Zagreb pod zaštitom Brisela

Zašto Evropska unija ne opominje Hrvatsku zbog veličanja ustaštva i antisrpskih provokacija

Srbija očekuje od Evropske unije da konkretno kritikuje Hrvatsku zbog serije provokacija u poslednje vreme, od kojih su napadi na srpsku zajednicu u ovoj zemlji i zahtevi za progon Milorada Pupovca i Vojislava Stanimirovića, kao i otkrivanje spomenika ozloglašenom vikaru Alojzu Stepincu očigledno samo poslednji u neprekidnom nizu. Međutim, slabi su izgledi da se to dogodi.

– Međusobni odnosi se rešavaju na bilateralnom nivou, a EU reaguje kada se radi o evropskom uglu – preneto je “Novostima” iz sedišta EU.

Čak i hrvatski mediji konstatuju da su se u Zagrebu u roku od samo sedam dana dogodila četiri napada motivisana mržnjom – nacionalnom, rodnom, regionalnom, i da se ponavljaju jer nema ni osude ni posledica.

EU se, po pravilu, oglašava uglavnom onda kada je ugrožen interes cele Unije i njenih zajedničkih politika, dok je mnogo manje pričljiva u slučaju sporova među samim članicama. Iako je to princip protiv kog se Brisel zvanično bori na papiru, zemljama članicama prećutno se dozvoljava da svoje međusobne probleme sa kandidatima “naplate” u procesu pristupnih pregovora, kao neku vrstu nadoknade za sve one ustupke koje su i sami morali da čine kada su pristupali.

Brisel je, na primer, dozvoljavao Austriji da postavlja uslove oko čeških nuklearki kada je Prag konkurisao za članstvo, ali se Beč kasnije našao na tapetu zbog mogućnosti da krajnja desnica dođe na vlast i ugrozi principe opštih evropskih načela.

Upravo ovde bi Srbija mogla da traži svoju šansu, jer veličanje ustaštva izlazi iz okvira srpsko-hrvatskih odnosa i predstavlja opasnost za slobodarske osnove na kojima počiva cela EU.

Autor: G. ČVOROVIĆ

Izvor: NOVOSTI