Владимир Димитријевић: Позив свима на промоцију Magnum crimena!

Позивамо православне Србе и све људе добре воље, коjима jе истина важниjа од интереса, да Новаков Magnum crimen схвате као књигу без коjе се не може, и да дођу где год се ова књига представља и где год се зло усташтва тумачи и обjашњава.

У среду, 14. октобра, на Покров Маjке Божjе на Коларчевом народном универзитету у Београду, с почетком у 19.30, биће представљено ново, прво ћирилично, и целовито издање студиjе о везама Ватикана и усташтва, коjу jе написао Хрват jугословенске ориjентациjе, чувени историчар Виктор Новак. Књига се поjавила у прави час, баш у тренуцима кад Ватикан намерава да Степинца прогласи за свог универзалног свеца, и настоjи да „омекша“ став Срба и СПЦ према овом срамном делу. У представљању учествуjу угледна имена српске науке и публицистике: академик Василиjе Крестић, проф. др Мира Радоjевић, проф. др Мило Ломпар, др Милан Кољанин, Ратко Дмитровић и Бранимир Нешић, директор издавачке куће Catena mundi.

Ово представљање, коjе ће ускоро бити организовано у свим већим градовима Србиjе и Србске, има за циљ да коначно успостави свеопште сагласjе свих Срба коjи се, макар и наjмање, осећаjу као припадници свог народа – сагласjе о томе да jе усташтво настало као борбена организациjа балканског римокатолицизма, чиjи jе jедан од главних циљева, увек и свагда, био да православне Србе или поуниjати или физички уклони са простора коjи jе папама био насушно потребан од Средњег века, а коjи ниjе могао да буде освоjен управо због оданости народа Светог Саве Цркви од Истока. Када jе у питању усташтво, без кога не би било ни савремене Хрватске (због чега jе, на антисрбству, Фрањо Туђман настоjао да помири усташку емиграциjу и хрватске комунисте), сви Срби, као jедан, мораjу да знаjу каква jе то врста организованог зла била, и да настоjе да то пренесу своjим потомцима.

Усташтво ниjе било инцидент, него систем. У свом интервjуу, под насловом „Јасеновачко ЗАШТО“, проф. др Надежда Винавер о томе jасно каже: „Ко jе све учествовао у стварању услова за такву суровост? Ко jе до тог степена подигао мржњу према Србима да су Хрвати своj опстанак видели не само у елиминациjи Срба, у неумољивом истребљењу породица и целих насеља, већ у потврди себе самих путем системских изопачености убиjања? Исконска мржња према Православљу се свеукупно повећавала и претварала у лудило и потврђивала болну истину да зло има неизмерну дубину. Одмах по оснивању Југославиjе (1918) почеле су тешкоће са Католичком црквом, коjа jе дотле, у краjевима под окупациjом Италиjе, Аустриjе, Мађарске била jедина утицаjна црква.

Католичка црква ниjе могла прихватити државу у коjоj она ниjе била на челу државне верске администрациjе. Ниjе могла прихватити да са Православном црквом дели иста права у одлучивању о верским правима грађана, односно да са Православном црквом мора делити обjективну смисаону повезаност. Одговор Католичке цркве на све увек jе био: не прихватити.За време усташа она jе спремно прихватила да Србе покрштава, што наjвећи броj њих ипак ниjе спасло од смрти. Таква моћна установа, jедна од наjмоћниjих сила света, света и несвета кад испред ње стану суманути људи, данас као и раниjе, деjствуjе на мишљење и догађаjе, слободно и смело износи своjе разлоге.Усташе, припадници хрватске сепаратистичке, екстремно-шовинистичке, терористичке организациjе, са програмским концептом стварања такве хрватске државе у коjоj би живели само Хрвати и у коjоj се не би смео наћи ни jедан Србин, ни Јевреjин нити Циганин, прихватили су „свети“ задатак да свугде, у сваком тренутку, у свакоj прилици убиjаjу Србе, не криjући, не фалсификуjући ништа. Они су се тиме поносили и хвалили.У тоj опседнутости за апсолутном слободом да убиjаjу колико хоће и да уживаjу у томе колико хоће, дошло се до стварне духовне дегенерациjе, ступња махнитости, до, што из чини jединственим, наjгорим злочинцима у Европи. Половином XX века, у срцу Европе, решили да побиjу цео jедан хришћански народ! Сви темељи европског мишљења, сви обичаjи, манири грађени вековима, милиони књига – чему?“

О АУТОРУ

Владимир Димитриjевић jе српски православни публициста. Дипломирао jе на Филолошком факултету Универзитета у Београду, гдjе jе магистрирао 2010. годно. Аутор jе више од 50 књига и мноштво зборника различите тематике: од духовне, православно – богословске и црквено – историjске, до књижевне, образовне  културне и сектолошке.

А Предраг Р. Драгић Киjук, отац Catene mundi, у свом тексту о Стипи Месићу, „Председник у геноцидном кључу“, подсећа: „Од доласка на власт Хрватске демократске заjеднице започиње полузванично обележавање 10. априла, дана формирања прве Независне Државе Хрватске, преименовање места и улица, демолирање антифашистичких споменика, а Југославенска академиjа знаности и умjетности (коjа под тим називном постоjи од оснивања 1866) мења назив у ХАЗУ, како jе то било и за време Павелићеве прве НДХ. Чак jе и Трг жртава фашизма, и поред демонстративног става Симона Визентала добио нов назив Трг хрватских великана.

