Забелешке једног покојника или зашто треба све Србе хуманитарно иселити из Хрватске

 ЈА САМ НАЈПАМЕТНИЈИ

ВУКОВАР, 17.01.2015 – Не бих да паламудим, пардон, разбистрим мемориjу. Али овом приликом изузетак: у jедном од последњих броjева листа “Борово” у jулу 1997.г. – непосредно пред мирну реинтеграциjу овог подручjа, али не и већине људи, у Хрватску – паламудио сам о ономе што се данас дешава. Односно, шта су Срби тада могли да очекуjу у Хрватскоj?! Нисам тада био Нострадамус, али ако неко, не даj боже, завири, видеће наслов “Економско и људско изнуривање” као одговор на постављено питање.

Ех, нека дигне руку ко се данас не осећа економски и људски изнурено у Хрватскоj. Али хрватске повратничке власти су радиле само оно што су им представници Срба у Вуковару и дозволили. А ево како су дозволили:

Прво, Ја (са великим Ј) сам наjпаметниjи и мени нико ниjе потребан. Замислите да се 200.000 Срба у последњих 20 година ниjе асимилирало и тако уз прећутно одобрење српских (доживотних) представника променило и веру и нациjу!? Замислите да постоjи конкуренциjа садашњим политичким представницима – оних људи коjи се jош увек у Хрватскоj називаjу Србима!? Па то би за мене била катастрофа! Овако jе наjсигурниjе: што нас jе мање – то боље. Мање jе значи и оних коjи удараjу по људскоj суjети.

И што сам Ја мањи, то сам у своjим очима значаjниjи и већи. Распарчаj, па владаj! Ех, шта ти jе суjета, ха!

Друго, зашто бих Ја морао да доказуjем да сам ишта прочитао? И хаjд’ што прочитао. Већи jе проблем упамтити нешто од тога, а камоли да се досетим да то негде и користим. Како могу нешто да упамтим кад имам пет-шест послова и функциjа коjе обављам, па не стигнем? Писање jе свакако наjлакши посао коjи jе данас лако пронаћи. Данас ионако сви нешто пишу, а нико ништа не чита. И кад нешто напишеш, ризикуjеш да постанеш славан због шлаjфне-две скрибоманлука. А писати неки роман – е то jе већ бесмислица и дангубљење.

Лакше jе да и jа одвоjим 6000 евра и преко интернета да за десет дана завршим економски факултет у чиjу зграду сам четири пута ушао и тако постао дипломирани економиста – а шта друго преостаjе? Смела алтернатива jе на такав начин постати правник, шта више, дипломирани правник. Јер не могу рећи да сам ветеринар, а никада краву у животу нисам видео. Наjвеће моjе достигнуће у прошлости jе да сам чувао овце и то врло успешно. Не могу купити диплому, пардон, завршити факултет нити неког страног jезика, кад на нашем знам само да блеjим.

Сви су, у ствари, познати и успешни економисти и правници и то jе данас ин. И Ја сам ин.

Извињавам се свима онима коjи се у овоме нису препознали. Самољубивост и суjета се у грешкама не препознаjу.

Треће, кога данас брига што jе Достоjевски (ваљда никога не вређам помињући тако славна – а непозната – имена) до одласка на робиjу свако мало у своjим писмима молио брата Михаjла за коjу пинку помоћи да би могао да преживи. А после робиjе чак и у своjоj 35-оj години молио практично за исто, с том разликом што jе веровао да ако му власти jош и дозволе да jавно пише и обjављуjе, да ће тиме и решити своjу егзистенциjу. (Ма ниjе могуће да се то тада плаћало? Власти данас дозвољаваjу да свако пише свашта, ионако то нико не плаћа, а jош мање чита. Ко jе данас jош видео да треба платити некога ко нешто ради?).

То jе било онда, а данас сам Ја наjпаметниjи, jер мени ниjе потребан нико. Шта ће ми, побогу, конкуренциjа! Битна jе форма. Беати пауперес спириту. Паламуђење неасимилираних покоjника ионако треба укинути, а остатак хуманитарно иселити. И ни у ком случаjу протерати економским притиском или ускраћивањем основних људских права. Уосталом, да смо протерали баш све Србе из Хрватске, то би угрозило углед коjи уживамо у свету.

Пише: Саша Јовичић

Извор: СРПСКИ НАРОДНИ ФОРУМ

Везане виjести:

Хрватска дискриминише протjеране Србе (ВИДЕО) – Jadovno …

ХРВАТСКА НА ТЕКОВИНАМА НДХ (1) – Jadovno 1941.

Стара хрватска песма – Jadovno 1941.

Хрватска: Државни харач и на куће протераних – Jadovno 1941.