ZADUŽBINE DRUŠTVA KNEGINjA LjUBICA

Priredba Drustva Knjeginje Ljubice u Auto klubu 1935

Milka Svet. Vulović vraćala je 1899. 4 pitomice Beogradskog ženskog društva, posle završenog školovanja, njihovim roditeljima na Kosovu. U susretu sa nacionalnim radnicima i srpskim konzulom u Prištini, uverila se  o teškom stanju u kome su se nalazili Srbi na Kosovu. Na predlog i uz pomoć konzula pri povratku u Beograd osnovala je Odbor gospođa „Kneginja Ljubica”. Društvo „Kneginja Ljubica” je osnovala uz  saradnju sa Dafinom Protić, Milevom Konstantinović, Katarinom Spasić, Jelenom Stokić, Darinkom Lešjanin, Savkom Panić i Danicom Solarević. Odbor je pomagao crkve i manastire u Staroj Srbiji i Makedoniji. Rad Društva je bio tajan do 1912. Stvari su prenosili poverljivi ljudi.

Posle Prvog svetskog rata društveni rad proširen je na kulturno-prosvetno i nacionalno polje. Društvo je obrazovalo 35 pomoćnih pododbora širom zemlje. Pododbor u Pančevu hranio je 60 do 80 dece dnevno. Pododbor u Zagrebu održavao je domaćičke tečajeve kojima je rukovodila predsednica i pomagao je i siromašnu decu. Pododbor u Bihaću radio je na  prosvećivanja žena na selu, održavao  predavanja po selima.  Pododbor u Uroševcu vodio je nadzor nad Domom Milosrđa u Štimlju.  Pododbor u Splitu pored zabavišta imao je i svoje obdanište. Pododbor u Kotoru imao je đačku trpezu, i zimi je ishranjivao preko stotinu siromašne dece  …. .  (1) Društvo i njegovi pododbori  su sarađivali sa ostalim ženskim dobrotvornim društvima. Društvo Kola Srpskih Sestara u Kotoru sarađivalo je sa pododborom ,,Knjeginja Ljubica” koje je preko zime besplatno izdržavalo Đačku trpezu. Zajedno sa njima dežurale su i radile u prostorijama trpeze. (2)

Društvo „Kneginja Ljubica” podiglo je spomen-crkvu u Štimlju na Kosovu, posvećenu palim vojnicima. Crkva je  podignuta 1913. i 1914. Ikonu Majke Angeline izradila je i podarila slikarka Poleksija Todorović. (3) Za vreme rata Bugari su crkvu ruinirali, pa je društvo „Kneginja Ljubica” pristupilo obnovi. Dom Milosrđa  je bio na dva sprata, i obuhvatao je dve učionice, dve spavaće sobe  i prostorije u kojima su trebali da stanuju učitelj i sveštenik. Za izgradnju doma sve snage su uložili Odbor društva „Kneginja Ljubica” zajedno sa odborima u  Kosovskoj Mitrovici, Uroševcu, Bitolju i Zagrebu. Odbor Gospođa Knjeginje Ljubice je 1922. odlikovan ordenom Sv.Save III stepena. Društvena zastava je bila u hramu Sv. Arhangela Mihajla u Štimlju.(4) U Zagrebu je maja 1922. osnovano društvo “Pododbor Kneginje Ljubice”. Pododbor je priređivao zabave skupljajući novac za Dom Milosrđa. Izveli su “Anketu ženskih udruženja”. U anketi bile su zastupljenje delegatkinje desetak društava. Predsednica društva Olga Kermic-Peleš, govorila je o svrsi ankete. Društvo je priredilo 1.aprila socijalno prosvetno veče za  Dom Milosrđa. A 22 aprila priređen je “Duhovni koncerat”u pravoslavnoj crkvi u Zagrebu u korist zidanja “Svetitelja Save” na Vračaru. (5)

Posle opravke crkve 1923. udaren je kamen temeljac  Domu Milosrđa u Štimlju. Društvo je otvorilo sklonište za siromašnu decu. Posle svršene osnovne škole, muška deca slata su preko Privrednika na zanat. Od 1925. društvo je ustupilo prostorije u  Domu Milosrđa za osnovnu i domaćičku školu, koja je radila kao kosovska domaćička škola Društva „Kneginja Ljubica” i Zadužbine Nikole Spasića. U Domu su se održavali i poljoprivredni tečajevi za seosku omladinu.  Na imanju oko Doma  nalazio se vinograd, voćnjak i gradina, koji su davali povrće za ishranu dece. Za obradu imanja  dobijali su pomoć od Vardarske banovine i Zadužbine Nikole Spasića. Odbor se obratio ministarstvu poljoprivrede i voda i ministarstvu narodnog zdravlja sa molbom da se selu Štimlju i naseobini Petrovići dovede voda za piće. Voda je sprovedena iz sela Račka. Osim vodovoda Dom je imao sopstveni bunar. Kralj Aleksandar je dao ideju za  izgradnju crkve u Štimlju i potpomogao sprovođenje vodovoda u Štimlju i Petrovićima. (6)

Venci drustva Kneginje Ljubice na pogrebu Kralja Aleksandra 1934

Zaseban voz iz Beograda vozio je izaslanike važnijih varoši iz Jugoslavije na Vidovdansku svečanost u Štimlju. Voz je primio u Skoplju izaslanike i goste i na Kosovo stigao 27. juna 1923, gde je svečano dočekan. Uroševac je bio  iskićen, a narod je dočekao goste najsrdačnije, obučen u svečano odelo. Jutrenje je služio vladika prizrenski Mihajlo, a oko 9 sati pridružili su se vladika niški Dositej i vladika Čehoslovački Gorazd. U 10 sati i 30 minuta obilazilo se oko hrama, a zatim je održan  pomen kosovskim junacima uz sudelovanje Pevačkog društva “Mokranjac” iz Skoplja. Po svršenom parastosu vladika Dositej  održao je govor. Odao je priznanje Društvu Gospođa Knjeginje Ljubice na trudu oko podizanja hrama u znak zahvalnosti Kosovskim Osvetnicima. Istakao je : Ovaj sveti hram, koji je podignut na ovome mestu, biće sveća za celo Kosovo. Pravoslavni Čehoslovački vladika  Gorazd govorio je o Kosovu Polju, ističući radost Čehoslovaka, što je Kosovo osvećeno. Na kraju je rekao : svako zlo koje postigne vas, znajte, da je postiglo i nas. A svaka radost vaša, ona je i naša. Milka Svet. Vulović bila je zajedno sa podpredsednicom društva Smiljanićkom, sekretaricom S. Radičevićevom, blagajnicom Nakom Spasić, članicama Sidom Jovanovićevom, Jel. Mutavdžićkom, Ankom Đurovićkom, … . U svom govoru Milka Svet. Vulović istakla je da je Pavle Čemerikić posle oslobođenja iz tamnice došao u Beograd i predložio Odboru Gospođa da obnovi crkvu u dolini Štimljanske rečice, u čijoj je porti bila škola. Odbor Gospođa primio je molbu i  počeo sa radom. Usled albanske pobune radovi su obustavljeni.  Posle oslobođenja G. P. Čemerikić je sa seljacima i vojskom izašao u susret prestolonasledniku Aleksandru. Aleksandar mu je rekao : “tu treba crkvu da podignete”.  Odbor Gospođa „Knjaginja Ljubica” na vanrednoj sednici rešio je da na visu “M. Tarabošu” u Štimlju podigne crkvu u čast i slavu “Osvetnika Kosova”. Plan je izradila arhitekta Jelisaveta Načić. … Crkva Sv. Arhangela Mihajla  je predata vladici raško-prizrenskom, Štimljanima i srpsko pravoslavnoj školskoj opštini Štimljanskoj. Govorila je Olga Peleš, predsednica Društva  „Kneginja Ljubica” iz Zagreba. (7) Guslar Petar Perunović spevao je pjesmu “Zidanje i osvećenje crkve Svetog Arhanđela Mihaila u Štimlju na Kosovu” 15 juna 1923. (8) Olga Kernic-Peleš, predsednica Odbora Društva „Knjaginja Ljubica” iz Zagreba i Sofija Feter Ćuk, podpredsednica istog odbora, odlikovane su ordenom Sv.Save IV stepena. (9)  Odbor gospođa „Kneginje Ljubice” rešio je da se u znak priznanja jedna soba u domu Milosrđa u Štimlju nazove gđe Milke Vulovivićke, a druga gđice Savke Radičevićeve. (10)

