Власт упозорена да примењује српски а не хрватски филолошки програм

                            Округи стол „60 година након Новосадског договора: Српска jезичка политика данас“

• Термин српскохрватски ниjе лингвистички утемељен – он представља преименовани српски jезик и у србистици га треба задржати само у подсећању на време доминациjе политичких над лингвистичким критериjумима
• Данас jе и у српскоj филологиjи и у институционалноj српскоj политици неопходно поштовати уставну одредбу (члан 10) о ћирилици као о jедином српском службеном писму
• Новосадски договор jе погрешним схватањем равноправности допринео одумирању ћирилице

УЧЕСНИЦИ округлог стола „60 година након Новосадског договора: Српска jезичка политика данас“, одржаног 10. децембра 2014. године у Новом Саду, тачно 60 година од његовог потписивања 1954, после поднесених реферата и опсежне расправе, усвоjили су следеће закључке:

1) Лингвистичка србистика jе негирала кључне тачке Новосадског договора и истакла штетност њихове примене током протеклих шест децениjа:

а) термин српскохрватски ниjе лингвистички утемељен – он представља преименовани српски jезик и у србистици га треба задржати само у подсећању на време доминациjе политичких над лингвистичким критериjумима;

б) Новосадски договор jе погрешним схватањем равноправности писама суштински допринео одумирању српске ћирилице;

в) Данас jе и у српскоj филологиjи и у институционалноj српскоj политици неопходно поштовати уставну одредбу (члан 10) о ћирилици као о jедином српском службеном писму;

        2) Српска филологиjа и институционална српска политика мораjу се држати триjу начела српског филолошког програма:

а) Српски jезички и културни простор jе недељив, из чега проистиче да jе сва штокавска књижевност – књижевност српског jезика;

б) ћирилица jе идентитетска карактеристика српског народа и као таква мора се сачувати;

в) иjекавски и екавски изговор су подjеднако српска наречjа.

Још су оценили да jе латиница до Новосадског договора у Србиjи била у масовниjоj употреби само у време аустроугарске и усташке окупациjе.

Указали су да jе Новосадским договором било предвиђено да Хрвати науче ћирилицу а Срби латиницу, а да Хрвати договор никада нису поштовали, а Срби га поштуjу и данас.

Уместо потписане двоазбучности, 1954. jе започело jедносмерно ширење латинице коjе и данас траjе.

Новосадски договор jе погрешним схватањем равноправности допринео одумирању ћирилице – стоjи у саопштењу са скупа.

Учесници: проф. др Данко Шипка (укључење путем видео-линка), проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Миланка Бабић, проф. др Драгиша Боjовић, проф. др Петар Милосављевић, проф. др Деjан Ивковић, проф. др Иван Клаjн (послао реферат), проф. др Ненад Крстић, Синиша Стефановић, проф. др Милош Ковачевић и доц. др Андреj Фаjгељ.

Извор: Српски дух

Везане виjести: