Vladimir Putin ide putem Konstantina Velikog

Danas, kada se uz pomoć finansijske krize i „obojenih“ revolucija razara svetski poredak formiran na Jalti i Potsdamu postaje očigledno da je Zapad za konačni slom starog i uspostavljanje novog svetskog poretka spreman da započne novi svetskih rat, velikih razmera. Međutim, kao i uvek, planovima Zapada smeta „nepredvidiva“ Rusija koju sada po volji Božijoj predstavlja Vladimir Vladimirovič Putin. Zato se Rusija kao jedan od garanta Jalte i Potsdama danas podvrgava neviđenom pritisku zapadnih „partnera“ i njihovih najamnika kojima je postalo tesno da žive u „staljinovim“ granicama nakon Drugog svetskog rata. Ako sada Putin ne izdrži, krenuće kolosalni rat u kome će teritorija istorijske Rusije (ruske i sovjetske imperije) biti za Zapad jedan od glavnih trofeja. Čak je i oprezna Kina počela da se otvoreno priprema za rat. 7. decembra je, naprimer, u kineskim novinama objavljena izjava predsednika Narodne republike Kine Hu Cintaoa u kome je on izdao naređenje kineskom ministarstvu odbrane: „Pripremati se za rat“.

Između ostalog, da Zapad počinje da se priprema za rat pažljivim posmatračima postalo je jasno kada je pokrenuto „katinsko pitanje“ i pitanje „destaljinizacije“. Kampanja za „destaljinizaciju“ u geopolitičkim planovima Zapada predstavlja udobni instrument koji omogućava postavljanje čitavog niza pitanja mnogim državama Evroazije jer je njihove granice određivao „komunistički zločinac“ Staljin.

Staljin je, kako se ispostavilo, utvrdio ne samo pakt Ribentrop-Molotov, već i granice mnogih država nakon rata, između ostalog i one koje danas, blago rečeno, nisu baš prijateljski raspoložene prema Rusiji. Na primer, Poljska, Češka, Ukrajina takođe, Belorusija, Litvanija, Izrael, Koreja, Kina. Zato svetska zakulisa i ne želi da pusti Putina da dođe na vlast jer se on od strane „progresivnih sila“ Zapada doživljava kao naslednik Staljina u nazirućoj geopolitičkoj podeli sveta. A takođe i kao prepreka za preraspodelu sveta u korist Zapada. Zapušteni proces „destaljinizacije“ može imati kao posledicu takav eksplozivni geopolitički talas koji će prosto izbrisati mnoge države stvorene nakon Drugog rata, posebno države u čijem stvaranju je učestvovao Staljin.

Rusija treba samo vešto da iskoristi „destaljinizaciju“ kao realni faktor geopolitike i polugu pritiska u spoljašnjoj politici da bi opomenula naše susede od kojih su mnogi „staljinovi ptići“, što znači da su jako ranjive u geopolitičkim igrama moćnika ovoga sveta. Na taj način „destaljinizacija“ može da bude od koristi Rusiji. A jedino je V.V. Putin u stanju da to umešno uradi.

Da bi sačuvali svoju teritorijalnu celovitost mnogi naši susedi će biti prinuđeni da uđu u Evroazijski Savez. Ostale, koje u Savez Putin neće zvati biće prinuđeni da održavaju najprijateljskije odnose sa Savezom kao garantom njihove teritorijalne celovitosti. Zato se na Putina nada ceo Istok i cela Azija. Čak mnogi u Istočnoj Evropi gledaju na njega sa nadom. Upravo zato je ideja Evroazijskog Saveza koju je objavio Putin „razbesnela“ Zapad koji evo već sedmu deceniju nakon rata ne može da uspostavi svetsku državu zbog „ruskog medveda“. Na Zapadu bi želeli da vide Rusiju samo kao most koji spaja Zapad i Istok, koji bi u slučaju rata lako mogao da se poruši. Ideja mosta se, uzgred rečeno, dopada našoj eliti koja odavno pokušava da bude čamac između Zapada i Istoka. Značajno je da je Putin ispravio najistaknutijeg predstavnika naše elite Nikitu Mihalkova, koji je nedavno izneo zapadnu ideju Rusije kao mosta, rekavši: „Rusija nije most, već samostalna država“. A samostalne, samodovoljne države, kao što znamo, mogu biti samo imperije, nikako ne republike ili kneževine.

Da bi Evroazijski Savez trajao mnogo više od SSSR-a, Putin treba da uzme u obzir sve greške i promašaje prilikom stvaranja SSSR-a. Glavno što nije bio u stanju da učini Staljin je da ojača SSSR hrišćanskim duhovnim sponama. Istina, u to vreme nije bilo moguće to učiniti, jer je naš narod tada postao bezuman i mnogi su se odrekli Boga, posebno među onima na vlasti. „Reče bezumnik u srcu svom: Nema Boga“ (Ps. 14:1). Zato je Staljin i bio prinuđen da u septembru 1943. godine mitropolitu Sergiju pri uspostavljanju patrijaršije kaže: „Vladiko, to je sada sve što ja mogu za Vas da učinim“. Nakon Staljinove smrti otpočeo je novi talas bezbožnosti koji je i konačno uništio Sovjetski Savez.

U izgradnji Evroazijskog Saveza Putin će, razume se, koristiti sovjetsko i carsko iskustvo stvaranja imperije. Međutim, posebno važno i potrebno sada može da bude, koliko god to čudno zvučalo, iskustvo Ravnoapostolnog Konstantina prilikom stvaranja Novog Rima – Konstantinopolja.Ravnoapostolni Konstantin Veliki Jer Rusija je, kao što je poznato, duhovna naslednica Vizantije ili, kako je prihvaćeno da se kaže, Treći Rim. U vreme Konstantina Velikog stari Rim se našao u teškom položaju, budući preplavljen emigrantima sa istoka i napadan od strane varvara sa severa. U tim uslovima, Imperator je uz pomoć šake hrišćana bio u stanju da prelomi situaciju, pokorivši i hristijanizovavši Istok, nakon čega je već mogao da se odupre i do tog vremena već varvarskoj Evropi.

Mislim da je plan stvaranja Evroazijskog Saveza koji je Putin izneo – plan stvaranja tog samog Trećeg Rima koji čekamo, po slici i prilici Rima Ravnoapostolnog Konstantina. Mislim da ni Moskovsko carstvo, ni Ruska imperija nisu zbog istorijskih okolnosti mogli da u potpunosti otkriju ideju Trećeg Rima, jer se u to vreme još uvek nije probudio i pokrenuo Istok. Pa ni Rusija nije otišla na svoju Golgotu. Podsetimo da je vladavini Ravnoapostolnog Konstantina prethodila epoha najsurovijih progona hrišćana. Drugi Rim je bio utvrđen upravo mučeničkom krvlju.

Ideja Trećeg Rima je propoved Jevanđelja u celom svetu i zaštita pravoslavnih vrednosti u celom svetu, a ne autarhija kako tumače neki. Stvaranje Evroazijskog Saveza treba da pomogne našoj Crkvi da propoveda Jevanđelje narodima, pre svega narodima Istoka. Sama po sebi, Ruskoj Crkvi takav zadatak je prevelik. Potreban joj je saveznik u državi, i to ne manje moćan od Rima iz Konstantinovog vremena. Danas, kada se zahvaljujući progresu i globalizmu Istok probudio, kada počinje nove migracije naroda nalik na vremena Huna, Gospod kroz taj isti progres i globalizam pokazuje ljudima da u sablaznima potrošačkog društva nema sreće.

Izvor: dverisrpske