Društvo je proslavilo 25-godišnjicu rada 1924. na Tri Jerarha. Uoči proslave u Narodnom  pozorištu prikazana  je  svečana predstava “Koštane”. Na dan proslave Odbor Gospođa prisustvovao je arhijerejskoj službi u Sabornoj crkvi u Beogradu, a zatim je održano blagodarenje uz činodejstvo patrijarha. Patrijarh je pozdravio besedom plemenito društvo “Kneginje Ljubice” i zahvalio im se na trudoljubivom radu na podizanju starih zadužbina i  sagrađenoj crkvi u Štimlju. Patrijarh je podario Odboru ikonu sa svojim arhijerejskim blagoslovom. U kući Nake Spasić održana je svečana akademija. Na akademiji bio je prisutan patrijarh Dimitrije, a od strane dvora gospođa Hadžićka, kao i mnogi gosti, kao što jebio general Đura Josipović i viceadmiral Prica. Iz Zagreba je došla Sofija Feter-Ćuk, a sa Kosova gospođa Sara Popadić. Svečanu akademiju otvorila gospođa Vulović. Usvom govoru je istakla : “Dobro nam došli mili naši Kosovski Gosti!” Sekretar društva Savka Radičević u svom govoru iznela je sve tegobe kroz koje je društvo prolazilo. Milka Vulović obdarena je od Hrišćanske Zajednice mladih ljudi skupocenom biblijom. Prvo Beogradsko Pevačko društvo podarilo joj je svoju povelju u znak priznanja. (11)

U Oficirskom domu u Zagrebu održana je 28 godišnja skupština Društva „Kneginja Ljubica”. Na skupštini se razgovaralo o izmirenju ženskih društava. Patrijarh je posetio sednicu skupštine društva i poželeo mu : „Srećan i složan rad i da se ne delimo na pravoslavne i na katolike, nego svi da radimo na opštem dobru naše Otadžbine. “ U Zagrebu je radio Srpski Devojački Internat Zagrebačke Dobrotvorne Zadruge Srpkinja u Zagrebu. U članu drugom prospekta internata istaknuto je : „Zagrebačka Dobrotvorna Zadruga Srpkinja osnovala je Internat za Srpkinje koje dolaze na nauke u Zagreb, kako bi im pružila priliku da se smeste u zdravom i zračnom stanu, da se hrane zdravom i dobrom hranom, da im se olakša napredak u naukama, dobrom domaćom disciplinom da se društveno obrazuju i nauče domaćem redu i tačnosti te da obrazuju svoje religiozno i nacionalno osećanje.” (12)

