Zaboravljeni srpski „Jad Vašem”

Muzej žrtava genocida nema prostoriju za stalnu postavku. – Jedina državna institucija koja prikuplja podatke o stradalima u ratovima devedesetih

Memorijalni centar „Jad Vašem” u Jerusalimu najpoznatiji je muzej koji čuva uspomenu na žrtve genocida, odnosno holokausta. Ova institucija ima snažnu podršku Izraela, u njoj rade stotine zaposlenih i isto toliko volontera širom sveta koji su prikupili podatke o oko četiri miliona Jevreja stradalih tokom Drugog svetskog rata od ukupno šest miliona žrtava.

Njegov srpski pandan – Muzej žrtava genocida nema takvu podršku, ni države, pa ni domaće javnosti. Stotine Beograđana svakodnevno prolazi pored velike zgrade u kojoj je smešten Muzej istorije Jugoslavije na Trgu Nikole Pašića 11, ali retko ko od njih zna da je u istoj zgradi na trećem spratu smešten i muzej osnovan 1992. godine koji čuva sećanje na žrtve stradanja u Drugom svetskom ratu, kao i u ratovima od 1991. do 1999. Ne postoji čak ni tabla na ulazu u zgradu koja bi slučajnog ili namernog prolaznika uputila na Muzej žrtava genocida u kojem se čuva sećanje na ratne zločine, nevine žrtve, masovne grobnice –ono što nikada ne bi smelo da bude zaboravljeno.

– Muzej je dokumentacioni centar i prvenstveno se bavimo prikupljanjem i obrađivanjem podataka o genocidu nad srpskim narodom na području bivše Jugoslavije. Takođe, proučavamo dokumentacionu i materijalnu građu o stradanju drugih naroda, na primer, Roma i Jevreja u Drugom svetskom ratu – objašnjava Nenad Đorđević, direktor Muzeja.

Sa samo šestoro zaposlenih, od kojih su četvoro istoričari, ova ustanova kulture je jedna od najmlađih. Kustosi i istoričari trenutno rade na nekoliko projekata – detaljan popis žrtava Drugog svetskog rata, zločini na Kosovu i Metohiji u dvadesetom veku, deca žrtve rata, zločini protiv čovečnosti na prostoru bivše Jugoslavije.

– Revizija popisa žrtava iz Drugog svetskog rata je jedan od osnovnih projekata muzeja. Trudimo se da popišemo sve stradale na prostoru bivše Jugoslavije bez obzira na nacionalnu, etničku, versku, političku ili vojnu pripadnost. Uz svako ime i prezime žrtve stoji mesto i godina stradanja, kao i mesto rođenja, zanimanje. Za sada imamo takve podatke za oko 660.000 stradalih koji su život izgubili na nekom od 77.000 stratišta na prostoru bivše SFRJ – kaže Dragan Cvetković, jedan od kustosa Muzeja.

Planiraju da oforme i bazu podataka o stradalima u ratovima od 1991. do 1999, ali je teško prikupiti svu neophodnu građu. Nekoliko godina unazad pokušavaju da dođu do dokumentacije Komiteta za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava, jer bi im ta arhiva značajno pomogla u istraživanju. Zatvaranjem ovog komiteta, kao i Komesarijata za izbeglice, Muzej žrtava genocida ostao je jedina državna institucija ove vrste koja se bavi prikupljanjem podataka o stradalima u ratovima devedesetih – objašnjavaju kustosi.

– Jedan od osnovnih razloga postojanja Muzeja jeste da se prikupe i obrade podaci o žrtvama poslednjih ratova na tlu bivše Jugoslavije da bi se izbegle manipulacije. Tragamo samo za činjenicama i proverenim podacima, za istinom bez nagađanja koja neće imati političku upotrebu – kaže Đorđević.

Muzejska biblioteka koja broji više od 3.000 monografskih publikacija i nekoliko stotina časopisa otvorena je za izučavaoce, istoričare i stručnjake koji se bave ovom tematikom, a na policama u više stotina kutija pohranjene su multimedijalne zbirke, videoteka, audioteka, video zapisi, mikro-filmovi, zbirka predmeta. Kao jednu od najznačajnijih kustosi ističu zbirku Dragojla Lukića, koji je prikupljao podatke o deci stradaloj u logoru Jasenovac za vreme Drugog svetskog rata. Upravo iz njegove dokumentacije, Muzej je napravio pokretnu izložbu koja je prikazana u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Herceg Novom, Banjoj Luci, Doboju, Milanu, Bariju i mnogim drugim gradovima.

– Iz muzejske arhive, fondova i zbirki mogli bismo da napravimo stalnu postavku, ali nemamo prostoriju za to, pošto smo skučeni. Ipak, ne predstavljamo izuzetak, jer samo dva muzeja u Srbiji imaju stalne postavke o žrtvama Drugog svetskog rata – Spomen-muzej „21. oktobar” u Šumaricama u Kragujevcu i Muzej banjičkog logora u Beogradu – ističe Đorđević.

Iako se do Muzeja žrtava genocida ne može doći bez prethodnog raspitivanja i podrobnih instrukcija, kustosi se ne žale na slabu posećenost, a ističu da su čak pre nekoliko godina imali pravu navalu.

– Bilo je to kada smo pomagali ljudima da ostvare nadoknadu za stradanje u Drugom svetskom ratu. Tada je ispred naših vrata stajalo svakodnevno oko sto ljudi – priseća se Cvetković.

Muzej ostvaruje i međunarodnu saradnju, pa su zaposleni išli na konferencije i edukacije u Memorijalni centar „Jad Vašem”, a pomagali su i Centru „Simon Vizental” u prikupljanju podataka o ratnim zločincima iz Drugog svetskog rata, kao što su nedavno preminuli Dinko Šakić, komandant logora Jasenovac ili Šandor Kepiro, mađarski žandarm koji je učestvovao u novosadskoj raciji 1942. godine i koji danas živi u Budimpešti.

Jelena Beoković

Izvor: POLITIKA online