Zašto su potomci žrtava nezadovoljni postavkom jasenovačkog muzeja

Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust koja okuplja više od 30 zemalja, pozvala je krajem prošle godine Hrvatsku da inovira postavku u jasenovačkom muzeju, da je upotpuni informacijama o istorijskom kontekstu i o odgovornima za zločin u na tom stratištu tokom Drugog svetskog rata. Stalnu postavku u jasenovačkom muzeju kritikuju predstvanici Roma, Jevreja i Srba još otkako je postavljena 2006. godine.

Na mestu na kojem je nekad bio koncentracioni logor Jasenovac nema nikakvih tragova, jer su ih na kraju rata ustaše uništile. Osim spomenika Kameni cvet, tu je i Muzej, mesto gde bi posetioci mogli da se upoznaju sa svim užasima koji su se tu dogodili.

Upravo se to osporava jasenovačkoj postavci – glavne kritike su da ona ne objašnjava jasno ko stoji iza zločina i da ne pruža pravu sliku o strahotama kroz koje su prošli logoraši.

„Autori su odlučili da ne prikazuju eksplicitne fotografije zločina, smatrali su da bi one još jednom ponižavale žrtvu, tako da su odlučili da te fotografije ne budu prikazane“, rekao je Ivo Pejaković, v.d. upravnika Muzejske ustanove Jasenovac.

Srpska i jevrejska zajednica prošle godine bojkotovale su službenu komemoraciju u Jasenovcu, a jedan od razloga i tada je bila sporna muzejska postavka. Obe zajednice smatraju da ona predstavlja lažnu sliku o nekadašnjem logoru i da ublažava ustaške zločine.

„Tada je cela koncepcija bila da se ne smeju ljudi dovoditi u stresnu situaciju, da slike ne smeju biti užasno uznemirujuće. Mi se uopšte s tom koncepcijom nismo slagali. Smatrali smo da u Jasenovac ne treba voditi decu iz vrtića, ali da oni od 15 godina nadalje kad dođu Jasenovac, moraju videti šta se tamo desilo“, kaže Sanja Zoričić Tabaković, predstvanik jevrejske nacionalne manjine Zagreba.

Predlažu se i konkretna rešenja. Muzejski prostor je mali i treba izgraditi još jedan objekat.

„Da se izgradi aneks u kojem bi bili izloženi eksponati u kojem bi bilo moguće organizovati edukaciju, u kojem bi bilo moguće da se pokaže kojih su razmera i koje vrste brutalnosti zločini u Jasenovcu“, rekao je Milorad Pupovac iz Srpsko nacionalno veće.

„Ja nisam baš siguran da bi bilo uputno raditi postavku koja bi bio uporediva sa onom iz osamdesetih koja je naglašavala grozote, išlo se na emotivnu rekaciju a ne na racionalno suočavanje šta se se tamo događalo, rekao je Goran Hutinec, istoričar sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu.

Problem je i u maloj poseti Muzeju. Škole to nemaju u obaveznom programu, pa se dešava da i deca koja žive nedaleko odatle ne znaju šta predstavlja Jasenovac.

„Gotovo da nema osnovne škole u Hrvatskoj koja u svom planu i programu nema obilazak ili odlazak u Vukovar. Ja mislim da na tom putu a s obzirom da se Jasenovac nalazi na tom putu – mislim da je skretanje tih nekoliko kilometara i otići i posetiti i Jasenovac kao muzej a onda nastaviti prema Vukovaru – ostvarivo i moguće“, rekao je Hrvoje Klasić, istoričar sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu.

Dok se čeka nova muzejska postavka koja bi trebalo jasnije da ukaže na ustaške zločine, nedaleko od Muzeja i dalje je spomen ploča sa ustaškim pozdravom – Za dom spremni.

Izvor: RTS

Vezane vijesti:

Ukor Hrvatskoj zbog Jasenovca

Lažne istine i istinite laži

Izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav” otvorena u Americi