Војвођанско питање

Воjвођанско питање jе свечано поново отворено. О њему jе било много речи jош од пролећа 2013. Српске власти су биле „добре”, што значи послушне. Када jе требало притегнути и драматизовати, лења Скупштина АП Воjводине доносила jе декларациjе, ограђивала се од званичног Београда. Када би напредњачка влада коначно пристала на све оно на шта се њен шеф уосталом обавезао, jош у време покрштавања српских радикала, данас већ давне 2008, омча би се опустила.

Сада ваљда поново треба слушати. Време jе да САД искористе економску кризу и улазак опозициjе из Републике Српске у коалициону власт Босне и Херцеговине. Дошло jе доба да после низа проблема, чак и по овдашњим мерилима, у трагичном политичком вођству косовских Албанаца Србиjа поново добиjе успешниjег преговарачког партнера. Пошто на преговорима до данас нисмо добили ништа, неопходно jе да се наши страни, а велики приjатељи осигураjу. Ниjе да они не веруjу српским властима, већ желе да им помогну пред народом, за кога jедна недавно политички повампирена евроинтеграцисткиња рече да му jе Косово „психолошко питање”. Косово и Метохиjа треба да добиjу воjску, српска влада би могла да заседа заjедно са косовско-албанском (биће то успех довољан да министар Вулин добиjе звање почасног грађанина Јуника или Малишева, или макар фреску у наосу царске лавре у Баjчетини). Можда ће ону еврогеографску крпетину уздигнути на Ист Риверу поред наше државне заставе, што ће свакако бити „компромис”, пошто ту не би дошла да jе по абецедном реду. Ако не веруjете да ће то бити победа онда не гледате вести на Пинку 2. Ако сте тврд орах увериће вас мудри Аљбин Курти, кога ће албанска полициjа поново ухапсити, па ће се светити тако што ће штраjковати глађу – одбиjаjући да jеде великосрпске ,,jафе” и неилирски „смоки”.

Зато се око последњег остатка наше државности – српских земаља северно од Саве и Дунава – догађаjу ови непогрешиви, злослутни политички сеизмички предзнаци. Нефункционалну, непопуларну и посвађану воjвођанску владу не дираjу медиjски кербери за коjе само Александар Вучић jош има образа да тврди да нису његови. Паjтићева власт у Воjводини ниjе ништа озбиљниjа опозициjа него што jе била Ђиласова у Београду – ипак, озбиљниjи напади, посебно они патолошки, изостаjу. Упркос jасном извештаjу комисиjе задужене за усклађивање Статута АП Воjводине са Уставом Републике Србиjе, власт СНС-а jе пренебрегла или релативизовала већину њених предлога. Потом jе нова председница Републике Хрватске систематично jавно, без обjашњења, у форми упорних „лапсуса” одваjала Воjводину и Србиjу. Коначно jе словеначки посланик у Европском парламенту поднео предлог да међу многоброjним условима Србиjи буде и неумањивање аутономиjе Воjводине. Питам се каква jе то Униjа коjоj тако хрле моћни српски политичари? Воjвођанска аутономиjа своjу легитимност црпе из Устава коjи су донели грађани Србиjе. Да ли посланик Словениjе – коjа не признаjе пола своjих мањина, коjа jе избрисала 20.000 своjих становника, позната по шовинистичким и ксенофобичним елитама и централизму – заиста мисли да може да формално забрани грађанима Србиjе да суверено одлучуjу о кључним питањима сопствене државности? Од поjединих наших политичара, коjи су иначе активни колико и Рамзес Други у политици Арапске Републике Египат, чуjемо да Србиjа треба да добиjе изборне jединице подобне будућим федералним jединицама. Утицаjне невладине организациjе препоручуjу да jеднако буде подељен jавни сервис. Само недостаjе да све то подржи више од пет одсто грађана. Коначно, ту jе и Закон о финансирању АП Воjводине. Старо поигравање оних коjи су писали Устав Србиjе и Статут АПВ с наjважниjим циљем да олигархиjа коjа се налази на челу Демократске странке влада четрдесет година. Странка jе пала, олигархиjа се распала. Као и у случаjу Црне Горе остаjу „државотворство” и страни „приjатељи”. Када ће у Берлину, Бриселу или Вашингтону одлучити да се више не оглушуjу о сталне захтеве из Новог Сада за „интернационализациjом”? Да ли знате за интернационализациjу после 1989. коjа се завршила афирмациjом државности земље коjа jу jе дозволила? Да ли ће Вучић на краjу своjе кариjере попут Јануковича бежати из своjе земље да га не оптуже за ратни злочин о коме ће нека НАТО медиjска испостава у Србиjи jавити петнаест минута пре него што буде извршен? Вођство СНС-а у Новом Саду за то време се такмичи у удвориштву. Један наjављуjе да ће се сукобити са већином у странци ако не прихвате организовање митинга подршке вођи Вучићу… Други позива Вучићевог брата да се политички активира…

Када Бог пожели неког да казни, прво му одузме разум.

*Напредни клуб

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести:

пресуда у корист великих сила, подjеле и сукоби … – Jadovno 1941.

КИТАРОВИЋЕВА НИЈЕ СЛУЧАЈНО … – Jadovno 1941.

Чедомир Антић: Укинимо Стаљиново наслеђе – Jadovno 1941.

ЧЕДОМИР АНТИЋ: Ћирилица – Jadovno 1941.

Теориjа завере – Jadovno 1941.