Posle uspešno realizovanog srpsko-jevrejskog akademskog projekta „Jasenovac – pravo na nezaborav” u Njujorku i Džersiju na Dan Holokausta i Svetog Save 27. januara 2017, a povodom najnovijih incidenata u Republici Hrvatskoj, lepljenja plakata „Srpsko porodično stablo” i marša uz ustaški pozdrav „za dom spremni” u centru Zagreba, kao i insinuacije da je kanonizacija Alojza Stepinca za „prave domoljube neminovan čin”, oglasila se Međunarodna ekspertska grupa „GH7 – stop revizionizmu” sa sedištem u Izraelu na Institutu za Holokaust – Šem Olam. Grupu istoričara iz SAD, Izraela, Nemačke, Italije, Norveške, Republike Srpske i Srbije predvodi prof. dr Gideon Grajf, glavni istoričar Holokausta i ekspert za Aušvic. Tim povodom, u ime GH7, istoričar sa univerziteta u Regenzburgu (Nemačka) dr Dario Vidojković o slučaju Stepinac navodi jedanaest ključnih razloga zašto Stepinac ne može biti svetac.
1. Promotor netolerancije prema drugim verama, javno podržavao rasne zakone: Nakon što je u NDH zabranjeno ćirilično pismo i zatvorene sve škole SPC, Stepinac u svojim beleškama kao pozitivnu osobinu Pavelića ističe da u svemu ide naruku hrvatskoj Rimokatoličkoj crkvi, kao i da neće tolerisati SPC.
2. Ustaški vojni vikar(zastupnik RKC) i član Hrvatskog sabora: Stepinac je 1942. godine postavljen za vikara ustaške i domobranske vojske, kada postaje i član Hrvatskoga državnog sabora. Na otvaranju Sabora drži govor u kome slavi Pavelića: „Poglavniče! Obnova Hrvatskog sabora dokazom je vaše duboke i žive svjesti, odgovornosti, koji golemi teret želite podijeliti sa svojim suradnicima.”
3. Odgovoran za podršku metode nasilnog pokrštavanja „Pokrsti se ili umri”: Stepinac je znao za nasilno pokatoličavanje Srba, od kojih su mnoge i posle toga ustaše ubijali, pa je čak od Biskupske konferencije bio izabran u novembru 1941. u tročlani odbor za rukovođenje tim pokatoličavanjima! Čak je filmskom trakom ovekovečen trenutak kada Stepinac i sam pokrštava desetine srpske dece u Kaptolu, kojima je lično Ante Pavelić bio kum i koja su dobijala nova imena, Ante i Antonija, a deseti april – dan proglašenja zloglasne NDH – upisan kao njihov novi datum rođenja! U maju 1943. Stepinac u jednom pismu Rimu navodi da je na prostoru NDH pokatoličeno oko 250.000 pravoslavnih Srba. To što se nije javno izjašnjavao protiv ove ustaške antisrpske politike, Stepinac je pravdao tako da bi od Vatikana bio poslat u manastir odakle ne bi više mogao da spase 7.000 uglavnom srpskih siročića.
NE kanonizaciji je jedini mogući sud, a suprotno bi značilo jednu brutalnu zamenu teza, po kojoj se počinilac poistovećuje sa žrtvom, i čime se žrtve ubijaju po drugi put, zaključak je Međunarodne ekspertske grupe istoričara GH7 – stop revizionizmu
4. Branitelj ustaškog režima: U prepisci s kardinalom Maljoneom od 23. maja 1943, povodom pritužbi koje su stizale u Vatikan zbog zločina u NDH, Stepinac negira ulogu Katoličke crkve u zločinima, ukazujući da je Rimokatolička crkva zapravo štitila progonjene, zločine karakteriše kao incidente neodgovornih pojedinaca, mimo znanja i u suprotnosti s voljom rukovodstva NDH. U pismu govori i o „srpskoj propagandi”, a spominje i srpska zla, i to u trenutku kada se Srbi u tadašnjoj NDH brutalno zatiru.