Skupština Društva „Kneginja Ljubica” održana je 16. septembra 1928. u Skoplju.  Milka Sv. Vulović otvorila je skupštinu u sali Prosvetnog doma. U svom izveštaju  Milka Sv. Vulović istakla je da je pravac društva religiozni humani i nacionalni. Društvo je pomagalo podizanje crkava.  Bila je obrazovana kulturna sekcija od gospođica  iz Beograda. Sekcija je radila na na prosvećivanju naroda i podizanju crkava. Društvo je imalo u Štimlju Dom Milosrđa, sv. Arhangela Mihaila i veliko imanje, sve u vrednosti oko 4 miliona dinara. Posle izveštaja Odbora gospođica, na dnevnom redu su bili izveštaji svih pododbora iz Jugoslavije. Prvi je svoj izveštaj čitala Anđa Ristić, predsednica pododbora iz Skoplja. Zatim je sledio izveštaj iz Niša, čiji je pododbor brojao 200 članova. Posle je govorila Katica Prica iz Sinja. U Pančevu je bilo 523 članice.  Pododbor u Kraljevu imao je 111 članova. U Uroševcu odbor je podizao crkvu. Odbor u Kačaniku spremao se da podigne crkvu. Pododbor je od Oblasnog Odbora u Skoplju dobio 30.000 dinara. Čitani su izveštaji iz Ćuprije, Paraćina, Strumice, Aleksinca, Zagreba, Jagodine i  Skobalja. Natalija Smiljanić istakla jr da bi svi pododbori trebali zidati svoje domove zajedno sa ženskom narodnom zajednicom. Na skupštini je aklamacijom izglasano poverenje staroj upravi na čelu sa  Milkom Svet. Vulović. Sutradan su sve učesnice skupštine otputovale preko Bitolja za Ohrid, a odande za Štimlje. (13)

Patrijarh Dimitrije je 1928. obišao Pećku Patrijaršiju, Kosovsku Mitrovicu, Prištinu i Gračanicu.  Posetio je 28. septembra 1928. Dom Milosrđa u Štimlju. Patrijarh je odseo u kraljevom odeljenju u Domu.  Saznavši za posetu narod se skupio i dočekao patrijarha u   Domu Milosrđa. Patrijarh je primio predsednika sa upraviteljem škole i svim nastavnicima. Raspitao se kako narod u tom kraju živi, kakva je bila žetva, kako je sa zdravljem i uopšte o svemu. Sutradan je patrijarh služio jutrenje i arhijerejsku službu u crkvi Svetog Arh. Mihajla. Iako je bio radni dan , narod je u svečanom odelu došao u crkvu da vidi prvi put u životu, da na Kosovu u Štimlju služi službu patrijarh uz 5 sveštenika. Posle službe patrijarh je održao govor u kome je istakao da je pod stare dane  došao da obiđe Kosovo, i na njemu crkvu  Svetog Arh. Mihajla. Tom prilikom je pohvalio rad gđe Vulović na čelu odbora Kneginje Ljubice i na njihovom zauzimanju oko podizanja  hrama i doma. Patrijarh je obišao  naseljenike iz Crne Gore, interesovao se kako su sa žetvom, stokom … . Patrijarh se u Domu Milosrđa sastao sa domaćinima iz Štimlja i raspitivao se o zadrugarstvu. Odgovorili su mu da ima jedna zadruga u blizini koja je imala 87 članova. U razgovoru je istakao da  nije bio sin seljaka, njegov otac je bio zanatlija, ali se interesovao za poljoprivredu. Kad je bio u Nišu čitao je poljoprivredne knjige i počeo da kalemi krušku. Bavio se i pčelarstvom. Preporučio je domaćinima da svoju decu posle svršene škole daju u poljoprivredne škole, a ako neki od njih to ne bude mogao, trebao je da deci kupi poljoprivredne knjige. Preporučio je štednju. Pohvalio je rad gđe  Vulović, predsednice Društva  Kneginje Ljubice, i rekao da Kosovci treba da budu zahvalni što imaju u svojoj sredini ovakvu prosvetnicu, a isto tako i ceo odbor  Kneginje Ljubice. Patrijarh je obišao crkvu i u domu sva odeljenja i domaćinske kurseve. Domu je dao kao pomoć 2.000 dinara. Patrijarh je u crkvi razgledao umetničke ikone koje je izradio Predić i ikone koje je izradio monah Momčilović iz Starog Kovina. U crkvi se nalazila spomenica svih heroja koji su dali svoje živote za oslobođenje i ujedinjenje. Njihova imena su se pominjala i čitala prilikom pomena koji se držao svake godine na Vidovdan.  Patrijarh je iz Štimlja nastavio put za Uroševac. (14)

