Ова тема је врло мало позната код нас а завређује пажњу…
,,Ученици ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша, говорили су у документарном филму о једном од најзначајнијих руских научника који је живео и стварао у Србији, а био је прадеда нашег познатог тенисера Виктора Троицког, Сергије Викторович Троицки и о Крмчији (Крмчија, Законоправило или Номоканон), о коме се врло мало зна, прича Ђорђе Бојанић.
,,Законоправилом Србија је добила „кодекс чврстог правног поретка и постала правна држава“ на основама грчко-римског права у његовој византијској редакцији. Слободно можемо рећи да је то Први српски устав, који има неописив значај за нас Србе и био је узор и основа за израду Душановог законика, једног од најнапреднијих средњевековних законика“, прича ђакон Дејан Јовановић.
Слободно можемо рећи да је то Први српски устав, који има неописив значај за нас Србе и био је узор и основа за израду Душановог законика, једног од најнапреднијих средњевековних законика“, прича ђакон Дејан Јовановић.
,,Овим зборником, у који је уграђено богато наслеђе грчко-римског права, правно је уређена Српска Црква и држава, захваљујући чему Србија, већ на почетку XIII стољећа, добија кодекс чврстог правног поретка и постаје правна држава.
Свети Сава је на тај начин више но било чим другим учинио Србију земљом европске и хришћанске цивилизације. Оригинал Законоправила дуго је чуван у манастиру Жича, али је одатле нестао око 1253. године када су Бугари са Куманима похарали Жичу. Након тога оригинал није пронађен“.
Најстарији сачувани препис Законоправила Светог Саве настао око 1262.год. Вековима је чуван у манастиру Светих Архангела у Иловцу на Превлаци, тадашња Зетска епархија, и то све док током Другог светског рата није украден од стране усташа и однешен.
Данас се налази у Архиву Хрватске академије знаности и уметности у Загребу, а то смо скоро сазнали“, преноси Ђорђе Бојанић.
Аутор: ЂОРЂЕ БОЈАНИЋ
Извор: СРПСКА ИСТОРИЈА
Везане вијести:
Враћањем Крмчије Ватикан би исправио неправду коју је учинила Хрватска
Архив ХАЗУ: Најстарији препис Номоканона Светог Саве (1262) у Загребу