Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Њемачки генерал Хајнц Гудеријан је у својој књизи, прије почетка рата, процијенио да Совјети имају око 10.000 тенкова, што је вођа нациста Адолф Хитлер сматрао смијешним. Хитлер је признао своју грешку када је већ било касно.
Приредио: Ненад ТАДИЋ
Мада су рат званично изгубили у мају 1945. године, нацисти су поражени још 1941, током напада на Совјетски Савез, када су их тешка руска зима, херојски отпор бораца и народа пред Москвом и Лењинградом /данашњи Санкт Петербург/, те погрешне Хитлерове процјене одвеле у пропаст.
Јосиф Висарионович Стаљин није вјеровао до посљедњег тренутка да ће га Адолф Хитлер напасти. СССР и нацистичка Њемачка потписали су споразум о ненападању/Споразум Рибентроп-Молотов/, међутим, многобројне повјерљиве депеше совјетских обавјештајаца у којима су били наведени датум и сатница напада нацистичке Њемачке, те снага и бројност њемачких војника спремних за акцију „Барбароса“ – Стаљин је бацао у канту за отпатке.
Совјетски лидер је претходно у многобројим параноичним чисткама слао на десетине хиљада официра у логоре по Сибиру, а ни техничка снага Црвене армије није била на нивоу нити спремна за рат са моћном њемачком солдатеском, која је била страх и трепет у свијету.
Ништа мање није био изненађен ни совјетски амбасадор у Берлину када је, у три часа ујутро у недјељу, 22. јуна 1941. године, телефоном позван код министра спољних послова нацистичке Њемачке Јоахима фон Рибентропа да прими објаву рата.
Из Кремља су почеле да стижу вијести о великом гомилању њемачких трупа уз њемачко-совјетску границу, за шта су совјетски званичници тражили објашњења. Претходног дана, 21. јуна, забиљежено је најмање 39 повреда совјетског ваздушног простора у који су улијетали њемачки авиони.
Многи Руси су вјеровали да је питање тренутка кад ће Хитлер напасти њихову земљу, али Стаљин је био сигуран да ће вођа нациста одржати ријеч, па је то јутро 22. јуна њемачка војна сила ударила у уснулу и затечену совјетску армију.
Хитлер је у својој књизи „Мајн кампф“ /Моја борба/ јасно описао свој став о нужности освајања територија Совјетског Савеза ради стварања новог њемачког животног простора.
Недуго након слома Француске 1940. године и јасних назнака да потенцијална инвазија на Велику Британију неће бити успјешна, Хитлер доноси одлуку о нападу на Совјетски Савез.
Краткорочни стратешки циљ овог рата било је освајање свих подручја која се налазе западно од линије Астрахан-Архангелск пошто су она богата плодном земљом и угљом /Украјина/, нафтом /Кавказ/, као и другим сировинама.
У случају успјеха, Њемачка би дошла до граница у то доба британске Индије, а Ирак и Иран су тада већ имали профашистичке владе.
Хитлер је увјеравао скептичне генерале да је главни разлог за покретање операције „Барбароса“ – „одбрамбени, превентивни рат“, пошто ће СССР прије или касније напасти Њемачку. Он је процијенио да су том тренутку совјетске снаге у расулу, што се најбоље могло видјети током совјетско-финског рата 1939-1940. године.
Да би умирили совјетске страхове прије напада, власти из Берлина су слале објашњења да је ријеч о помјерању трупа изван домета британских авиона и покретање операција „Харпун“ и „Хајфиш“, које су „биле припрема за инвазију на Велику Британију“.
Њемачка је у зору 22. јуна 1941. године напала СССР са 4.306.800 војника, 4.171 тенком и 4.846 авиона. Совјети су имали више тенкова и топова, али ће Стаљин увидјети да је папир једно, а реалност на терену нешто сасвим друго.
Москва ће током почетка сукоба схватити да је већина тенкова Црвене армије неисправна, а авиони застарјели. Нијемци ће, пак, бити изненађени бројношћу совјетских снага, јер су вјеровали да Совјети неће бити у стању да мобилишу толико људство.
Њемачки војници су током прве фазе инвазије на СССР однијели потпуну побједу, а конфузна наређења из Москве о нужности контранапада додатно су поткопала Црвену армију.
Њемачка Група армија сјевер, потпомогнута својим присталицама у Литванији и Естонији, почеће убрзано да напредује према Лењинграду тако да је само током првог дана остварен продор у дубину од 80 километара.
Војни план врха Вермахта, оружаних снага нацистичке Њемачке, за јесен 1941. године састојао се у завршном нападу на Москву.
Знајући за неминовност општег противничког напада на главни град, Црвена армија је већину својих снага припремила за његову одбрану. У складу са одбрамбеним планом, почела је изградња двије линије одбране о које се требао разбити нацистички удар.
Основни дио операције „Tајфун“ /план за освајање Москве/ састојао се у троструком окружењу које је требало да доведе до потпуног уништења противника. Прва фаза почиње нападом њемачке оклопне армије на град Орел.
Према свим совјетским војним пројекцијама овај напад њемачке армије, која је прије тога учествовала у освајању Кијева, био је потпуно неочекиван тако да Хитлер постиже потпуни успјех.
Користећи то изненађење, Друга њемачка групација напала је град Брјанску да би се спојила са освајачима Орела и затворила окружење око совјетских армија на јужном подручју одбране Москве.