Clanice drustva Kneginja Ljubica iz Urosevca u domu Nake Spasic u Beogradu 1930

Milka Sv. Vulović posetila je Orahovac 31. oktobra 1928. i sa pododborom Društva dogovorila da podignu Dom Milosrđa u Orahovcu. Otputivala je u Kosovsku Mitrovicu, da primi Dom Svetog Save. (15)

Na sahrani kralja Aleksandra  1934. iz Društva „Kneginja Ljubica” bile su Milka Sv. Vulović,  učiteljica Savka Radičević, kao i devojke iz Odbora Gospođica Društva „Kneginja Ljubica” Radmila Pećić, Olivera Bajić, Ruška Damjanović i Magdalena Vujičić.

Drugu spomen-crkvu Društvo je podiglo na  Deligradu u znak večitog priznanja i zahvalnosti Srbima i Rusima koji su pali u ratovima od 1876-1918. Izdali su album crkava i manastira 1935. u korist podizanja hrama Sv. Save u Beogradu. Iste godine su izdali knjižicu „Spomen Crkva” na Deligradu. Odbor gospođica iz Beograda prikupio je 60.000 dinara. Plan za gradnju crkve izradio je besplatno arhitekta Momir Korunović, prema planu crkve u Štimlju.

Društvo je pomagalo sirotinju u svim krajevima Jugoslavije, šaljući preko svojih pododbora, osnovnih škola i opština odela, rublje i obuću. Odelo i rublje su same članice prikupljale, prekrajale i šile. Društvo je slalo školama knjige. Prikupljali su priloge za gradnju crkava u Ljubljani, Mariboru, Crkvenici, Visu, Sinju i Samodreži na Kosovu. Prikupljale su priloge za Rusku crkvu u Berlinu i Horgošu. Društvo je nagrađeno 1937. za svoj kulturno-nacionalni rad iz Fonda Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja sa 10.000 dinara. U velikoj dvorani Kolarčevog univerziteta u Beogradu 7 maja 1939. proslavljena je četrdesetogodišnjica  od osnivanja društva. (16)

Pododbor društva „Kneginja Ljubica”  osnovan u Skoplju 1921, proširio je delatnost na okolinu i osnovao pododbore u Kačaniku 1926, u Prištini 1928.   Pododbori  društva „Kneginja Ljubica” imali  su  200 članica u Skoplju, 12 u Kačaniku, 60 u Prištini, i 40 u Hanrijevu. U Prištini je pododbor imao svoj dom. (17)

Pododbor društva „Kneginja Ljubica” u Leskovcu u svom izveštaju 1939. naveo je da je za seljanke održao 15 tečajeva, u svojoj zgradi. Njihov cilj bio je održavanje narodne nošnje i vaspitavanje u nacionalnom duhu. Pododbor društva „Kneginja Ljubica” u Šibeniku pomagalo je 14 dece iz osnovne škole. Svako jutro su dobijali šolju toplog mleka sa komadom hleba. Takođe pododbor je pomagao školsku decu u knjigama i školskom priboru. Pomagao je upis svojih štičenika u zanatsku školu, a dva  dečaka  uputio je  u  Dom  milosrđa u Štimlju. (18)   Društvo „Kneginja Ljubica” priredilo je svoju priredbu 1935. u prostorijama Auto-kluba u Beogradu.

Predsednica društva „Knjeginja Ljubica” Naka Spasić sarađivala je sa  društvima kao što su bili Crveni krst, Savez sokola, … . U svojoj kući u Beogradu primala je delegacije članica društava „Knjeginja Ljubica” iz unutrašnjosti. 

