Zašto se vratio Ante Gotovina?

Da li je idol velikog broja Hrvata zakoračio u politiku shvatajući da je hrvatski projekat u opasnosti?

Piše: Ljuban Karan

Hrvatski kontroverzni general Ante Gotovina za Hrvate nije samo ratni veteran – on je simbol i nacionalni ponos. Kada bi se kandidovao za predsednika Hrvatske, on bi to i postao. Kada bi poželeo neko drugo mesto u Hrvatskoj koje narod bira, on bi to i bio. To je znala svaka vlast u Hrvatskoj, i zato su na njega gledali sa strahopoštovanjem. Svi su ga želeli na svojoj strani, ali on je uporno odbijao sve pokušaje da ga uvuku u politička prepucavanja i trudio se da ostane legenda svih Hrvata, bez obzira na politička opredeljenja.

Nemoguće je naći Hrvata koji je spreman da razgovara o zločinima ovog generala, jer, kada je on u pitanju, čitava nacija kao da je opčinjena. Traume hrvatske nacije u vezi sa hapšenjem optuženih za ratne zločine u Orašju sitnica su prema onome šta je nacija preživljavala nakon podizanja optužnice protiv Gotovine u Haškom tribunalu. Kao haški begunac, krio se na Kanarskim ostrvima, a nakon hapšenja i tokom suđenja Hrvatska nije žalila ni novac ni ugled kako bi se nacionalna legenda oprala. Pitanje je da li bi to uspeli samo novcem, bez uplitanja velikih mentora.

Nakon oslobađajuće presude izbegavao je publicitet, svestan da je kriv, a oslobođen, i da bi se zbog teških zločina ponovo mogao naći na istom sudu. Često ga nije bilo ni na velikim proslavama ratnih uspeha gde bi bio rado viđen. Nagađalo se da li je ljut na državne organe zbog svog hapšenja ili je jednostavno takav – skroman i povučen. Bavio se privatnim biznisom, koji je kao i njegov privatni život tajnovit i prikriven.

Odjednom, iznenada i neočekivano, Gotovina je izašao iz svoje tajanstvene ljušture, i prihvatio dužnost specijalnog savetnika u Vladi Hrvatske. Savetovaće potpredsenika vlade i ministra odbrane Damira Krstičevića. Hrvati su oduševljeni njegovom odlukom i više im to znači za odbranu Hrvatske nego da su dobili stotinu tenkova. Zašto je odbrana Hrvatske ponovo značajna tema i ko to stvarno ugrožava ovu novostvorenu državu. Prava istina je da Hrvatska ni od koga nije ugrožena, ali njena drska politika i agresivni planovi, itekako jesu.

KAKO HRVATI VIDE OPASNOST PO DRŽAVU
Znalo se odavno za stav generala Gotovine da ga politika ne interesuje i da ga zanima jedino bezbednost i opstanak Hrvatske. Šta ga je podstaklo da promeni čvrstu i definitivnu odluku – da li neko stvarno ugrožava bezbednost Hrvatske ili je Gotovina odbacio svoj stav. Ništa se nije dogodilo sem što su izbori u SAD uzdrmali Hrvatsku. Gotovina i mnogi drugi su shvatili ili umislili da dolazak Trampa ljulja same temelje hrvatske države.

Nema dileme da je general Gotovina, sa svojim neprikosnovenim autoritetom u Hrvatskoj, bio argument ustaškog pokreta koji se poteže samo kada voda dođe do grla. Nisu ga potegli ni za vreme izborne krize kada su potezali sve moguće argumente kako bi HDZ osvojila vlast. Znači li to da su ustaški pokret i njegovi ciljevi sada u većoj opasnosti? Sasvim moguće, jer još uvek, kao i za vreme stvaranja „nezavisne“ države, sve zavisi od dobrih veza sa Pentagonom i Lenglijem. Po logici stvari, Gotovina je bio vezan za francusku obaveštajnu službu, ali je gotovo sigurno da ga je vremenom preuzela CIA kao vodeća služba u NATO. Jedino su oni mogli da ga oslobode iz haške tamnice, i sada sa punim pravom njime upravljaju. Sada se pojavila velika opasnost i za NATO i za Hrvatsku – Donald Tramp i potežu se i poslednji argumenti.

Strah hrvatskog rukovodstva je veliki, a da li je stvarno opravdan, to ćemo tek videti. Hrvati imaju veoma dobre pozicije u državnim institucijama SAD, kao i u mašineriji NATO, i to decenijama unazad. Tako su mogli da dobiju signale da bi mogli ostati bez značajnog dela podrške koju sada imaju i na koju su navikli.

Ima mnogo razloga koji izazivaju zabrinutost u Hrvatskoj kao što su, naprimer: distanciranje Turske od SAD i približavanje Rusiji; primer Mađarske, koja sve više uzima svoju sudbinu u svoje ruke; pobeda proruskih političkih snaga u Bugarskoj i Moldaviji; vidno slabljenje EU; kriza NATO, koja se nazire; promena politike SAD na Blkanu, koja je sasvim izvesna, itd. Ništa tu nema što bi Hrvatskoj išlo naruku i zato njena do juče tako stabilna politika postaje krhka i besperspektivna. Zato se potežu i poslednji argumenti da se kriza spoljne politike ne bi preselila i na unutrašnju.

DA LI JE HRVATSKA POGREŠILA KAO 1941?
Ustaški pokret se sada verovatno preispituje – da li su ponovo pogrešili. Već su jednom, davne 1941. godine, pogrešili kada su stvaranje svoje države vezali za fašističku Nemačku, fašistički pokret i fašističke vojne saveze, jer propašću fašizma propala je i njihova država. Da li sada ponavljaju istu grešku kada su stvaranje nove Hrvatske vezali za SAD, NATO i globalizaciju. Može se desiti da i ovaj projekat propadne, bilo zbog propasti vojnog saveza od koga potpuno zavise, bilo zbog promena globalnih interesa i strategije SAD. Da li je Hrvatska u stanju da stane na svoje noge bez tuđe pomoći i da li bez tuđe podrške može da se snađe u tako složenoj situaciji, koju su sami namerno zakomplikovali. Jer ustaški pokret i hrvatska vlada nisu u stanju do te mere da se transformišu da bi vodili tolerantnu politiku normalizacije međudržavnih odnosa i pomirenja naroda.

Tako bi ulazak Gotovine na mala vrata u politiku zbog aktivne podrške sadašnjoj vladi Anreja Plenkovića trebalo gledati kao pokušaj homogenizovanja nacije oko HDZ, a time i oko ustaškog pokreta, jer signali jasno ukazuju da su neka čvrsta i definitivna opredeljenja Hrvatske poljuljana. Već se i u samom Saboru mogu čuti diskusije i stavovi protiv EU i NATO kakve se ne mogu čuti ni u Srbiji, koju je NATO bombardovao. Nastup saborskog zastupnika iz koalicije Živi zid Ivana Pernara trebalo bi citirati da bi se videla njegova oštrina i na pitanju EU i na pitanju NATO:

• „Ulaskom u EU ne samo da nismo dobili novo tržište nego smo izgubili i naše vlastito. Jedino što vi smatrate uspehom je verovatno beg više od 100.000 ljudi iz naše zemlje, koji su verovatno našli radna mesta tamo, ali ona ovde nisu stvorena. A osnovna ideja je bila da se ta radna mesta stvore ovde“;

• „Što se tiče intervencije NATO u Siriji, vidimo, dame i gospodo, da je NATO taj koji naoružava te pobunjenike koji imaju jedan islamistički predznak, koji skidaju glave, koji ubijaju taoce. Na kraju krajeva, i sami američki službenici priznali su da su oni stvorili Islamsku državu, da su ih finansirali i naoružavali“;

• „Što se tiče izbegličke krize, da li je bilo izbeglica iz Avganistana, da li ih je bilo iz Sirije dok se Amerika nije tamo uključila i napravila krvavi pir? Dame i gospodo, nije. Kao što ih nije bilo ni u Iraku i Libiji. Američka Vlada, odnosno NATO, najveći je generator izbegličke krize. A istovremeno prima najmanje izbeglica“.

