toga u pitanju je i strah od suočavanja sa istinom. Mnogo je boli u našoj istoriji i nije lako suočiti se – meni je bilo teško.

– U Srbiji se godišnje snimi po 15-20 igranih filmova. Ako pre 1990. godine nije bilo moguće snimati filmove o genocidu u NDH, kako to nije moguće ni proteklih 26 godina, a snimaju se filmovi i o krajnje nebitnim temama?

Delimično sam Vam već odgovorio. Ljudski um po prirodi beži od bolnih stvari, a NDH genocid je ekstremno bolan. Taj genocid je toliko strašan da ga ljudski um prosto odbija i to vidimo često u vidu negiranja. Ne negiraju samo Hrvati taj genocid, već i mnogi Srbi. Ima tu i onog straha od kvarenja odnosa sa Hrvatima, jer današnje generacije nisu krive za taj genocid. Ima puno prijateljstava koja se ruše ako se taknemo te teme. Ovo znam i iz ličnog iskustva, jer i ja sam imao neke prijatelje Hrvate koji su zaćutali. Verujem da ćemo ovakvim projektima da probijemo ”led” i da će se o NDH genocidu lakše govoriti i tako doći do tačke gde će ta tema postati opšte prihvaćena.

– Kada i kako ste došli na ideju za snimanje filma o Vukašinu iz Klepaca?

Jednom prilikom sam bio u Jasenovcu. Pre toga i nakon toga sam puno toga čuo i video. Polako se rađala želja da o tome nešto i kažem. Sajt je i zbog toga nastao, kao i zbog mnogih drugih cenzurisanih tema. Malo po malo, odlučio sam i da snimim film. Vukašina kao temu sam izabrao i zbog poruke koju nam je ostavio. Mislim da će nam trebati u suočavanju sa našom bolnom istorijom. Ako je on mogao da bude u trenutku neviđene patnje tako smiren, onda možemo i mi danas u suočavanju sa NDH genocidom. Nema potrebe da mrzimo. Mržnjom nećemo ništa postići, bar ne nešto korisno, kako za nas tako za i buduće generacije.

– U jednom intervjuu rekli ste da Ministarstvo kulture Republike Srbije nije pomoglo snimanje filma. Da li je pomogla ma koja ustanova iz Republike Srbije i Republike Srpske? Kako ste došli do sredstava za projekat?

Niko nije pomogao od državnih ustanova. Finansijski je pomogao samo Dejan Tešić iz Londona. On sa svojim prijateljima je pružio finansijsku pomoć i ovom prilikom se zahvaljujem njemu i njegovim prijateljima.

– Snimanje je trajalo dugo i završetak je najavljivan više puta. Da li su uzrok tome upravo finansijski problemi? Kako izgleda raditi jedan skup posao sa nedovoljno novca?

Da. Pored toga čekamo i pogodan trenutak za prikazivanje filma.

– Zašto u filmu nema poznatih glumaca? Da li je razlog nedostatak novca, ili je u pitanju Vaše opredeljenje da se film realizuje sa tzv. nepotrošenim licima?

Iz više razloga. Neki su ”pobegli” kad su videli scenario. Opet, neki drugi su nas mesecima razvlačili. Na kraju smo se odlučili za manje poznate glumce, kako zbog navadenih razloga, tako i zbog finansija. Međutim, Nenad Heraković i nije baš nepoznat, poznat nam je iz filma ”Montevideo”.

– Kakva su Vaša iskustva sa glumcima? Na primer, koliko puta su ponavljani pojedini kadrovi? Robert De Niro kaže da je rečenica “Da li se meni obraćate?“, iz filma “Taksista“, snimana preko 150 puta, da bi se dobio željeni rezultat. Kod nas se ponavlja mnogo manje, zato što se to od glumaca i ne traži previše, a i kada se traži, umeju da se naljute i da odbiju…

Nemam nekog iskustva sa glumcima i samim snimanjem scena. Taj deo posla je obavio producent Bojan Babin. Da se primetiti da se kod nas i ne radi baš kako bi trebalo. Lično primećujem i da nedostaje kreativnosti. Mislim i da među glumcima postoje te klanovske podele, pa tako gledamo neke potrošene face u potrošenim žanrovima. Poznato ne znači i da je dobro. Ima mnogo talentovanih glumaca koji jednostavno nisu imali prilike da se pokažu i dokažu. Zato mi je drago da smo se odlučili za manje potrošene glumce.

– Da li je danas film definitivno završen? Kada ćemo moći da ga vidimo u bioskopima? Da li možda već imate neke dogovore sa bioskopskim sistemima?

Da. U bioskopima tek nakon festivala. Nemamo nikakve dogovore.

– Da li imate dogovore sa nekim TV stanicama?

Imamo ponudu od jedne TV stanice iz Republike Srpske.

– Da li ste film nudili bioskopima i televizijama u inostranstvu?

To sledi tek nakon festivala i bioskopa.

– Po vašem mišljenju, koji filmovi iz sveta su najbolji na temu genocida i masovnih zločina?

Nije mi poznat ni jedan takav film.

– Kakvi su Vaši budući planovi?

Planiram nastavak teme NDH genocida. Radi se o filmu iz tri priče. O tome kasnije.

(“Sloboda“, list SNO u Americi, Čikago, 10. decembar 2015. / RAZGOVARAO: Miloslav SAMARDžIĆ)

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

Film o Jasenovcu: „Đurđevak crveni“ nagrađen u Rusiji (VIDEO …

MILAN ZARIĆ: Snimio sam film o Jasenovcu iz inata …

STANIĆ :Već 9 godina snimam film o Jasenovcu, a niko ni …