Zaduzbina Kneginje Ljubice u Stimlju na Kosovu i Metohij

Sokolska župa Beograd priredila je marta 1938. u Beogradu Bal slovenskih naroda. Pod pokroviteljstvom Vlade Ilića, predsednika Gradskog poglavarstva, bal je održan u prostorijama Sokolskog društva Matica. U Počasnom odboru bile su … Naka Spasić, predsednica društva „Knjeginje Ljubice”;… Milica Jovanović, predsednica društva „Knjeginja Zorka”; Leposava Petković, predsednica Jugoslovenskog ženskog saveza. (19) Dobrotvorna ženska društva učestvovala su u sokolskim proslavama Dana Ujedinjenja  u Beogradu. Sokolska župa Beograd odlučila je da se 1. decembra 1938. na svečan način obeleži dvadesetgodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Za ovu proslavu prihvaćena je sugestija Saveza sokola da u njoj uzmu učešća prestolničke ratničke, nacionalne, kulturne organizacije i savezna uprava i to u sokolskoj povorci i na svečanoj župskoj sednici gde bi predstavnici ovih organizacija dali svoje izjave i solidarisali se sa sokolskim pogledima. Hiljade starih ratnika, rezervnih oficira, dobrovoljaca, članova Narodne odbrane, Jadranske straže, Kola srpskih sestara, Jugoslovenskog i Srpskog kulturnog kluba, Saveza emigrantskih udruženja Istra-Trst-Gorica, članovi Društva slovenska misao, Narodna svest i masa studenata beogradskog Univerziteta. Svi su bili sa svojim zastavama a studenti sa transparentima i natpisima. U Saveznom domu, današnjem Protokolu na Terazijama, održan je deo svečanosti a nastavljen u Sokolskom domu u Tiršovoj ulici. Tu su predstavnici udruženja iz Beograda govorili o značaju 1. decembra.(20) Predlog o organizovanju proslave 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. dali su sokoli iz župa Skoplje i Cetinje, ta proslava ostala bi samo sokolska, da nije, u poslednji čas, Udruženje Kosovaca u Beogradu stvorilo plan o proslavi na široj osnovi, i time omogućili i širim slojevima naroda da učestvuju. Stizali su predstavnici i članovi četnika, dobrovoljaca, Narodne odbrane, Kola Srpskih Sestara, … . (21)

Jubilej Sokolskog društva u Prištini proslavljen je 22. oktobra 1939. Na taj dan 1912. Priština je oslobođena od Turaka. U oči proslave priređena je svečana sokolska bakljada, sa vojnom muzikom na čelu. U povorci su sem sokola učestvovala i ostala nacionalna udruženja.  (22)

 Pre Drugog svetskog rata u kraljevini Jugoslaviji radila su brojna ženska dobrotvorna  društva. Društvo „Knjeginja Ljubica” je osnovano 1899,  pre balkanskih ratova da bi pomagalo crkve i manastire u Staroj Srbiji i Makedoniji.  Stvari su prenosili poverljivi ljudi. Rad Društva je bio tajan do 1912. Posle Prvog svetskog rata nastavilo je svoj rad. Rad društva proširen je na kulturno-prosvetno i nacionalno polje. Društvo je obrazovalo 35 pomoćnih pododbora širom zemlje. Podiglo je crkvu i Dom Milosrđa u Štimlju.  „Knjeginja Ljubica”, Kolo Srpskih Sestara, „Knjeginja Zorka” i „Srpska majka” radila su i zajedno sa sokolskim i ostalim nacionalnim društvima.  Društvo „Knjeginja Ljubica” delovalo je do Aprilskog rata 1941.

