Vulin: Još čekam da mi Gotovina kaže da nije ustaša

Aleksandar Vulin

Istog dana, istim povodom, 4. avgusta, na dvadesetogodišnjicu početka vojne akcije „Oluja”, Vukovarskom ulicom u Zagrebu marširaće više od 2.000 vojnika, a oko 300 kilometara dalje, sa komemorativnog skupa kraj mosta kod Sremske Rače, zaoriće se „Vostani Serbie”. Oba događaja deo su državnih manifestacija: u Hrvatskoj, Dana pobede i domovinske zahvalnosti, a u Srbiji, Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe.

To što imamo suprotna, na čak i suprotstavljena vrednovanja događaja iz naše zajedničke, srpsko-hrvatske istorije, no mišljenju ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandra Vulina ne bi trebalo da bude prepreka dobrosusedskim, diplomatskim odnosima. Uprkos tome što je Antu Gotovinu nazvao ustaškim generalom, a Alojzija Stepinca, ustaškim vikarom, ministar Vulin kaže da sa svojim hrvatskim kolegom, ministrom rada, ne razgovara nikada o Jasenovcu i ustašama, već o rešavanju problema penzija.

– Ja to ne vezujem jedno za drugo, a nadam se da ni oni to ne čine. Pa i juče i prekjuče smo različito posmatrali „Oluju“, pa smo opet sarađivali na državnom nivou. U Srbiji je sada generacija političara koji se ne stide da govore ono što misli njihov narod. I ne mislimo da istina može da vređa bilo koga. U vojnoj akciji „Oluja” iz Hrvatske je proterano 250.000 Srba, i to je tužan dan za nas. Da li ćemo zbog toga pokvariti naše odnose sa Zagrebom? Ne verujem – kaže Vulin.

Da li su, uz ostale strane am basadore, u Sremsku Raču pozvani i diplomatski predstavnici Hrvatske?

Naravno.

Imate li informacija o tome hoće li predstavnici Srba u Hrvatskoj učestvovati u tamošnjem obeležavanju dvadesetogodišnjice „Oluje”?

Koliko znam nijedna relevantna organizacija koja zastupa Srbe u Saboru i uopšte u političkom životu neće učestvovati. Da li će neko pojedinačno biti tamo, ne znam. Uostalom, u čemu da učestvuju? U obeležavanju toga da su im proterani sunarodnici? Koji to Srbin može da uradi i ko bi to uopšte mogao da traži od Srba?

„Jutarnji list“ prozvao Vas je Vučićevim „ministrom za Hrvatsku”, aludirajući na Vaš govor o kardinalu Stepincu, na komemoraciji u Jadovnu, ali i izjave o Anti Gotovini. Ostajete li pri izrečenom i da li su to stavovi srpske vlade, većine građana u Srbiji ili Vaši lični?

To nisu moji stavovi, to je istorijska istina. Da li je Alojzije Stepinac odlukom pape Pija Dvanaestog i uz potpis poglavnika Nezavisne države Hrvatske bio vikar vojske NDH koju su činile ustaše i domobrani? Jeste. I taj uvodnik , Jutarnjeg lista“ gde me nazivaju tako kako me nazivaju to navodi. Ali, ja i dalje čekam da mi Ante Gotovina kaže da nije ustaša. Međutim, desila se jedna zanimljiva stvar. Posle mojih izjava, oglasili su se hrvatska predsednica, cela vlada, ministri, domoljubive udruge, društva književnika, Kaptol… A onda je Srbiju posetio Efraim Zurof i usput rekao da je Stepinac sramota za Rimokatoličku crkvu, da je zabrinut zbog porasta ustaštva, da je strašan genocid koji se desio nad Srbima u Drugom svetskom ratu. Kolinda Grabar Kitarović nije rekla da je Zurof problem Netanjahua. Ministar branitelja Predrag Matić nije mu rekao da ide da se leči. Kaptol nije objavio saopštenje da Zurof vređa osećanja katolika. Domoljubive udruge nisu zatražile da Zurof postane „persona non grata” u Hrvatskoj. Znači, kada Jevrejin govori, on ima pravo da kaže da Stepinac nije svetac i o tome predsednica i cela hrvatska vlada ćuti. A kada Srbin govori, onda mu se otvori nebo i zemlja. Dakle, u Hrvatskoj Srbin ne sme da kaže da Stepinac nije svetac i Srbin ne sme da govori o ustašama.

Ovih dana govori se o podizanju spomenika srpskim žrtvama ratova devedesetih godina u Beogradu, na Ušću. Kakvim podacima o broju srpskih žrtava za sad raspolažemo?

Morali bismo da uporedimo sve brojeve, imena, da damo obrazloženje zašto određena imena stoje u korpusu stradalih. Ha kraju, to mora da uradi država, to mora da uradi i Srpska akademija nauka i umetnosti.

Možemo li se nadati da će uskoro doći vreme kada ćemo o žrtvama ratova devedesetih godina, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, moći da govorimo bez diplomatskih skandala i poziva na linč?

Srbi su u proteklim decenijama pokazali sposobnosg da se suoče sa sopstvenim greškama, da se suoče sa ljudima koji su vršili zločine u njihovo ime. Prve presude za zločine u BiH donete su ovde, u Srbiji, pre Haškog tribunala, bez pritiska međunarodne zajednice, u vreme kad smo bili pod sankcijama. Većina drugih naroda to nije uradila. Njima je, izgleda, teško da izađu iz svoje uloge pravedne borbe i dođu do toga da su u toj pravednoj borbi činili zločine. Koliko jama, Jasenovaca, Jadovna, Bratunaca je potrebno da bi neko, bilo ko, iz bilo kog naroda u okruženju koji su učestvovali u svemu tome, rekao: Ja poštujem srpske žrtve i izvinite.

Da li je deo krivice zbog toga i na našoj strani? I sami ste rekli da tek treba da dokumentujemo srpske žrtve devedesetih…

Dovoljno smo mi dokumentovali naša stradanja za takav gest. Mi smo možda krivi zato što nismo dovoljno govorili o tome. Zato što smo smatrali da zarad dobrih odnosa sa susedima treba da zaboravimo sopstveni bol.

Jelena Čalija

Izvor: POLITIKA, četvrtak 30. jul 2015., str 7.

Vezane vijesti:

A. Vulin: Srbi u „Oluji“ bježali pred ustaškim generalom …

VULIN: VOLIO BIH DA ME ZAGREB DEMANTUJE – Jadovno 1941.

VULIN: STEPINAC JE BIO USTAŠKI VIKAR – Jadovno 1941.

Oluja – Jadovno 1941.