Broj saborskih zastupnika koji ovako i slično nastupaju u hrvatskom Saboru nije veliki, i sam po sebi ne predstavlja ni približno politiku koja bi mogla da preovlada. Ali nekakva klica koja podstiče sumnje i preispituje stavove glasača sigurno jeste. Zato je Gotovina bitan, kao simbol u svakom domaćinstvu koji kao ikona opominje ljude na kojoj bi strani trebalo da budu.

KO JE USTVARI GOTOVINA?
Ne postoji u Hrvatskoj lik koji je prikazan na više slika od Gotovine. Gotovo da i nema dnevne sobe u Hrvata a da u njoj ne visi bar jedna slika ovog generala. Popularnost i brojnost ovog lika nadmašila je i samog Stepinca. A ko je ustvari taj idol većine Hrvata? Rođen je 1955. godine u Tkonu, na otoku Pašmanu, kod Zadra. Napustio je školu i sa nepunih 19 godina pridružio se francuskoj Legiji stranaca. Služio je u padobransko-diverzantskom puku. Ruke je okrvavio u Džibutiju a zatim krvavi posao nastavio u Čadu, Zairu i Obali Slonovače. Ispunio je uslove kao francuski vojnik tako da je dobio francusko državljanstvo. Nije se Francuska njime usrećila, jer je tamo u periodu od deset godina tri puta osuđivan za teška krivična dela: 1986. na pet godina zatvora zbog pljačke; 1993. na dve godine zatvora zbog otmice i iznude; i 1995. na 30 meseci zatvora zbog iznude.

Na prvi pogled, ne vidi se njegova direktna veza sa ustaškim pokretom, ali njegova biografija to jasno oslikava. Nakon odlaska iz Legije, radio je kao vojni instruktor u Gvatemali, Kolumbiji i Paragvaju. Paragvaj je bio leglo ustaškog pokreta i baza za skrivanje najvećih zločinaca iz Drugog svetskog rata. Naprimer, najpoznatiji ustaški terorista svih vremena Miro Barešić nakon ubistva ambasadora SFRJ u Švedskoj i drugih terorističkih akcija takođe je radio kao vojni instruktor u Paragvaju, pod lažnim imenom Toni Šarić. Gotovina je u Legiji imao lažno ime Ivan Grabovac. Nije to jedina stvar koja asocira na čvrste veze Gotovine sa ustaškim pokretom. Njegova treća supruga Dunja Zloić bila je pukovnica i šef kabineta bivšeg ministra odbrane Hrvatske Gojka Šuška. A dobro se zna ko je bio Šušak u ustaškom pokretu i da u njegov kabinet nebi ušao niko iz porodice koja nije potpuno proustaški nastrojena.

Nemamo ništa sa legionaskom prošlošću Ante Gotovine niti nas se direktno tiču psi rata. Ono što nas se direktno tiče jesu teški zločini koje je počinio prema Srbima. Kao begunac od Haškog tribunala, zbog tih zločina uhapšen je na Kanarskim ostrvima. Optužbe su bile teške i potpuno dokazane, tako da je osuđen na 24 godine zatvora. Radi se o ubistvu najmanje 150 Srba i progonu najmanje 150.000 za koje je direkno odgovoran. Osuđen je 2011. godine za deportaciju, progon, ubistva, pljačku i uništenje imovine Srba, da bi ga 2012. oslobodili svih optužbi i pustili na slobodu.

Tako se čovek koji bi trebalo da okajava zločine u zatvoru ponovo našao u situaciji da kao nova politička ličnost utiče na aktuelna zbivanja u Hrvatskoj i kreiranje politike. Naravno da će Gotovina svojim novim stavom poboljšati rejting Plenkovićeve vlade i HDZ kao vladajuće stranke. Za svaki slučaj, da neko ne bi pomislio da sve to radi zbog novca i privilegija, Gotovina se odrekao plate koja mu po zakonu sleduje.

SRBIJA KAO DEŽURNA META
Dešavanja u Hrvatskoj, pa i u BiH, Srbija ni na trenutak ne sme da ispusti iz vida, jer za Hrvate i Bošnjake su bezbroj puta ponovljene laži postale istina. Oni iskreno veruju u srpsku krivicu i tezu da su za sve zlo Srbi krivi, pa i onda kada su žrtve. Naprimer, ovih dana je Munira Subašić u ime udruženja Majke Srebrenice poslala poruku solidarnosti porodicama uhapšenih pripadnika HVO iz Orašja. Normalno bi bilo da su poruku poslale porodicama žrtava ako se već i one predstavljaju kao takve, a one šalju poruku solidarnosti porodicama dželata i zločinaca, a porodice srpskih žrtava optužuju za manipulaciju.

Ulazak generala Gotovine u politiku, pa makar i u savetodavnoj funkciji, neće doneti ništa dobro srpsko-hrvatskim odnosima. Šta očekivati od čoveka koji je zbog novca okrvavio ruke u afričkim ratovima i prljavim vojnim intervecijama prema stanovništvu afričkih država. Šta očekivati od čoveka koji je direktno odgovoran za smrt velikog broja Srba tokom više zločinačkih vojnih operacija u kojima je komandovao. Njegov zločin je mnogo veći od onoga za koji je osuđen, pa pušten. Da li očekivati dogovor o povratku prognanih Srba sa ličnostima koje savetuje onaj ko ih je svojevremeno proterao. Naravno da od toga nema ništa.

Naš premijer bio je kratak i ne sasvim jasan: „Razumeli smo poruku koju nosi postavljenje Ante Gotovine na mesto savetnika za nacionalnu bezbednost“. On želi i trudi se da ne kvari još više naše međudržavne odnose ako ih već ne može popraviti. Potez Hrvatske shvatio je samo kao još jednu provokaciju u dugom nizu. Ipak, pitanje je šta je ovde cilj i da li je Gotovina aktiviran zbog spoljne politike, unutrašnjih problema, nacionalne bezbednosti ili svega zajedno.

Utisak je da je Gotovina ponovo u centru pažnje zbog unutrašnje homogenizacije, jer su se pojavili mnogi remetilački faktori koji ne obećavaju stabilnost i dobru budućnost Hrvatske. To što je njegovo postavljenje sa srpskog stanovišta izrugivanje srpskim žrtvama ne brine ih mnogo, jer sada im, bar tako oni to vide, opasnost preti od najvećeg saveznika – SAD – zbog eventualnog drastičnog zaokreta u politici prema Balkanu, koji je Tramp najavio.

I dalje se namerno ili po inerciji radi na očuvanju uloge žrtve za Hrvate, uz istovremeno satanizovanje Srba i Srbije. Skoro svakodnevno po različitim gradovima prave se velelepne ceremonije u kojima se prikazuju navodni srpski zločini nad Hrvatima, kao naprimer ovih dana u Vukovaru, gde je u „Koloni sjećanja“ bilo 120.000 ljudi iz Hrvatske i inostranstva. Sve više se govori o nekakvim koncentracionim logorima u Srbiji tokom građanskog rata i najavljuje zahtev za ratnom odštetom. Sve to sada deluje kao prevaziđena politika, i kao da su se hrvatski političari malo pogubili, jer se očito nisu snašli u novim okolnostima.

Kako stvari sada izgledaju, dolazak Trampa je gurnuo Srbiju u bolju poziciju u odnosu na Hrvatsku. Srbija u svojoj miroljubivoj politici vojne neutralnosti i nezavisnosti ne mora baš ništa da menja, što je velika olakšica. Hrvatska će, ako Tramp bude iole dosledan, morati da menja sve u svojoj spoljnoj politici na Balkanu, što neće biti ni lako ni jednostavno. Sada grozničavo preduzima mere da stabilnost očuva bar na unutrašnjem planu. Iako za sada nema pokazatelja da se nešto menja u politici prema Srbima i Srbiji, taj trenutak je neminovno došao, i to je za nas Srbe dobra vest.

Izvor: Novi Standard

Vezane vijesti:

Gotovina kao veresija | Jadovno 1941.

„Tona“ dokumenata i snimaka dokaz krivice Ante Gotovine …

Linta: Skandalozna odluka o imenovanju Ante Gotovine za …