Загребачка изложба о херојима највећег логора смрти

Миле Ристић коjи jе у пробоjу отео митраљез из усташких руку, убио се кад jе чуо за Титову смрт, док се Ристо Стjепановић обjесио кад су 1992. почели сукоби у Сараjеву.

Несхватљиво jе да у протеклих 69 година колико jе протекло од краjа Другог свjетског рата, нитко ниjе припремио изложбу о људима коjи су преживjели задње дане усташког логора смрти Јасеновац нити их jе до приjе коjу годину позивао на комеморациjе на годишњицу пробоjа, речено jе 1. априла на отварању изложбе „Краj логора Јасеновац – у спомен на све страдале и преживjеле заточенике“. Аутор jе кустос Музеjа Јасеновац Ђорђе Миховиловић.

Изложба долази у вриjеме кад се о Јасеновцу говори на процесу поводом међусобних тужби за геноцид у Хагу и кад почиње предизборна кампања за Европарламент у коjоj се такмичари неће одрећи и вjечне теме о усташама и партизанима у коjоj jе Јасеновац незаобилазни дио.

У уводном обраћању, предсjедник СКД „Просвjета“ Чедомир Вишњић рекао jе да ће „наредне генерациjе огулити све слоjеве с истине о Јасеновцу“, док jе Ђорђе Миховиловић говорио о тоталноj небризи друштва и забораву за преживjеле из задњих дана логора.

Тако се Миле Ристић коjи jе у пробоjу отео митраљез из усташких руку, убио кад jе чуо за Титову смрт, док се Ристо Стjепановић обjесио кад су 1992. почели сукоби у Сараjеву.

– На попису преживjелих радимо четири године и дошли смо до броjа од 152 заточеника коjи су преживjели на разне начине. У ноћи уочи пробоjа из главног логора III Циглане, побjегла су два заточеника, Лазар Јанков коjи jе касниjе давао исказе о страдањима у логору, и Јакоб Атиjас.

Пробоj из логора III од укупно 670 заточеника преживjело jе њих 89, а пробоj из логора ИВ – Кожара у самом мjесту Јасеновац, од 167 преживjело jе 12 логораша. Неки су побjегли с логорских економиjа у селима Млака и Лоња, а логораше докторе и аутомеханичаре усташе су присилили да се са њима повлаче према Загребу и Словениjи. Механичари су успjели побjећи око Загреба, а докторе су довукли до Марибора гдjе су заjедно с њима заробљени, па су имали проблеме доказати да нису сарадници усташа него логораши присиљени да иду са њима, рекао jе Миховиловић.

Данас jе жив само jедан судионик пробоjа из Кожаре и три судионика пробоjа из Циглане – Илиjа Ивановић, Јешуа Абинун и Базил Зуколо коjима су лани на комеморациjи уручена одликовања, рекао jе Миховиловић.

Јасеновац jе на разне начине преживjело много више логораша, али Миховиловић се jош не бави тим истраживањем.

– Вршиле су се размjене, било jе амнестиjа и бjегова, а доста људи, међу коjима има и заробљених на Козари 1942., спроведено jе у Трећи Раjх. Испало jе да су они имали макар мало среће jер су се мање – више живи вратили након рата, па jе Козара и опстала, рекао jе.

Попис укупног броjа жртава Јасеновца достигао jе 83.500 и ниjе се знатниjе повећао у односу на лани.

– Бавили смо се корекциjама jер су рођаци жртава уносили исправке. Обрадили смо грађу СУБНОР-а, а накнадно смо требали обрадити грађу Земаљске комисиjе за ратне злочине БиХ.

Испоставило се да jе у задњим протестним догађаjима у Сараjеву и уништењу Државног архива БиХ та грађа дjеломично страдала, рекао jе Дорђе Миховиловић.

На отварању изложбе била jе и управница jавне установе Спомен подручjа Јасеновац Наташа Јовичић.

Њу смо питали како се осjећа кад се концлогор спомиње у хашком процесу око међусобних тужби за геноцид Хрватске и Србиjе.

– Знам да jе на овом процесу у Хагу „свjедочио“ дио музеjског постава Јасеновца из 80-их коjи се састоjао од 276 фотографиjа коjе су искључиво приказивале тиjела убиjених уз врло упитне легенде тих фотографиjа. Те су фотографиjе до 1991. биле излагане по касарнама ЈНА, па тумачим да jе то била пропагандна припрема у коjоj jе Јасеновац употребљаван у мобилизациjи мржње. Јасеновац се спомињао на суђењима Славку Докмановићу, Мирославу Квочки и Миломиру Стакићу коjи jе оптужен за злочине над Муслиманима и Хрватима из Приjедора. Стакић jе изjавио да су убисства вршена jер су „у музеjу у Јасеновцу видjели што су Хрвати радили Србима“. У том смислу jе Јасеновац био манипулисан за припрему рата. Нама jе циљ да се злоупотреба Јасеновца и скупљање политичких поена на њему сведу на минимум, рекла jе Наташа Јовичић. Сматра да Јасеновац неће jош jедном бити искориштен као дио предизборне приче.

– Мислим да то више ниjе актуелно jер се у односу на приjе десет година ствари ипак миjењаjу набоље. Јавност зна да се не ради о броjци од 700.000, већ од 83.000 до 100.000 жртава Јасеновца, а у попису коjи прави наша установа не видим могућност манипулациjе, поготово што jе сличан попису Музеjа жртава геноцида у Београду. Посjетилаца jе све више, па их годишње биљежимо око 15.000. Вољели бисмо да их jе и више, али с обзиром да смо изоловани, углавном нас посjећуjу из оближњих градова и Истре.

Неки професори коjи су сензибилизовани оним што се збивало, сваке године доводе своjе ученике. Неупућени грађанин би мислио да се у Јасеновцу дешава само комеморациjа, али претеже велики броj изложби коjе приређуjемо, публикациjа коjе обjављуjемо и стручних семинара коjе одржавамо, уз сурадњу с Документом – центром за суочавање с прошлошћу. Јасеновац иде у добром смjеру, закључила jе управница Музеjа.

Изложба коjу чини 12 паноа на коjима су основни подаци о краjу логора и самим преживjелима, осим у Спомен подручjу Јасеновац била jе постављена у Колашину, Зеници, Сараjеву и сада у Загребу гдjе ће се моћи видjети до 18. априла.

Иако jе раниjих година, редовна комеморациjа одржавана у недељу послиjе датума пробоjа 22. априла 1945., ове године бити ће одржана 4. маjа. Судионике комеморациjе дочекаће тематска изложба „Тиха ноћ jе шапићала“ коjу су ове године припремили у сарадњи с антифашистима Истре, а њен уредник jе Олег Мандић коjи jе преживио Аушвиц.

АУТОР: Ненад Јовановић

Извор: СНВ

Везане виjести:

Мр Мира Јовановић-Ратковић / Драгослав Илић: КАКО СЕ СЈЕЋАТИ ЈАСЕНОВЦА 65 ГОДИНА КАСНИЈЕ

НОВИ САД:„Били су само деца“ – изложба о страдању деце у Јасеновцу

ИЗЛОЖБА „ПРОБОЈ ИЗ ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ“ У СЛАВУ ЖИВОТА

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЈАСЕНОВАЦ