Zašto je Hrvatska posle samo desetak dana digla rampu našoj zemlji za otvaranje poglavlja 26? Amerikanci žele Srbiju kao partnera u borbi protiv terorizma i islamizma u BiH. Nije ovo kraj natezanja, kažu diplomatski izvori
ZAGREB – OD STALNOG DOPISNIKA
Dva dana pre skidanja hrvatske blokade za poglavlje 26, u diplomatskim krugovima već se znalo da će Hrvatska popustiti mnogo pre sredine januara, kako je najavljivala. Kako je “Novostima” potvrđeno iz više izvora, pritisci Berlina i Beča, ali i Vašingtona, očito su dali rezultat, a komesar za proširenje Johanes Han dobio je zadatak da “pogura” i srpsku stranu da pokaže dobru volju, kako bi poglavlje što pre bilo otvoreno i zatvoreno.
Zagreb je primenio gotovo isti scenario prema Srbiji kao što su Slovenci uporno radili sa Hrvatskom, dok je pregovarala sa EU, a isti je i rasplet kao u vreme hrvatsko-slovenačkog graničnog spora. Intervenisali su Amerikanci i još jednom pokazali da članice EU i NATO najviše slušaju Belu kuću. Telefonski poziv američkog potpredsednika Džoa Bajdena novom hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću bio je dovoljan da dođe do skidanja blokade Srbiji.
– Dva su najvažnija razloga što je Zagreb požurio da posluša svoje partnere. Kancelarka Merkel, kao jedini istinski evropski lider, ionako sada ima velikih problema kod kuće, pa joj “hrvatsko-srpski sukob” u EU sigurno ne treba. Drugo, Amerikancima Srbija treba kao partner u borbi protiv terorizma i moguće nove izbegličke krize, ali i kontrole sve agresivnijeg islamizma u BiH – rekao nam je jedan od istaknutih diplomata u Zagrebu koji izvanredno poznaje prilike na Balkanu.
Ova druga hrvatska blokada komšijama trebalo bi da donese pouke i jednima i drugima. Iako je EU krajnje slaba i više ne može da kontroliše mnoga dešavanja, proces proširenja je važan za budućnost evropske porodice, pogotovo zemlje regiona. Zato Brisel očekuje baš od Zagreba i Ljubljane da imaju više razumevanja za zemlje kandidate, pogotovo što mnoge evropske države, poput Holandije, imaju krajnje negativni stav oko proširenja.
– Bilateralna pitanja ionako treba da se rešavaju dijalogom, a ne pritiscima, a to je Merkelova i kazala Plenkoviću. Pokazalo se i u slovenačkom primeru da pritisci ne završavaju dobro – kaže naš sagovornik, podsećajući da je Hrvatska izašla kao “pobednik” u sporu sa Slovenijom.
Poslednjih dana evropska diplomatija vršila je pritisak i na Beograd da pokaže znak dobre volje, što je potpisivanjem aneksa na sporazum o udžbenicima i urađeno.
– Nije ovo kraj natezanja Zagreba i Beograda, u to smo sigurni. Pogotovo pred izbore u tim zemljama – tvrdi iskusni diplomata. – Ali, i Hrvati i Srbi mora da znaju da međunarodnu zajednicu više uopšte ne interesuju njihovi sporovi, pogotovo ne teške reči koje se čuju sa obe strane. Evropa i svet imaju drugih problema”.
Ostaje još jedna krajnje bolna činjenica, a to je da EU više ništa ne interesuje kada jedna zemlja uđe u članstvo, što se najbolje pokazuje na primeru Hrvatske. U vreme pregovora pazilo se na svaki detalj, pogotovo kada je reč o položaju srpske manjine, a sada Brisel ravnodušno gleda na krajnje nepriličnu i necivilizacijsku provokaciju da tabla sa napisom “Za dom spremni” danima stoji na mestu gde je zloglasni ustaški koljač Maks Luburić imao svoju kancelariju smrti u ustaškom logoru Jasenovac.
PUSIĆEVA: NAJGORA GODINA
– Čime to može da se hvali hrvatska spoljna politika u 2016. godini – pita bivša šefica diplomatije Vesna Pusić, koja tvrdi da je to bila prava katastrofa. – Najgori odnosi sa komšijama, dva puta je bez razloga Hrvatska blokirala Srbiju. A onda su pod pritiskom odustali i naštetili ugledu Hrvatske.
Autor: J. Kerbler
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti: