Zavičaj u gustom šipražju

Šuma u atarima sela opštine Gračac polako osvaja nekadašnje njive jer davno su otišli oni koji su ih obrađivali: Zgrada železničke stanice Pribudić, porušena u „Oluji”

U poslednje vreme svedoci smo nemilih događaja i „povampirenja ideja ustaštva” u Republici Hrvatskoj. Do toga je došlo posle odluke Županijskog suda u Zagrebu da u celosti poništi presudu hrvatskom kardinalu iz Drugog svetskog rata Alojziju Stepincu. Posle toga, Vrhovni sud Hrvatske prihvatio je žalbu Branimira Glavaša i u celosti ukinuo presudu kojom je bio osuđen na zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina nad Srbima u Osijeku. Zatim je otkriven spomenik Miru Barišiću, atentatoru na jugoslavenskog ambasadora u Švedskoj Vladimira Rolovića, u njegovom rodnom mestu Drage u blizini Pakoštana u Dalmaciji.

Izjave političkih zvaničnika posle ovih događaja još više su uticale na destabilizaciju stanja u regionu, a političke tenzije pred obeležavanje 21-godišnjice od zločinačke akcije „Oluja” dostigle su svoj vrhunac. I dok su izbegli i prognani Srbi palili sveće i oplakivali svoje najmilije stradale u toj akciji, Hrvatska je u Kninu slavila.

I pored svega, posetio sam ovih dana svoj zavičaj. I to u vreme kada i inače neki od onih koji su prognani u „Oluji” odlaze da obiđu svoje mesto i ognjište sa kojeg su potekli. Zavičaj je čudan magnet koji vas iznova privlači bez obzira na sva politička dešavanja i stav zvaničnih vlasti. To su inače dani kada se obeležavaju veći crkveni praznici u mestima na prostoru gde su Srbi vekovima živeli. Najjača vezivna snaga i u ovim smutnim vremenima ostala je naša pravoslavna crkva. Poseban doprinos u tome ima dalmatinski vladika Fotije. Gotovo da nema mesta i crkve do kojih ne stiže. Za krsnu slavu Svetog Stefana vodio je arhijerejsku liturgiju u Golubiću kod Knina. Crkva Svetog Stefana iz 1462. godine bila je pretesna za sve koji su tog dana došli iz raznih mesta u kojima sada žive. U svojoj besedi vladika je podsetio na stradanja kroz koja je prošao i prolazi srpski narod, ali i naglasio da je ovo njegova zemlja i ako se oni ne vrate da će na te predele doći neki drugi ljudi. „Tu su vaša staništa i grobišta, tu su vaše svetinje stare više vekova”, rekao je vladika i pozvao prognani narod da iznova obnovi svoje kuće i očisti korov koji nesmetano raste više od dve decenije.

U opštini Gračac još uvek ima sela u kojima niko ne živi, a u poslednje vreme niko i ne dolazi. Putevi su zarasli, pa se krovovi kuća koje nisu srušene jedino mogu videti iz vazduha. To je slučaj i sa zaseokom Mračaj iznad izvora Zrmanje. Iz ovog mesta potiče i poznati biznismen Boris Vukobrat, koji živi u Parizu, a čija je roditeljska kuća sada ruševina zarasla u gusto šipražje. Ništa bolje nije ni u nekim drugim mestima u kojima uglavnom žive retki povratnici u poodmaklim godinama. Obnovljene kuće i uređena dvorišta su uglavnom zaključani. Voćke oko kuća rodile, ali nema ko da ih obere. Uglavnom služe kao poslastica divljim svinjama koje nesmetano uživaju sve blagodeti koje im je donelo novo vreme. Uz divlje svinje, i srne i lisice postale su gotovo domaće životinje.

Seoski putevi zarasli su u trnje i šipražje jer godinama tuda niko ne prolazi. Šuma polako osvaja nekadašnje njive jer davno su otišli oni koji su ih obrađivali. Jedini orkestar koji se čuje je cvrkut ptica i lagani povetarac koji donosi miris cveća sa obližnjeg pašnjaka. Priroda se vraća u neko prošlo vreme kada su naši preci s naporom i trudom krčili pustu zemlju i pretvarali je u obradive površine. Oko ograda obrušili su se kameni zidovi i nisu više nikakva prepreka za drvokradice. Motorne testere obaraju vekovna stabla koje nema više ko da štiti.

Mesta okupljanja povratnika u ovim letnjim mesecima su crkve u kojima se obeležavaju crkveni praznici. Pa i groblja, zbog povećanog mortaliteta ostarelog stanovništva. Prisustvovao sam jednoj sahrani u mestu Pribudiću kod crkve Svete Petke. Nema više ni meštana da izvrše ukop pokojnika, nego to čine radnici pogrebnog preduzeće iz Knina. Jedini sveštenik iz opštine Gračac, teritorijalno najveće opštine u Hrvatskoj, više ne krsti niti venčava, nego uglavnom sahranjuje.

Kada smo bili mladi, na ovim proplancima sanjali smo o budućnosti. Da li je ovo budućnost o kojoj smo maštali? Ili neki ružan san? Ima li nade da se iz tog sna probudimo i sačuvamo i sebe i zavičaj?

Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Srbi u Hrvatskoj – Ni na nebu ni na zemlji | Jadovno 1941.