И на сјеверном фронту совјетска армија пред Москвом трпи тешке губитке. Вермахт постиже готово идентичан успјех затварајући окружење око тамошњих совјетских снага 10. октобра 1941. године.
Историчари тврде да је нацистички вођа Адолф Хитлер направио двије катастрофалне грешке, које су га коштале не само пораза пред Москвом, а касније и на цијелом совјетском фронту, већ су довеле до нацистичке капитулације 1945. године.
Прва је инвазија на Југославију и Грчку у априлу 1941. године – због ових акција датум напада на СССР морао је бити помјерен са 15. маја на 22. јун.
То је утицало на фактор времена. Већ код Смоленска и Москве у октобру 1941. године почела је типична руска јесења киша која је уништила блатњаве саобраћајнице и значајно успорила њемачко напредовање. По лијепом времену нацисти су напредовали од 20 до 40 километара у дану, а по киши максимално десет километара.
Тако се Хитлеру поновио „Наполеонов синдром“ када је улетио у жестоку руску зиму из које његове снаге више никада нису изашле.
Хитлер је чекао пад Лењинграда и није желио да одмах заузме Москву. Он се бојао бочног противнапада Црвене армије из смјера Украјине и Балтика, који би га уништио као што је уништио и Наполеона Бонапарту.
Тако је, упркос протестима цјелокупног Генералштаба, њемачка сила стајала код Смоленска више од 60 дана. Када је напокон наређен напад почетком јесени – дошла је руска киша која је успорила оклопне јединице и омогућила Совјетима да довуку појачања из Сибира, која ће и одбранити Москву.
Нијемци су чак слављенички јавили свом вођи 3. децембра да кроз дурбине виде торњеве Кремља.
Међутим, почео је снијег, а њемачке команда била је превише самоувјерена, није предвиђено зимско ратовање, па је много јединица било без адекватне опреме.
Руске снаге, навикнуте и опремљене за зиму, биле су врло ефикасне, док је њемачка војска имала опрему која је на -20 степени Целзијусових престајала да ради. Њемачки тенкови и авиони нису били конструсани за такве услове и стајали су смрзнути.
Хитлер је био веома изненађен чињеницом да Совјети располажу са толиким бројем тенкова. Совјетска војска је 6. децембра покренула општу контраофанзиву са око 100 дивизија.
Њемачки генерал Хајнц Гудеријан је у својој књизи, прије почетка рата, процијенио да Совјети имају око 10.000 тенкова, што је Хитлер сматрао смијешним. Хитлер је признао своју грешку када је већ било касно.
„Да сам мислио да си био у праву, не бих их /СССР/ никада ни напао“, рекао је Хитлер Гудеријану.
Ту није био крај њиховог спора. Гудеријан се противи бесмисленим губицима и тражи брже повлачење, а Хитлер га убрзо након тога смјењује.
Пораз код Москве и слом опсаде Стаљинграда /данашњи Волгоград/ означили су крај непобједивости њемачке нацистичке силе.
Остаће забиљежено да је Стаљин, након што је увидио недостатак официрског искуства у Црвеној армији, наредио да из логора Гулага буду пуштене хиљаде високих и нижих официра, мада их је претходно оптужио за издају у својим чисткама – он без њих тај рат није могао да добије.
Осим тога, у најтежим моментима, након удара њемачке силе, Стаљин је допустио точење вотке на фронту, а допустио је и да са војницима буду свештеници, мада их је претходно прогањао.
Извор: СРНА
Везане вијести:
22. ЈУН: Дан кад су нацисти напали Русију и отворили врата коначном поразу
Нема разлога за изједначавање Стаљина и Хитлера
Јегор Холмогоров: Победа Русије над хитлеровском Немачком просечном Западњаку делује противприродно
Црвена армија заузела Берлин прије 72 године | Јадовно 1941.
Срамотни покушаји прекрајања историје | Јадовно 1941.
One Response
Do kada mislite prepisivati neke strasno glupe konstatacije bez tačnih izvora , mozda namjerno zaglupljujete masu , naime radi se o konstataciji : Историчари тврде да је нацистички вођа Адолф Хитлер направио двије катастрофалне грешке, које су га коштале не само пораза пред Москвом, а касније и на цијелом совјетском фронту, већ су довеле до нацистичке капитулације 1945. године.
Прва је инвазија на Југославију и Грчку у априлу 1941. године – због ових акција датум напада на СССР морао је бити помјерен са 15. маја на 22. јун. , …….Naime Treci rajh je i okultna tvorevina koja se bazirala na svemu i svacemu ali da ne duljim : Kukasti krst po najstarijim znanjima rg veda simbolizuje najvecu svemirsku energiju dok jos nije postojala materija, ( zvjezde ,galaksije …itd, vec samo energija ) rotacijom te energije stvara se materija tj kosmos u materijalnom obliku i Najstariji drevni okultisti smatraju da na dan 22.06 je stvoren materijalni svemir ili kosmos I DA NA TAJ DAN MOC SVASTIKE JE NAJVECA !!! I TO JE RAZLOG ZASTO JE HITLER NAPAO POD SIMBOLOM SVASTIKE 22.06 !!!!!!! Inace pratim vase tekstove i teme koje su mi ok.