ZAŠTO SE ODRIČEMO BORACA REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE?

Izglasavanjem Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, koji je na snazi od 01. januara 2021, nakon više od dve decenije prekinut je odnos države kao stroge „maćehe“ ratnim veteranima, i načinjen ogroman pomak prema onima koji su tu istu državu branili svojim životima.

Piše: Dušan Opačić

Donet je jedan Zakon koji definiše položaj boraca, a u kome se jasno naglašava briga o njihovim porodicama (živih i poginulih), njihova prava i određene subvencije koje uživaju. Da li je Zakon idealan ili ne, to je već druga tema i može se o tome diskutovati, ali svakako da isti taj Zakon predstavlja kraj tišine, okretanja leđa i diskriminacije ove kategorije našeg društva.

Bez obzira što nisam pravnik, kao građaninu, ovaj Zakon mi je kristalno jasan, ali u meni budi i mučnu nelagodu, zbog samo jednog pitanja: Zašto se ovim Zakonom odričemo boraca nekadašnje Republike Srpske Krajine?

Ne, ovde ne govorim o pripadnicima nekih paravojnih formacija, nego o ljudima koji su prvo branili svoju tadašnju državu SFRJ, pa potom gole živote svojih porodica, i državu proisteklu iz te odbrane, nazvanu Republika Srpska Krajina. To nije bio njihov privatni rat, ni hir da puškaraju okolo, ti ljudi su bili u sastavu vojske, milicije i teritorijalne odbrane, ukratko pripadnici regularnih odbrambenih snaga. Danas su ti borci i njihove porodice naše komšije, ljudi sa kojima živimo u jednoj državi, radimo, družimo se, njihova deca su rođena ovde u Srbiji…To su prognani ljudi sa svojih ognjišta, koji nisu imali gde. To više nisu lica sa izbegličkim legitimacijama, to su naši građani i državljani, koji uživaju ista prava kao i mi rođeni ovde. Pa zašto ih onda ovim Zakonom diskriminišemo? Čemu to? Nama kojima je priznat status borca ovim Zakonom, pripadnicima JNA, VJ i policijskih jedinica koje pod tim imenom i obeležjima više ne postoje. U čemu je onda problem, sa našim državljanima koji su nekada bili borci RSK? Ne želim da poverujem u to da ne može da se nađe kompromisni model, da i oni budu „pokriveni“ ovim Zakonom.

Jedini koji je kroz institucije pokušao da se izboru za izmene ovog Zakona, tj. da isti obuhvati i borce odbrambenih ratova iz RSK je narodni poslanik Miodrag Linta iz vladajuće koalicije. Njegov predlog izmene ovog Zakona više puta je Skupština odbila. Obično, svega šest poslanika od 250 ukupno, glasa za Lintin predlog. Poražavajuće.

Kao što sam na početku napomenuo, nisam pravnik, a na ovu temu gledam sa ljudske strane. Ne želim ni da poverujem da su se borci RSK borili uzalud. Njihovim ostavljanjem van Zakona, izgleda da je za našu državu njihova borba bila beznačajna. Sa druge strane, uveren sam da bi sve autohtone boračke organizacije u Republici Srbiji trebale da se solidarišu sa ovom našom braćom, po rodu i po oružju, i da zajedničkim radom dođu do rešenja u ispravljanju ove velike nepravde.

Izvor: VIDOVDAN