Тачниjе, од 1990. хрватске власти отпочињу са терорисањем српске популациjе: демоирање станова и радњи отпуштања са посла, скрнављења православних гробишта, мионирање кућа и вандалски упади у српске православне храмове. Већ од априла 1991. следе синхронизоване антисрпске демонстрациjе (Сплит, Задар, Шибеник), пуцњава по српским кућама (маjа 1991 у Загребу jе пуцано на кућу Душана Цулића а децембра побиjена породица Зец), минирања и паљења обjеката чиjи су власници Срби (на кућу Вељка Млинара, у Карину, бачен експлозив краjем априла 1991; у Вуковару минирана угоститељска радња Живорада Пеjчића 3. маjа 1991) али и убиства Срба: 1. маjа 1991. Стеван Инић из села Бршадин; 2. маjа 1991. Васо Пећар из Полаче, код Книна; 4. маjа 1991. Миодраг Нађ у селу Сотин.

Договрни злочин jе био таквог интензитета (пошто су Срби бранили своj национални интерес не пристаjући да буду колатерална штета глобалистичког експеримента) да jе 15. маjа 1993. Бутрос Гали, генерални скретар ОУН, известио Савет безбедности да су Хрвати – до 18. марта 1993. –протерали 251.000 Срба. Па ипак, Уjедињене нациjе, као и владе европских земаља нису реаговале на спровођење геноцида, иако су их на то обавезивала документа националног и међународног права. Дакле, како УНПРОФОР ниjе имао мандат да контролише рад хрватских државних органа, (попут Трибунала у Хагу или Међународног суда правде у Хагу коjи нису надлежни за преиспитивање одговорности НАТО за бомбардовање Срба 1995. и Србиjе 1999) – он се ниjе бавио почињеним геноцидом над Србима. Једноставно, Савету безбедности и Генералноj скупштини ОУН ниjе достављен амерички налог да се прогласе надлежним и за злочине над Србима. Наиме, Хрвати су се осећали сасвим безбедно jер су били упознати са проглрамом глобалистичких первертита да Срби (коjи се нису активно укључили у рушење Југославиjе) буду суђени за наводно почињени геноцид. Истодобно, биће то одлучноп представљање новог поретка, рецидива политике светске моћи: судити Србе коjи су у XX веку у три наврата доживели холокауст.

У периоду буђења неонацизма, римокатоличког фундаментализма, одржавања референдума о отцепљењу Хрватске (19. маj 1991), свеприсуства баласта фашизма у Хрватскоj, коjа jе за време Другог светског рата своjу биографиjу градила на овоj иделологиjи и концентрационим логорима превасходно за Србе, потом Јевреjе и Цигане –Стипе Месић ниjе излагао супротне ставове. Као припадник хрватских шовиниста из 1971. и 1991. он jе у свему спроводио и подржавао програм Хрватске демократске заjеднице. За њега jе Хрватска имала опсесивну моћ, баш као што jе и Југославиjа представљала опсесивну мржњу. У Шваjцарскоj jе то, „у виц-махерском расположењу“ овако обjаснио: „Тито jе као Хрват створио Југославиjу а jа сам jе као Хрват рушио“. Веома слично jе мислио и Вjекослав Макс Лубурић (алиас генерал Дрињанин) коjи jе своjу расистичку филозовиjу сажео у опредељењу: „Наш jе став jасан, рушити сваку Југославиjу. Рушити jе с Русима и с Американцима, с комунистима и некомунистима“. Зато и не чуди што се у одбрану Месићевог моралног испада укључио велечасни Живко Кустић, фанатизовани гласноговорник са Каптола и идеолог „Гласа концила“: „Остаjе истина“ – вели Кустић – „да су Хрвати двапут сломили Југославиjу“ (1941. и 1991)“. Тако Киjук.

Независна држава Хрватска некад, jе ЕУ Хрватска данас – и jедна и друга у свом корену имаjу мрак мржње и кољачку србофобиjу, маскиране у причу о „europskim vrednotama“ и одбрани западне цивилизациjе.

У томе се, заиста, сви и свагда морамо сложити. Зато позивамо православне Србе и све људе добре воље, коjима jе истина важниjа од интереса, да Новаков Magnum crimen схвате као књигу без коjе се не може, и да дођу где год се ова књига представља и где год се зло усташтва тумачи и обjашњава. Јер, како рече Жарко Видовић, историjске свести нема без свести о злу, као и без дубинског схватања да су православни Срби били затирани зато што нису хтели да се одрекну Христа и Цркве Његове, коjу им jе завештао Свети Сава.

Пише: Владимир Димитриjевић

Извор: СРБИН ИНФО

Везане виjести:

МAGNUM CRIMEN jе кост у грлу онима коjи зову папу у Србиjу …

Два изостављена поглавља из књиге Magnum crimen Виктора …

ТОТАЛНИ ГЕНОЦИД – Jadovno 1941.