Zar da me stomatolog uči istorijskim naukama?

(povodom teksta Dušana Bastašića „O činjenju, nečinjenju i zločinjenju“, objavljenom 27- avgusta 2018. godine na internet portalu „Jadovno 1941.“)

Bezbroj puta sam kazao i napisao da se istraživanjem prošlosti prvenstveno treba da bave školovani istoričari. I dalje, međutim, smatram da amateri zaljubljenici u prošlost mogu da doprinesu razjašnjenju određenih spornih činjenica. I ništa više! Mogu, doduše, da nanesu i velike štete jer stvaraju probleme svojim tvrdnjama, pisanjem, gostovanjem u televizijskim emisijama i drugim formama javnog nastupa. A onda, kad je reč o problemima iz, na primer, zajedničke prošlosti sa Hrvatima, zbog njih dođemo u situaciju da nam se, ne samo oni, Hrvati, već i drugi, javno podsmejavaju!

Javna ustanova Spomen-područje Jasenovac u Hrvatskoj obznanila je spisak žrtava od nešto više od 83.000 stradalnika u tom koncentracionom logoru iz vremena Nezavisne Države Hrvatske i to je vidljivo i na internetu. Njihov podatak, međutim, nije tačan. I oni su svesni toga pa naglašavaju da je to donja granica!

Među Srbima i dalje se licitira sa ciframa o 600.000, 700.000, milion, milion i četiri stotine hiljada žrtava u Jasenovcu… Koliko je meni poznato, do dana današnjeg, nijedan Srbin nije zatražio od uprave Spomen-područja u Jasenovcu da doda podatke o njegovim stradalim rođacima! I, sad, ko je tu lud?

Na srpskim portalima godinama kolaju falsifikovana „dokumenta“ o sporazumu komuniste Moše Pijade i ustaše Mile Budaka iz Sremske Mitrovice iz 1936. godine, o naređenju Josipa Broza, Moše Pijade i Arse Jovanovića iz februara 1942. o uništenju stanovnika Vasojevića u Crnoj Gori. Nisam rad da se upuštam u razjašnjenja šta je tu krivotvoreno. Ovih dana reagovao sam tekstom „Ko i kako (zlo)upotrebljava veliku srpsku tragediju“ na jedan od tih „dokumenata“ i objavio ga na portalu „Stanje stvari“. Radilo se, navodno, o tvrdnji ustaškog Redarstvenog ravnateljstva iz Gospića da su do avgusta 1941. godine pobili („rashodovali“) više od 190.000 Srba. U tom krivotvorenom papiru pronašao sam sedam nelogičnosti na osnovu kojih sam zatražio da se tim stvarima ne sluđuje ionako sluđen narod!

Pretpostavljao sam da će se javiti neki od dežurnih „istoričara“ jer sam se nekima od njih zamerio odavno tekstom „Šta je sporno u intervjuu episkopa slavonskog Jovana“! Nisam pretpostavljao da će ovaj moj tekst biti povod stomatologu Dušanu (Milana) Bastašiću, predsedniku Udruženja „Jadovno 1941“ da, u stanju za koje je teško pronaći stručnu kvalifikaciju, prospe gomilu neutemeljenih reči protiv mene, Muzeja žrtava genocida i episkopa pakračko-slavonskog Jovana, predsednika Upravnog odbora Muzeja. Da bih odgovorio na tu gomilu besmislica i podmetanja trebalo bi mi barem tri puta više prostora od dužine njegovog pisanija. Stoga ću se zadržati na najordinarnijim lažima:

1. Donošenjem zakona o memorijalizaciji Starog sajmišta Muzej žrtava genocida će biti nosilac posla u organizovanju budućeg kompleksa.

2. Ja, kao sadašnji direktor Muzeja žrtava genocida, nisam bio član ni gradske niti republičke komisije za memorijijalizaciju Starog sajmišta.

3. Milanu Bulajiću je dovoljno samo zahvaliti što je učestvovao u formiranju Muzeja žrtava genocida. I ništa više! Ovom prilikom ne bih o njegovoj narcisoidnosti, raznim malverzacijama, saradnji sa stranim obaveštajnim službama, ubrzanim penzionisanjem i naprasnim imenovanjem za direktora novoosnovane institucije!

4. Đuro Zatezalo je najbolji poznavalac teme kompleksa koncentracionih logora u Lici u leto 1941. godine. On je o tome 2007. godine, pod znakom Muzeja žrtava genocida, objavio dvotomnu knjigu. U prvom tomu, na strani 383 stoji: „Do kraja 1990, uspio sam da prikupim poimenične podatke za 10.502 žrtava. Raspad zajedničke države Jugoslavije 1991. godine onemogućio mi je dalji rad na prikupljanju i izradi potpunijeg popisa žrtava“! Dva pasusa ispred, Zatezalo ističe da je utvrdio da je u kompleks logora dopremljeno „42.246 muškaraca, žena i djece“. Taj podatak nije potkrepio nikakvom arhivskom građom!!! Na ovom mestu logično je postaviti i pitanje: Šta je između imena i pomenutog broja? Delimičan odgovor može biti i sledeći primer: na spisku stradalih Zatezalo je naveo i ime Strahinje Kićanovića (dede po majci Borisa Tadića) svrstavši ga među stradalnike u Jadovnu (knjiga 2, str. 639). Međutim, na spisku Spomen područja Jasenovac nalazi se ista osoba kao stradalni u tom konclogoru! Da li imam potrebe da pitam: Da li je i podatak koji navodi Zatezalo o 10.502 žrtve tačan! Ne sporim veliki zločin u velebitskim stratištima, sporim amaterizam i neutemeljene tvrdnje profesionalaca o broju stradalnika! Uostalom, i dalje sam protiv brojanja žrtava! Ja sam za popis!

Uzgred, Đuro Zatezalo nije dao pravo izdavaču Muzeju žrtava genocida da postavi njegovo delo u PDF verziji na internet i tako ga učini dostupnim širom krugu znatiželjnika.

PS: Kao (prvi izabrani) direktor Muzeja žrtava genocida odgovoran sam za sve što se u bilo kojoj formi objavi pod znakom ove institucije, uključujući i njen portal. Kako do sada niko nije stavio nikakvu korisnu primedbu na moje aktivnosti, smatram da to radim na opštu korist.

Izvor: Muzej žrtava genocida

Napomena urednika portala Jadovno 1941.:

Na našem portalu je mnogo, uglavnom polemičkih priloga autora Veljka Đurića Mišine. Povod za prenošenje ovog priloga nikako nije pretnja podnošenja krivične prijave koja nam je zvanično upućena 30. avgusta 2018. od strane direktora Muzeja žrtava genocida.

Urednik portala, Dušan J. Bastašić