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Četrdesetogodišnjica rada društva  „Kneginja Ljubica”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Maj, 1939. br. 5, str. 38, 39, 40;
2. Kolo srpskih sestara-Kotor, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar Kalendar za 1940“, Beograd, 1939, str. 41, 42, 43, 44;
3. „Četrdesetogodišnjica rada društva  „Kneginja Ljubica”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Maj, 1939. br. 5, str. 38, 39, 40;
4. “Veliki dobrotvori “Srpskog Kosova”,   “Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15 Maj 1923, br. 10, str. 8,
5.  “Pododbor društva Kneginje Ljubice u Zagrebu”, “Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15 juna 1923, br. 12, str. 14;
6. „Četrdesetogodišnjica rada društva  „Kneginja Ljubica”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Maj, 1939. br. 5, str. 38, 39, 40;
7. “Sjajna Vidovdanska svečanost u Štimlju na Kosovu 1923. god.”,  “Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1 septembra 1923, br. 17, str. 5-11;
8. Petar Perunović, “Zidanje i osvećenje crkve Svetog Arhanđela Mihaila u Štimlju na Kosovu”,  „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1.februara 1924, br. 3, str. 6-8;
9. „Odlikovanja”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1 septembra 1923, br. 17, str. 14;
10. „Kosovski Glasnik”,  „Srpsko Kosovo”, Skoplje,  15 marta 1924, br. 5 i 6, str. 28;
11. „ Proslava dvadeset-petogodišnjice Odbora Gđa “Kneginje Ljubice” u Beogradu”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1. aprila 1924, br. 7, str.8,9;
12. „Znamenitosti Zagreba”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15. aprila 1928 god, br. 8, str. 8,9;
13. S.D, „Skupština velikih žena srp. Naroda u Skoplju”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15. oktobra 1928. God, br. 20, str. 15, 16;
14. Stojimir S. Pejić, „Nj. Svetlost Srp. Patrijarh u Štimlju na Kosovu”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1. novembra 1928 god, br. 21, str. 3,4;
15. „Dom Milosrđa u Orahovcu”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje,  15. novembra 1928, br. 22, str. 15;
16. „Četrdesetogodišnjica rada društva  „Kneginja Ljubica”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Maj, 1939. br. 5, str. 38, 39, 40;
17. Emilija Jovanović, „Ženska udruženja u Južnoj Srbiji”,  „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd,  30 april 1938, br. 4,  str. 33, 34;
18. „Izveštaj o radu pododbora   društva „Kneginja Ljubica”  Leskovac”, str. 7; „Izveštaj o radu pododbora   društva „Kneginja Ljubica” Šibenik”, „Glasnik  Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd,  Januar, 1939, br. 1, str.8;
19. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 77, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4;
20.  „1. decembar 1938. g u Beogradu”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1939, br. 1, str. 3-10; 
21.  „Svečanosti na Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 juna 1939. br. 26, str. 1,2; 
22. „Jubilej Sokola u Prištini”, „Bratstvo”, Osijek, 15. decembra 1939, br. 12, str. 232-233; „Sokolske svečanosti u Prištini”,  „Sokolski glasnik“, Beograd,  27 oktobar 1939, br. 43, str. 5; N. Virijević, „Sokolstvo na Kosovu i u Prištini”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 novembar 1939, br. 44, str. 3;

Vezane vijesti:

SRPSKI SOKOLI U PEĆI – Jadovno 1941.

KRALjICA MARIJA NA PRIMORJU

Rad Savez Sokola u duhu slovenske uzajamnosti

rad sokola na kosovu i metohiji u međuratnom periodu

Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji

SOKOLSKO OBELEŽAVANjE KOSOVSKE BITKE

SOKOLI NA SLETU U ZAGREBU 1924.

SOKOLI U JASENOVCU – Jadovno 1941.

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ …

SOKOLI I MLADA BOSNA – Jadovno 1941.

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj … – Jadovno 1941.

RAD SOKOLA NA KOSOVU I METOHIJI – Jadovno 1941.

SAVEZ SOKOLA U PRIPREMI ODBRANE OTADžBINE – Jadovno …