arrow up

Подијелите вијест:

Загреб под заштитом Брисела

Зашто Европска унија не опомиње Хрватску због величања усташтва и антисрпских провокација

Србија очекује од Европске уније да конкретно критикује Хрватску због серије провокација у последње време, од којих су напади на српску заједницу у овој земљи и захтеви за прогон Милорада Пуповца и Војислава Станимировића, као и откривање споменика озлоглашеном викару Алојзу Степинцу очигледно само последњи у непрекидном низу. Међутим, слаби су изгледи да се то догоди.

– Међусобни односи се решавају на билатералном нивоу, а ЕУ реагује када се ради о европском углу – пренето је “Новостима” из седишта ЕУ.

Чак и хрватски медији констатују да су се у Загребу у року од само седам дана догодила четири напада мотивисана мржњом – националном, родном, регионалном, и да се понављају јер нема ни осуде ни последица.

ЕУ се, по правилу, оглашава углавном онда када је угрожен интерес целе Уније и њених заједничких политика, док је много мање причљива у случају спорова међу самим чланицама. Иако је то принцип против ког се Брисел званично бори на папиру, земљама чланицама прећутно се дозвољава да своје међусобне проблеме са кандидатима “наплате” у процесу приступних преговора, као неку врсту надокнаде за све оне уступке које су и сами морали да чине када су приступали.

Брисел је, на пример, дозвољавао Аустрији да поставља услове око чешких нуклеарки када је Праг конкурисао за чланство, али се Беч касније нашао на тапету због могућности да крајња десница дође на власт и угрози принципе општих европских начела.

Управо овде би Србија могла да тражи своју шансу, јер величање усташтва излази из оквира српско-хрватских односа и представља опасност за слободарске основе на којима почива цела ЕУ.

Аутор: Г. ЧВОРОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​