Vučić: Ove knjige treba da budu u lektiri

U svečanoj sali Doma Vojske Srbije u Beogradu predstavljen je kapitalni izdavački projekat „Pravoslavne reči“: Sabrana dela akademika Milorada Ekmečića u 15 knjiga. Promociji je prisustvovao i predsednik Aleksandar Vučić.

O njegovom delu i radu na promociji su govorili akademik Vasilije Krestić, koji je napisao predgovor za Sabrana dela, akademik Slavenko Terzić, Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik „Večernjih novosti“ i svih izdanja naše kuće, i izdavač Zoran Gutović, direktor „Pravoslavne reči“.

Vučić: Znao je šta je potrebno za srpsko srce i dušu, ali se uvek setio i šta je potrebno srpskoj glavi

– Duboka misao i nadmoćna vizija – citirao je predsednik Vučić na početku obraćanja Bećkovića o delu Milorada Ekmečića.

Predsednik je rekao da je Ekmečić mnogo godina pre smrti predvideo sva današnja dešavanja, i sukob u Ukrajini i globalnu ekonomsku krizu.

– Svoje rodoljublje je zasnovao ne na mržnji, nego na neiscrpnom prikupljanju istorijske građe. U amanet nam je ostavio želju da ne ratujemo. Život Ekmečića kretao se „između klanja i oranja“. U njegovoj porodici je 78 prebilovačkih mučenika, među njima i otac Ilija.

Predsednik je istakao da je Ekmečić i nosilac Ordena Svetog Save.

On je citirao i Kusturicu, koji Ekmečića ocenjuje kao čoveka koji zna sve, i to nesebično deli.

Vučić se zahvalio Gutoviću na ovim sabranim delima koja su od velikog nacionalnog interesa i istakao da ove knjige treba da budu u lektiri, u svim domovima.

Predsednik je kazao da je teško danas pronaći ugao u kojem ćete da čuvate zemlju, a da se ne zamerite srcima našeg naroda.

– Veoma sam zabrinut za ishod neke nove Staljingradske bitke, ako do nje dođe. Ostaje pitanje šta ćemo mi sa sobom i hoćemo li uspeti da sačuvamo i levu i desnu obalu Dunava, za naš narod. I sa tim zavetom treba da gledamo u budućnost. Ekmečić je znao šta je potrebno za srpsko srce i srpsku dušu, ali se uvek setio i šta je potrebno srpskoj glavi.

Vučić je istakao da ga je, bez obzira na sve sumnje i kakve odluke da budu donesene, strah onoga što je pred Srbijom, sada više nego ikada.

Gutović: 15 knjiga na više od 11 hiljada strana

Gutović se na početku obratio prisutnima:

– Na današnji dan se u Prebilovcima rodio Miroslav Ekmečić – kazao je Gutović.

On je potom istakao da je ovo gotovo sve što je Ekmečić napisao – 15 knjiga na više od 11 hiljada strana.

Krestić: Nikada nije gubio iz vida jednu misao – zlatnu nit istine

Prisutnima se zatim obratio istoričar i akademik Vasilije Krestić. On je napisao predgovor za sabrana dela, a sa Ekmečićem je bio kolega na fakultetu i prijatelj celog života. Povezivala ih je istorija, pre svega istorija srpskog naroda.

– Nikada nije gubio iz vida jednu misao – zlatnu nit istine za kojom je tragao. Bogata bibliografija Milorada Ekmečića broji više od 400 jedinica.

Kako je Krestić istakao, Ekmečić je bio izuzetno obrazovan i poznavao podjednako dobro nacionalnu i opštu istoriju. Posedovao je izuzetnu imaginativnu moć. Podjednako uspešno se bavio i našom starijom i novijom istorijom. Znatnu pažnju posvetio je osnivanju nacionalnih država na Balkanu. Iz domena opšte istorije, Ekmečić je naročito posvetio pažnju izučavanju osnova autoritarnih režima u Evropi. – Istraživao je odnos religije i nacije u srpskom i jugoslovenskom prostoru. Tumačenje uloge religije i crkve u istoriji srpskog i drugih naroda na Balkanu, nalazi se u središtu njegovih naučnih interesovanja. Na istom mestu je i borba velikih sila za prevlast na Balkanu.

Kako je Krestić istakao, Ekmečić nije voleo previše javne nastupe, ali je više puta govorio za Večernje novosti i Pečat.

– Tokom čitavog bavljenja naukom, uvek je bio Jugosloven, ali nikada nije prestao da bude Srbin.

Terzić: Pojava sabranih dela izuzetan naučni događaj

Akademik Slavenko Terzić, koji je bio blizak prijatelj Ekmečića i jedan od inicijatora objavljivanja ovog kapitalnog kompleta, istakao je kako je pojava sabranih dela Milorada Ekmečića izuzetan naučni događaj.

