Zadar: Otac Petar, čuvar vere očeva, odlazi u penziju

Petar Jovanović, starešina Hrama Svetog Ilije u Zadru, jedan od prvih

koji su se vratili u Dalmaciju posle “Oluje”. Ponosan što je bio tu da
pomogne povratnicima

KADA 15. jula protojerej-stavrofor Petar Jovanović iz Zadra
bude napustio božiju službu i ode u penziju, malobrojni Srbi koji su
ostali u ovom delu Hrvatske i u severnoj Dalmaciji imaće za kim da žale.
Bio je prvi koji se posle “Oluje”, 1997. godine vratio na ovo područje i
zajedno sa sveštenicima Slavkom Zoricom i Ilijom Karajovićem, kako
kaže, “reanimirao” Dalmatinsku eparhiju.

Za poslednjih 17 godina službe u Zadru bio je na
svakodnevnim iskušenjima. Često šikaniran, maltretiran na ulici.
Katolički sveštenici su ga čak tužili OEBS-u, jer je “nerado” davao
krštenice svojih parohijana kako bi oni promenili veru.

Iskušenja
ga nisu pokolebala. Naprotiv. Prošle godine u maju, uspeo je da obnovi i
otvori Muzej pravoslavlja u crkvi Sveti Ilija u Zadru, prikupivši
eksponate iz 14. i 15. veka koji su nestali tokom rata devedesetih. Kako
je uspeo da vrati pravoslavne relikvije, zna samo on.

Protojerej-stavrofor
Petar Jovanović kaže da je bilo i onih koje je savest pekla jer su
uzeli tuđe, pa su sami vraćali. Mnogo više je bilo ljudi od kojih je
blago morao da otkupi.

– Služio sam bogu i ovo malo
naroda – priča Petar Jovanović za “Novosti”. – Vama u Srbiji je lako
pisati i o pokatoličavanju i o pritiscima, a nama je onda to ovde veliki
teret, jer su posle reakcije burne. Ja sam uvek govorio po bogu i
istini. Te moje reči u ovoj sredini često su izvrtane i pogrešno
tumačene. Ja sam govorio kako je ovde i to mi je donosilo problem.

Ne
tako davno, Petar Jovanović je govorio kako tokom godine ne venča
nijedan srpski par i kako ima tek pet krštenja godišnje po pravoslavnom
obredu u crkvi. Upozorio je i da mu parohijani traže krštenice kako bi
činom venčanja ili pukog prelaska u drugu veru skinuli teret sa života u
ovoj sredini. Pričao je i kako je od 30 ljudi kojima je svetio vodicu za
slavu, po pravoslavnom obredu sahranio tek dvoje. Jer, kada su ovi ljudi
umirali, njihovi potomci su izbegavali da ih sahrane po običajima i
obredu predaka, “da ne bodu oči” komšiluku.

U
ratu devedesetih sahranjivao je vojnike u severnoj Dalmaciji. Po
tamošnjem običaju o svakom stradalom pop je govorio nad humkom nekoliko
rečenica. Ta njegova obraćanja na groblju Hrvati mu nisu zaboravili. Po
povratku, posle 1997., doživljavao je u Zadru mnogo muka.

– Krivili su me da sam osveštavao oružje, a ne upokojavao ljude – objašnjava Jovanović. – I danas bih svakog ispratio. To mi je služba.

Vreme
u severnoj Dalmaciji pod komunistima stari sveštenik ne želi da poredi
sa današnjim. Ipak, veli da mu se čini da je u ono davno prošlo vreme
bilo malo lakše, ili je on bio mlađi. Danas,
ne može ni da se seti koliko je polupanih retrivizora, migavaca,
šoferšajbni morao da promeni od kad se varatio u Zadar. Ne pamti ni
koliko je bilo uznemiravanje telefonom i provokacija na fasadi crkve i
njegovog doma.

– Ja sam neljudima oprostio –
priča Jovanović. – Kada god mi se dogodilo neko zlo, išao bih pred oltar
i ponavljao: “Oprosti im bože, ne znaju šta čine”.

Protojerej-stavrofor
Petar Jovanović dodaje da mu je u celom pastirskom radu najdraže jer se
vratio posle “Oluje” i bio tu da pomogne onima koji su se vraćali na
svoje. Žao mu je što se za njim vratilo svega oko 7.000 vernika i što
neki od njih više nisu u veri očeva.

ISPOD SRPA I ČEKIĆA

PROTOJEREj-stavrofor
Petar Jovanović rođen je u selu Zapužane 1945. godine, kao drugo od
sedmoro braće. Sirotinja ga je “odvela” u bogosloviju.

U
vreme najžešćeg “isterivanja Boga iz Krajišnika”, 1972. godine, obnovio
je crkvu u Lišanima Tinjskim. Neki meštani, komunisti, zavarili su srp i
čekić na ulaznu kapiju hrama. Jovanović je skinuo komunističko znamenje
sa crkve i zbog toga odmah bio uhapšen i osuđen na 18 meseci zatvora.
Robijao je sa Tuđmanom, Mesićem, Veselicom, Jelićem, tadašnjim liderima
maspoka. Kako veli, imao je nesreću da čuvar zatvora bude sin
pravoslavnog popa “koji se morao dokazati”!

Sudbina
je htela i da po izlasku iz zatvora sveštenik Petar Jovanović doživi
incident zbog koga je godinama posle maltretiran od Udbe. Vraćajući se
jedne noći autom kući, na seoskom putu naišao je na pijane vojnike
Benkovačkog garnizona i jednog slučajno zakačio kolima. Zbog toga mu je,
takođe, suđeno. Oslobođen je, jer je bilo svedoka raspojasane vojske.
Naravno, Udba i JNA ga nisu zaboravili. Pozivan je redovno na sve vojne
vežbe sa ciljem da mu se obrije brada. Nisu uspeli.

Piše: Dragan Vujičić

Izvor: Večernje Novosti