5. Odgovoran za izbegavanje i oklevanje u spasavanju dece iz logora smrti: Diana Budisavljević, koja je spasla više od 15.000 u prvom redu srpske, ali i jevrejske i romske dece iz Jasenovca i drugih ustaških logora, ogorčeno je u svom dnevniku zabeležila da se Stepinac uopšte nije zanimao za tu decu, pa je tek od 1943. godine počeo pružati ozbiljniju pomoć, a pre toga se ili pravdao da ne može pomoći ili uprazno obećavao.
6. Selektivan odnos prema žrtvama u NDH: Tek kad je postalo jasno da se ratna sreća okrenula protiv Hitlera i njegovih saveznika, pa time i NDH, Stepinac počinje i javno da iznosi kritike na račun nacista i ustaša i njihovih ideologija. Prvi put se javno oglašava u vezi sa ubijanjem u Jasenovcu, ali se ne osvrće na pokolj Srba, Jevreja i Roma u tom najzloglasnijem ustaškom logoru, već protestuje zbog ubistva sedam slavonskih sveštenika bez sudskog procesa.
7. Odgovoran za oportunizam i kalkulisanje bez javnog suprotstavljanja i osude ustaškog režima: Stepinac kritikuje Pavelićev režim tek kad je uvideo da će Hitler i njegovi saveznici izgubiti rat, što se može okarakterisati kao oportunizam. Bio je spreman na „prestrojavanje”, ali do toga nije došlo.
8. Krajem marta 1945, kada je bila jasna pobeda saveznika, još jednom izražava podršku ustaškom režimu: Ipak, pred sam kraj rata, u martu 1945, saziva novu Biskupsku konferenciju, tokom koje još jednom formalno izražava svoju podršku ustaškom režimu.
9. Prima orden od ustaškog poglavnika Pavelića: Visoki orden za zasluge „Velered sa zvezdom” primio je 1944. a njegova podrška ustaškom režimu bila je i opravdanje za veliki broj pripadnika hrvatskog klera koji su lično učestvovali u ustaškim pokoljima, poput zloglasnog fra Filipovića Majstorovića.
10. Održavao „srdačne odnose” s nacističkim režimima: U izveštaju ambasade Velike Britanije iz Beograda 1953. godine ukazano je da je Stepinac održavao „nepotrebno srdačne odnose” s nemačkim i italijanskim okupacijskim vlastima, kao i sa ustašama, te da nije protestovao niti zauzeo jasan stav protiv masakra nad Srbima, Jevrejima i Romima.
11 Jad Vašem, memorijalni centar jevrejskih žrtava, dva puta je odbio dodelu nagrade „Pravednik među narodima“: Za proces kanonizacije relevantno je mišljenje i Jevreja i Roma, jer su i oni pored Srba i antifašista, bili žrtve ustaškog režima u NDH. Zato posebno treba uzeti u obzir činjenicu da su, iako je dva puta (1970. i 1994) podnet predlog Memorijalnom izraelskom centru Jad Vašem da se Stepincu, zbog toga što je spasao određeni broj Jevreja, dodeli nagrada „Pravednik među narodima”, oba predloga odbijena, jer je za ovu nagradu potrebno da je prilikom spasavanja spasilac u opasnost dovodio sopstveni život.
NE kanonizaciji Stepinca je, dakle, jedini mogući sud i odgovor istorije i moralno-etičkih principa hrišćanstva, a suprotno bi značilo jednu brutalnu zamenu teza, po kojoj se počinilac poistovećuje sa žrtvom, i čime se žrtve ubijaju po drugi put i tako njihova žrtva potpuno obezvređuje, a rehabilituju izvršioci i saučesnici u masovnim zločinima.
Autor: Dario Vidojković
Izvor: POLITIKA
Vezane vijesti:
Stepinac ne može biti svetac jer je bio osnovna poluga genocida
Svetozar Livada: Dogovor ekumenista da Stepinac bude svetac …
Može li Alojzije Stepinac biti svetac ??? | Jadovno 1941.
Stepinac planirao pokatoličavanje Srbije | Jadovno 1941.
Zurof: Stepinac ne može biti ni svetac ni heroj | Jadovno 1941.