– Bio je veliki majstor naučne sinteze. Čovek širokog naučnog interesovanja. Njegov pristup istiriji je racionalan i kritički. Pristup nauci kod Ekmečića bio je gotovo monaški – istakao je Terzić. – Pitanje evropske pozadine „Načertanija“ takođe je bilo u fokusu Ekmečićevih istraživanja.

Terzić je potom dodao da su „poslednjih godina života Ekmečića zanimali spoljni i unutrašnji razlozi za razbijanje Jugoslavije, gde posebno ističe ulogu katoličke crkve, i politiku britanske vlade“.

– Ekmečić se bavio i ulogom SAD u raspadu Jugoslavije. „Budućnost gledamo kroz tamu“, tako je Ekmečić završio svoje drugo izdanje Istorije Srba.

Terzić je istakao da je delo Ekmečića ne samo neiscrpna riznica istorijskih znanja, nego i nauk za budućnost.

– Kod Srba je istorija bila stalan i mukotrpan napor da se očuva identitet – citirao je Terzić Ekmečića za kraj izlaganja.

Vučelić: Hvala Vučiću što je inicirao da ulica u Beogradu dobije ime po Ekmečiću

Milorad Vučelić istakao je da je više puta razgovarao sa Ekmečićem, koji je birao za koga će da priča.

Vučelić kaže da ga za Ekmečića veže i prijateljstvo, ali i da je jedan višečasovni intervju njegov sa Ekmečićem zauvek nestao u bombardovanju.

– Poslednjih godina života Ekmečić je delovao kao saradnik Pečata.

Vučelić je zahvačio Vučiću što je inicirao da ulica u Beogradu dobije ime po Miloradu Ekmečiću.

„U ovakvu Evropu ne treba žuriti“ jedan je od naslova tekstova Milorada Ekmečića koje je Vučelić pročitao. On je takođe pročitao i delove nekih Ekmečićevih tekstova.

Istakao je i Ekmečićeve stavove o Rusiji, rusofobiji.

– Evropa bez Rusije nije kompletna – citirao je Vučelić Ekmečića.

Na promociju su stigli i ministar Aleksandar Vulin, ministarka Maja Gojković, Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja, akademik Darko Tanasković, Ivica Dačić, akademik Matija Bećković, akademik Svetislav Božić, Jovan Delić…

Neumorni naučnik posvećen sudbini svog naroda

Profesor Ekmečić je bio neumorni naučnik, posvećen sudbini svog naroda. Baveći se opštom i nacionalnom istorijom 19. i 20. veka, osvetlio je, objasnio i neoborivo dokazao istorijske korene naše nacionalne sudbine.

– Ekmečić je umeo da iščita određene dokaze i da ih originalno tumači – napisao je u predgovoru Krestić.

– Nikada u svojim tumačenjima nije zalutao u obilju faktografije, nije gubio iz vida glavnu istraživačku ideju, zlatnu nit istine za kojom je tragao. Nije izbegavao da iz prošlosti sagledava sadašnjost, a iz sadašnjosti naslućuje budućnost. Jedna od ključnih tema njegovog naučnog interesovanja bilo je Istočno pitanje, odluke Berlinskog kongresa i politika velikih sila prema Balkanu, kao i osnivanje nacionalnih država na Balkanu. Ekmečić je tokom čitave svoje karijere pokušavao da razmrsi taj teško razmrsivi splet okolnosti koje su činile Istočno pitanje.

U žiži Ekmečićevih istraživanja bili su jugoslovenska ideja i stvaranje Jugoslavije 1918. godine, a posebnu pažnju posvetio je izučavanju osnova autoritarnih režima u Evropi između dva svetska rata. Pisao je o Prvom srpskom ustanku, odnosima Austrije i Austrougarske prema Srbiji, odnosima Rusije i Srbije, Srba i SAD, Prvom svetskom ratu, položaju Srba u Jugoslaviji od 1918. do 1992. godine. Teme Ekmečićevih istraživanja bile su i uloga rimokatoličke političke ideologije i Vatikana prema Srbiji, klerikalizam kao novi poredak, odnos fašizma prema religiji, uloga islama u socijalnom i političkom razvoju Evrope.

– Ekmečić je bio neumorni naučnik, posvećen sudbini svog naroda, a odgovori o našoj prošlosti nalaze se u njegovim sabranim delima – ukazuje Gutović. – Kako je Kusturica dobro primetio, „da nije Milorada Ekmečića, ostale bi magle u istoriji“.

IzvoR: NOVOSTI